SRBIJA

DAČIĆ SA ČEPURINOM UOČI POSETE MOSKVI

BEOGRAD, 30. mart 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić danas je, uoči predstojeće posete Moskvi, razgovarao sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Čepurinom o pojedinim bilateralnim pitanjima."Na sastanku su razmotrena pojedina bilateralna pitanja, a glavna tema razgovora bila je predstojeća poseta Dačića Moskvi", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.Dačić sutra počinje dvodnevnu posetu Moskvi gde će razgovarati sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom i potpredsednikom ruske Vlade Dmitrijem Rogozinom koji je, kao i Dačić, kopredsednik Međuvladine srpsko-ruske komisije za ekonomsku i trgovinsku saradnju.Kako je najavljeno iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Dačić će razgovarati i sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, a sastaće se i sa mitropolitom Ilarionom.Prema najavama iz Beograda i Moskve, razgovori će biti posvećeni realizaciji dogovora postignutih u susretima predsednika Rusije Vladimira Putina sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem 10. marta i premijerom Aleksandrom Vučićem 29. oktobra prošle godine.Dačić i ruski zvaničnici razgovaraće o zajedničkim projektima u ekonomskoj i investicionoj sferi, kao i o saradnji na međunarodnom planu.Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije izjavila je da će susret Dačića i Lavrova omogućiti "razmenu mišljenja o ključnim pitanjima međunarodne politike, različitim aspektima kosovskog pitanja i o situaciji na Balkanu".

VUČIĆ: IZBEGLIČKA KRIZA NIJE ZAVRŠENA

BEOGRAD, 30. mart 2016. (Fonet) - Izbeglička kriza, najveća od Drugog svetskog rata, uzdrmala je temelje Evropske unije i pokazala da među zemljama Evropske unije caruje egoizam, a ne solidarnost, ocenio je danas predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i poručio da je, uprkos tome, za Srbiju najvažnije da nastavi svoj evropski put i reforme. Sve drugo bi vodilo Srbiju u ekonomsku propast, rekao je Vučić, otvarajući konferenciju pod nazivom "Sistem azila i migracija: izbeglička kriza i reformski procesi". On je ocenio da izbeglička kriza nije završena, već je samo odložena. Vučić je napomenuo da je kroz Srbiju prošle godine prošlo skoro 651.000 migranata, a da je od početka godine taj broj iznosio nešto manje od 100.000. Vučić je istakao da Srbija nije pokazala da zbog prolaska izbeglica ima velike probleme i nije želela da stiče političke poene ni spolja ni iznutra, što su činile mnoge druge zemlje, posebno članice EU. Mi smo se ponašali onako kako bi svako razuman i normalan trebalo da se ponaša, konstatovao je Vučić. Prema njegovom mišljenju, zbog toga što izbegička kriza nije završena, potrebno je da se u budućnosti grade drugačiji mehanizmi u toj oblasti i "društva sa mnogo više tolerancije". On je ocenio da u mnogim državama, pa i u Srbiji, postoji "jedna vrsta licemerja" u ponašanju prema izbeglicama i da ne misli da će se ta situacija skoro promeniti. Problem je što u Srbiji mnogi misle da smo mi bolji i vredniji ljudi od onih koji prolaze kroz našu zemlju. To je problem i Evrope, konstatovao je Vučić. On je dodao da su svi od oko 1.400-15.000 izbeglica koje trenutno borave u Srbiji, a žele da ostanu u njoj, dobrodošli. Ponosan sam na Srbiju što nijednog trenutka nismo razmišljali o podizanju ograda, žica, podelama na Balkanu, i tako će biti i u budućnosti, poručio je Vučić. On je najavio da će,u sklopu obaveza iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24, do početka jula biti završen novi zakon o azilu, a biće napravljen i novi zakon o strancima. On je naglasio da u novom izbegličkom talasu neće biti lako zaobići Srbiju, koja zato mora da se pripremi za ono što će uslediti tokom proleća i leta. Napore i postupanje Srbije u izbegličkoj krizi pohvalili su i ambasador Norveške Arne Bjornstad i šef kancelarije UNHCR u Beogradu Hans Fridrih Šoder.

SERTIĆ SA MINISTRIMA TRGOVINE I INDUSTRIJE O PROŠIRENjU AKTIVNOSTI

MINSK, 29. mart 2016. (Tanjug) - Ministar privrede Željko Sertić razgovarao je danas sa predstavnicima Ministarstva trgovine kao i Ministarstva industrije Belorusije o mogućnostima za unapređenje privredne saradnje dve zemlje i proširenju poslovnih aktivnosti kompanija.Sertić na sastanku sa ministrom trgovine Vladimirom Kotlovičem rekao da bi bilo dobro da dosadašnje pijateljske odnose Belorusije i Srbije prate i jači ekonomski odnosi."To je nekad lakše reći nego uraditi, dosta toga je urađeno u prethodnom period, ali je još dosta toga pred nama"rekao je ministar privrede Željko Sertić.On je kazao da se na neke događaje, poput krize u Ukrajini ne može uticatii I da su oni uticali kako na zemlje Evroazijske unije, tako i na Srbiju.Kako je kazao, robna razmena sa Belorusijom pala je u prošloj godini za 35 do 40 odsto u odnosu na 2014. godinu.On je ministra Kotloviča izvestio i o tome da su u prethodne dve godine sprovedene ozbiljne reforme u Srbiji, kao I da je Srbija ušla u aranžman sa MMF-om.U stalnim smo pregovorima sa EU što sa sobom nosi I promenui zakonske regulative I u prethodne dve godine promenili smo veliki broj ključnih zakona, istakao je. On je rekao da je bez obzira što se u Srbiji sprovode teške reforme u prošoj godini ostvaren pozitivan rast u privredi. "Obično se u takvim reformama dešava pad,ali zahvaljujući zalaganju premijera Aleksandra Vučića i resornih ministara uspeli smo pošle godine da ostvarimo rast od 0,8 odsto", rekao je on.Sertić je ocenio da u Belorusiji dugogodišnje rukovodstvo brine o ekonomiji, što u Srbiji, kako je kazao, nije bio slučaj ranijih godina."Vi ste reformisali mašinsku industriju I metalske komplekse, a mi smo mnogo toga uništii i sada moramo da primenjujem druge ekonomske politike da bi održali ekonomski rast", rekao je Sertić.Ministar trgovine Belorusije Kotlovič rekao je da je važno da se pomogne kompanijama da prevaziđu probleme i unaprede saradnju.Za Belorusiju je Srbija uvek bila ključan partner i nadamo se daljoj uspešnoj saradnji, poručio je on.Kotlovič je ukazao da je ekonomska kriza imala uticaj na mnoge zemlje, ali da je važan podsticaj i da se da sve od sebe da se problemi prevaziđu.Kotlovič je kazao da postoji više projekata I predloga za zajedničku prozivodnju razlicitih mašina, poljoprivredne tehnike i slično.On je naveo da će se razmotriti i mogućnosti saradnje u tim oblastima.Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva turizma, trgovine I telekomunikacija Srbije, kao i predsednik PKS Marko Čadež. Ministar Sertić se potom sastao i sa zamenikom ministra industrije Korčikom Dmitri Aleksandrovičem.U Minsku će sutra biti održano Deveto zasedanje srosko-beloruske međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju.

SERTIĆ: OČEKUJEMO JAČANjE PRIVREDNE SARADNjE SA BELORUSIJOM

MINSK, 29. mart 2016. (Tanjug) - Kompanije iz Srbije zainteresovane su za saradnju sa beloruskim kompanijama i proširenje poslovanja na tom tržištu, a predstavnici vlada dveju zemalja učiniće sve da u tome pomognu, rečeno je danas na otvaranju Poslovnog saveta Privrednih komora Srbije i Belorusije.  Ministar privrede Srbije Željko Sertić rekao je da su privednici iz Srbije zainteresovani za proširenje poslovnih aktivnosti na tržištu Belorusije. On je rekao da tome u prilog ide i to što imamo Protokol o slobodnoj trgovini sa tom zemljom. "U tom smislu očekujem proširenje saradnje", rekao je ministar i dodao da je u poseti Belorusiji do sada najveća delegacija iz Srbije koju čini više od 100 privrednika. On je rekao da je u prošloj godini nivo robne razmene sa Belorusijom iznosio oko 100 miliona dolara, što je, dodao je, daleko ispod potencijala. Sertić je rekao da će na sastancima sa predstavnicima resornih ministarstava Vlade Belorusije razgovarati o predlozima i načinima za unapređenje privredne saradnje. "Imamo kompanije iz Belorusije koje su zainteresovane za kupovinu preduzeća u Srbiji i ti procesi su već u toku, a takođe imamo i beloruske kompanije koje prodaju robu u Srbiji", rekao je. Kako je naveo, postoji i zajednička saradnja u oblasti proizvodnje gasnih autobusa, a takođe Srbija izvozi i dosta poljoprivrednih prozivoda u Belorusiju. On je ukazao i da se potencijal Srbije krije i u IT sektoru, te da i u toj oblasti ima prostora za zajedničko delovanje. "Mi ćemo učiniti sve sa naše strane da pomognemo te aktivnosti. Naše privrede treba da sarađuju, a mi smo tu da pomognemo", istakao je Sertić. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da su se kompanije iz Srbije obratile PKS sa konkretnim predloziima o tome šta žele da vide i sa kime da sarađuju u Beloruisji. On je podsetio da je u Minsk doputovala delegacija koju čini 140  privrednika, predstavnika kompanija, ali i poljoprivrednih proizvođača. Čadež je ukazao da će već tokom današnjeg dana biti potpisan ugovor o saradnji "Trajala" iz Užica sa jednom beloruskom kompanjom. Razgovoraće se i o zajedničkoj prozvodnji trolejbusa u Srbiji, kako za tržište Srbije i regiona, tako i izvoz, naveo je on. To bi, kako je rekao, mogao da bude pravi "kvantni skok" kada je u pitanju saradnja srpske i beloruske privrede. Postoji veliki broj međudržavnih ugovora, što pruža mogućnost da radimo zajedno i investiramo, rekao je Čadež. On je rekao da postoji prostor za osnivanje zajedničkih preduzeća u oblasti građevinarstva, ali i uslovi da se veći asortiman naše robe isporučuje na tržiste Belorusije. Današnji susret će nam omogućiti da bolje sagledamo i upoznamo potrebe tržišta, rekao je on. U okviru Poslovnog saveta za saradnju između PKS i belorusko-trgovinske industrijske komore tokom dana biće održani i poslovni susreti predstavnika srpskih i beloruskih kompanija (B2B). Zamenik predsednika Beloruske trgovinsko-industrijske komore Vladimir Jevgenjevič Ulahovič rekao je da dve zemlje imaju zajedničke interese da sarađuju. On je rekao da se saradnja može unaprediti u različitim granama, naročito u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Trudićemo se da definišemo saradnju u konkretnom pravcu, rekao je on. Zamenik ministra spoljnih poslova Jelena Kupčina rekla je da je cilj i da postoje dobre mogućnosti za jačanje trgovinskih i ekonomskih veza dveju zemalja i dodala da nekoliko srpskih privrednika već ima kontakte i posluju na beloruskom tržištu. Kako je navela, postoje mogućnosti za saradnju u oblasti mašinske industrije, prehrambene industrije i tehnologije, rekla je ona i naglasila da veliku ulogu u proširenju saradnje i podsticanju imaju privredne komore.

JOKSIMOVIĆ: SRBIJA OKRENUTA BUDUĆNOSTI I NAPRETKU

BANjA KOVILjAČA, 30. mart 2016. (Tanjug) - Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je dužnost svih u regionu da se okrenu budućnosti i saradnji, navodeći da je Srbija proaktivna i pozitivna u tom smislu, kao i da želi da napredak i evropska perspektiva ne budu samo put za Srbiju nego i za ceo region."To je ono što će dati političku i ekonomsku stabilnost svima nama, a to je važno za napredak. Bez stabilnosti nema napretka. Govorili smo o tome da svi treba da budemo ujedinjeni iako smo različiti, ali ujedinjeni ka cilju napretka i oko ideje koja nas sve vodi", rekla je Joksimović novinarima nakon otvaranja konferencije "Saradnja na reci Drini - Saradnja u Evropi".Ona je istakla i da je put evropskih integracija Srbije srednjoročan, da ne ide preko noći, ali da jeste strateško opredeljenje vlade kako bi građani Srbije živeli bolje."Put evropskih interacija je srednjoročan, ne ide brzo i preko noći. Ponekad je pun prepreka, ali je pun i pre svega koristi za građane naše zemlje i zbog toga su EU integracije strateško opredeljenje vlade, kako bi postigli onaj stepen životnog i ekonomskog standarda, i kako bi kvalitet života u Srbiji bio bolji". Prema njenim rečima, konferencija je vrlo važna, jer govori o projektima prekogranične saradnje koji su finansirani i koji će tek biti finansirani i iz fondova EU.Podsećajući da su na konferenciji bili predstavnici BiH, Crne Gore, Slovenije, ona je istakla da je jako važan i naziv skupa "Saradnja na reci Drini - Saradnja u Evropi". "Mi želimo da nas Drina spaja, a ne da nas razdvaja i da se okrenemo budućnosti. Lako je govoriti o prošlosti i lako je dizati tenzije, ali kod nekih možda nerešenih pitanja i sa stanovišta jedne ili druge strane", rekla je ministarka. Ona je navela da je uvek tu retorika koja može da donese političke poene, ali je ukazala da se na takav način ne bi trebalo baviti politikom.Govoreći o EU fondovima, Joksimović je navela da lokalne samouprave moraju da se obučavaju da prate sve što je vezano za njihovo korišćenje, da bi i sami građani mogli direktno da osete korist od tog novca."Da to ne bude samo priča koja deluje apstraktno i velike brojke, a da se ljudi pitaju šta je to što smo od toga napravili i iskoristili. U tom pravcu lokalne samouprave treba da rade", rekla je Joksimović uz opasku da je Loznica na tome do sada radila dobro ali može još bolje.Ona je podsetila da je u okviru IPA programa 2014-2020. Srbiji dostupno 1,5 milijardi evra, što je u proseku oko 200 miliona evra nepovratnih sredstava godišnje."To su sredstva koja koriste države u graničnim prostorima. Mi smo već pokazali kapacitete i ima prostora za unapređenje ali mora još puno da se radi da bi podigli našu apsorpcionu moć, da možemo više novca da povučemo i realizujemo", rekla je ona.Zato ćemo se, zaključila je, u narednom periodu posvetiti tome da lokalne samouprave koje u dobroj meri nose aktivnosti u korišćenju fondova, budu što spremnije i pripreme projekte, kako bi građani osetili korist od tog novca.

MIŠČEVIĆ: SRBIJA BEZBEDNA DOK CELA EU NE PRIZNA KOSOVO

BEOGRAD, 29. mart 2016. (Tanjug) - Šefica Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ocenila je danas da je izjava izvestioca EP za Kosovo Ulrike Lunaček da je priznanje Kosova uslov Srbije za ulazak u EU van konteksta rasprave u parlamentu i lični stav Lunačekove. Miščević je za B92 rekla da je Srbija bezbedna, dok sve članice EU ne priznaju Kosovo. "Ne traži EU to i ne može da traži. EU to ne radi, već njene članice. Sve dok sve članice ne priznaju Kosovo to ne može da se traži do nas", navela je Miščević. Kako dodaje, svaki put se, kada neko to pomene, otvori debata za koju trenutno nije momenat, jer je momenat za dijalog i razvoj odnosa sa Prištinom. Na pitanje o poglavlju 35, Miščević kaže da je direktor kancelarije za KiM Marko Djurić prošle nedelje u Briselu sa kolegama iz Prištine vodio dijalog u tehničkim pregovorima. Miščević je rekla da pitanje otvaranja poglavlja uopšte nije tema u kampanji, i da o tome postoji opšti konsenzus. "Zbog izborne kampanje naš rad ne stoji. Radimo sve na tome da pripremimo sva dokumenta da bismo u doba holandskog pregovaranja otvorili još dva ključna poglavlja - 23 i 24", podvukla je Miščević. Kada je reč o poglavlju 23 i izjavama iz Hrvatske da neće dati zeleno svetlo Srbiji, Miščević: "Slušamo poruke iz Zagreba, hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Miro Kovač je izjavio da možemo veoma brzo očekivati pozitivan stav i da će Hrvatska pomoći Srbiji u ispunjavanju uslova", kazala je Miščević. Kada je reč o presudi lideru radikala Vojislavu Šešelju, Miščević navodi da je Srbija dala odgovore u akcionom planu, razgovarala o tome sa Zagrebom i sarađuje sa Hagom. "Videćemo kako će se to razvijati. To zavisi od samog Tribunala. Srbija ne odustaje ni od jedne obaveze kada je reč o saradnji", navodi Miščević. Ona je dodala i da je Akcionim planom za manjine, uz saglasnost svih, predložen put tokom kojeg ce uslediti izmene zakona i ustavne promene. "Ključ uspeha čitavog regiona je u rešavanju spornih pitanja na bilateralni način. To su rešenja za pomirenje, za nestale, izbegle i raseljene, za ratne zločine", zaključila je Miščević.

MIŠČEVIĆ: OTVARANjE POGLAVLjA 23 I 24 SUŠTINSKI VAŽNO

BEOGRAD, 30. mart 2016. (Tanjug) - Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević istakla je danas da je za Srbiju od suštinskog značaja otvaranje poglavlja 23 i 24, jer mnoge stvari ne mogu da napreduju, a da vladavina prava ne bude u fokusu razgovora u Srbiji i društvu, te ističe da bez zapadnog Balkana nema održivog rešenja za izbegličku krizu. Na panelu "Reforma sistema upravljanja migracijama u kontekstu evropskih integracija" na konferenciji "Sistem azila i migracija", Miščević je naglasila da nema odgovora na dobru politiku azila i migracije ako to paralelno ne prati dobra politika unapređenja i implementacije ljudskih prava, koja se nalazi u poglavlju 23 i 24. "Očekujemo otvaranje ova dva poglavlja iz suštinski važnih razloga, a ne zbog štikliranja da smo otvorili još dva ili tri poglavlja u junu. Mnoge stvari ne mogu da napreduju, a da vladavina prava ne bude u fokusu našeg razgovora i rasprave u Srbiji i našem društvu", poručila je Miščević. Ona je istakla da je politika proširenja, koja je ujedno najuspešnija politika Unije, uvek bila doprinos produbljivanju integracije država članica, to jest njihovom jačem povezivanju. Usled izbegličke krize to snažnije povezivanje postaje veoma važno, podvukla je Miščević, rekavši da postoje tri ključna izazova EU, koja su u dubokoj i uskoj vezi sa pitanjem rešavanja migracione krize na duge staze. Prema njenim rečima, prvi i osnovni element i potreba za rešavanje, jeste kako odgovoriti na trenutni priliv izbeglica, šta ćemo sa ovim brojem ljudi koji žive već u Evropi. „To pitanje je veliki izazov za Šengenski sistem, unutrašnji sistem azila i nova pravila azila. To je izazov i za jedno od važnih pitanja EU, a to je solidarnost, što je suštinska vrednost Unije", naglasila je ona. Miščević je istakla da je druga važna stvar kako zaustaviti priliv, ili kako pomoći Turskoj da bude mesto koje će napraviti prvu trijažu izbeglica, odoleti najvećem pritisku same migracione krize, posebno u uslovima kada postaje dosta teško i za samu Tursku, jer je reč o dužem ostajanju ljudi nego što se moglo predvideti. Treća stvar, dodaje, jeste kako naći rešenje na pitanja koja se odnose na širi kontekst, to jest na aktuelna, potencijalna i buduća žarišta. Sve to, prema njenim rečima, predstavlja izazov po zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, politiku proširenja i susedstva. „Države Balkana su odgovor i deo slagalice kojim EU treba da odgovori na sva tri nivoa. Nema uspešne spoljne i bezbednosne politike u kojoj zemlje zapadnog Balkana nisu sastavni deo, a ne spoljni region. Zato vrlo često ćete čuti da tražim od kolega u EU da moramo biti deo u izradi globalne strategije na kojoj se trenutno radi", istakla je Miščević. Ona je rekla da ne prihvata zamor kao izgovor za zastoj politike proširenja, kao ni rast populizma. „Neće biti uspešnog šengenskog sistema ako region koji se nalazi unutar granica EU nije deo tog sistema", podvukla je Miščević, rekavši da Zapadni Balkan nikada nije bio objedinjen oko jednog cilja, kao što su sada evropske integracije.