СРБИЈА

ДАЧИЋ СА ЧЕПУРИНОМ УОЧИ ПОСЕТЕ МОСКВИ

БЕОГРАД, 30. март 2016. (Бета) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић данас је, уочи предстојеће посете Москви, разговарао са амбасадором Русије у Београду Александром Чепурином о појединим билатералним питањима."На састанку су размотрена поједина билатерална питања, а главна тема разговора била је предстојећа посета Дачића Москви", саопштило је Министарство спољних послова.Дачић сутра почиње дводневну посету Москви где ће разговарати са руским колегом Сергејем Лавровом и потпредседником руске Владе Дмитријем Рогозином који је, као и Дачић, копредседник Међувладине српско-руске комисије за економску и трговинску сарадњу.Како је најављено из Министарства спољних послова Србије, Дачић ће разговарати и са руским министром одбране Сергејем Шојгуом, а састаће се и са митрополитом Иларионом.Према најавама из Београда и Москве, разговори ће бити посвећени реализацији договора постигнутих у сусретима председника Русије Владимира Путина са председником Србије Томиславом Николићем 10. марта и премијером Александром Вучићем 29. октобра прошле године.Дачић и руски званичници разговараће о заједничким пројектима у економској и инвестиционој сфери, као и о сарадњи на међународном плану.Портпаролка Министарства спољних послова Русије изјавила је да ће сусрет Дачића и Лаврова омогућити "размену мишљења о кључним питањима међународне политике, различитим аспектима косовског питања и о ситуацији на Балкану".

ВУЧИЋ: ИЗБЕГЛИЧКА КРИЗА НИЈЕ ЗАВРШЕНА

БЕОГРАД, 30. март 2016. (Фонет) - Избегличка криза, највећа од Другог светског рата, уздрмала је темеље Европске уније и показала да међу земљама Европске уније царује егоизам, а не солидарност, оценио је данас председник Владе Србије Александар Вучић и поручио да је, упркос томе, за Србију најважније да настави свој европски пут и реформе. Све друго би водило Србију у економску пропаст, рекао је Вучић, отварајући конференцију под називом "Систем азила и миграција: избегличка криза и реформски процеси". Он је оценио да избегличка криза није завршена, већ је само одложена. Вучић је напоменуо да је кроз Србију прошле године прошло скоро 651.000 миграната, а да је од почетка године тај број износио нешто мање од 100.000. Вучић је истакао да Србија није показала да због проласка избеглица има велике проблеме и није желела да стиче политичке поене ни споља ни изнутра, што су чиниле многе друге земље, посебно чланице ЕУ. Ми смо се понашали онако како би свако разуман и нормалан требало да се понаша, констатовао је Вучић. Према његовом мишљењу, због тога што избегичка криза није завршена, потребно је да се у будућности граде другачији механизми у тој области и "друштва са много више толеранције". Он је оценио да у многим државама, па и у Србији, постоји "једна врста лицемерја" у понашању према избеглицама и да не мисли да ће се та ситуација скоро променити. Проблем је што у Србији многи мисле да смо ми бољи и вреднији људи од оних који пролазе кроз нашу земљу. То је проблем и Европе, констатовао је Вучић. Он је додао да су сви од око 1.400-15.000 избеглица које тренутно бораве у Србији, а желе да остану у њој, добродошли. Поносан сам на Србију што ниједног тренутка нисмо размишљали о подизању ограда, жица, поделама на Балкану, и тако ће бити и у будућности, поручио је Вучић. Он је најавио да ће,у склопу обавеза из преговарачких поглавља 23 и 24, до почетка јула бити завршен нови закон о азилу, а биће направљен и нови закон о странцима. Он је нагласио да у новом избегличком таласу неће бити лако заобићи Србију, која зато мора да се припреми за оно што ће уследити током пролећа и лета. Напоре и поступање Србије у избегличкој кризи похвалили су и амбасадор Норвешке Арне Бјорнстад и шеф канцеларије УНХЦР у Београду Ханс Фридрих Шодер.

СЕРТИЋ СА МИНИСТРИМА ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ О ПРОШИРЕЊУ АКТИВНОСТИ

МИНСК, 29. март 2016. (Танјуг) - Министар привреде Жељко Сертић разговарао је данас са представницима Министарства трговине као и Министарства индустрије Белорусије о могућностима за унапређење привредне сарадње две земље и проширењу пословних активности компанија.Сертић на састанку са министром трговине Владимиром Котловичем рекао да би било добро да досадашње пијатељске односе Белорусије и Србије прате и јачи економски односи."То је некад лакше рећи него урадити, доста тога је урађено у претходном период, али је још доста тога пред нама"рекао је министар привреде Жељко Сертић.Он је казао да се на неке догађаје, попут кризе у Украјини не може утицатии И да су они утицали како на земље Евроазијске уније, тако и на Србију.Како је казао, робна размена са Белорусијом пала је у прошлој години за 35 до 40 одсто у односу на 2014. годину.Он је министра Котловича известио и о томе да су у претходне две године спроведене озбиљне реформе у Србији, као И да је Србија ушла у аранжман са ММФ-ом.У сталним смо преговорима са ЕУ што са собом носи И променуи законске регулативе И у претходне две године променили смо велики број кључних закона, истакао је. Он је рекао да је без обзира што се у Србији спроводе тешке реформе у прошој години остварен позитиван раст у привреди. "Обично се у таквим реформама дешава пад,али захваљујући залагању премијера Александра Вучића и ресорних министара успели смо пошле године да остваримо раст од 0,8 одсто", рекао је он.Сертић је оценио да у Белорусији дугогодишње руководство брине о економији, што у Србији, како је казао, није био случај ранијих година."Ви сте реформисали машинску индустрију И металске комплексе, а ми смо много тога уништии и сада морамо да примењујем друге економске политике да би одржали економски раст", рекао је Сертић.Министар трговине Белорусије Котлович рекао је да је важно да се помогне компанијама да превазиђу проблеме и унапреде сарадњу.За Белорусију је Србија увек била кључан партнер и надамо се даљој успешној сарадњи, поручио је он.Котлович је указао да је економска криза имала утицај на многе земље, али да је важан подстицај и да се да све од себе да се проблеми превазиђу.Котлович је казао да постоји више пројеката И предлога за заједничку прозиводњу разлицитих машина, пољопривредне технике и слично.Он је навео да ће се размотрити и могућности сарадње у тим областима.Састанку су присуствовали и представници Министарства туризма, трговине И телекомуникација Србије, као и председник ПКС Марко Чадеж. Министар Сертић се потом састао и са замеником министра индустрије Корчиком Дмитри Александровичем.У Минску ће сутра бити одржано Девето заседање сроско-белоруске међувладине комисије за трговинско-економску сарадњу.

СЕРТИЋ: ОЧЕКУЈЕМО ЈАЧАЊЕ ПРИВРЕДНЕ САРАДЊЕ СА БЕЛОРУСИЈОМ

МИНСК, 29. март 2016. (Танјуг) - Компаније из Србије заинтересоване су за сарадњу са белоруским компанијама и проширење пословања на том тржишту, а представници влада двеју земаља учиниће све да у томе помогну, речено је данас на отварању Пословног савета Привредних комора Србије и Белорусије.  Министар привреде Србије Жељко Сертић рекао је да су приведници из Србије заинтересовани за проширење пословних активности на тржишту Белорусије. Он је рекао да томе у прилог иде и то што имамо Протокол о слободној трговини са том земљом. "У том смислу очекујем проширење сарадње", рекао је министар и додао да је у посети Белорусији до сада највећа делегација из Србије коју чини више од 100 привредника. Он је рекао да је у прошлој години ниво робне размене са Белорусијом износио око 100 милиона долара, што је, додао је, далеко испод потенцијала. Сертић је рекао да ће на састанцима са представницима ресорних министарстава Владе Белорусије разговарати о предлозима и начинима за унапређење привредне сарадње. "Имамо компаније из Белорусије које су заинтересоване за куповину предузећа у Србији и ти процеси су већ у току, а такође имамо и белоруске компаније које продају робу у Србији", рекао је. Како је навео, постоји и заједничка сарадња у области производње гасних аутобуса, а такође Србија извози и доста пољопривредних прозивода у Белорусију. Он је указао и да се потенцијал Србије крије и у ИТ сектору, те да и у тој области има простора за заједничко деловање. "Ми ћемо учинити све са наше стране да помогнемо те активности. Наше привреде треба да сарађују, а ми смо ту да помогнемо", истакао је Сертић. Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да су се компаније из Србије обратиле ПКС са конкретним предлозиима о томе шта желе да виде и са киме да сарађују у Белоруисји. Он је подсетио да је у Минск допутовала делегација коју чини 140  привредника, представника компанија, али и пољопривредних произвођача. Чадеж је указао да ће већ током данашњег дана бити потписан уговор о сарадњи "Трајала" из Ужица са једном белоруском компањом. Разговораће се и о заједничкој прозводњи тролејбуса у Србији, како за тржиште Србије и региона, тако и извоз, навео је он. То би, како је рекао, могао да буде прави "квантни скок" када је у питању сарадња српске и белоруске привреде. Постоји велики број међудржавних уговора, што пружа могућност да радимо заједно и инвестирамо, рекао је Чадеж. Он је рекао да постоји простор за оснивање заједничких предузећа у области грађевинарства, али и услови да се већи асортиман наше робе испоручује на тржисте Белорусије. Данашњи сусрет ће нам омогућити да боље сагледамо и упознамо потребе тржишта, рекао је он. У оквиру Пословног савета за сарадњу између ПКС и белоруско-трговинске индустријске коморе током дана биће одржани и пословни сусрети представника српских и белоруских компанија (Б2Б). Заменик председника Белоруске трговинско-индустријске коморе Владимир Јевгењевич Улахович рекао је да две земље имају заједничке интересе да сарађују. Он је рекао да се сарадња може унапредити у различитим гранама, нарочито у области пољопривреде и прехрамбене индустрије. Трудићемо се да дефинишемо сарадњу у конкретном правцу, рекао је он. Заменик министра спољних послова Јелена Купчина рекла је да је циљ и да постоје добре могућности за јачање трговинских и економских веза двеју земаља и додала да неколико српских привредника већ има контакте и послују на белоруском тржишту. Како је навела, постоје могућности за сарадњу у области машинске индустрије, прехрамбене индустрије и технологије, рекла је она и нагласила да велику улогу у проширењу сарадње и подстицању имају привредне коморе.

ЈОКСИМОВИЋ: СРБИЈА ОКРЕНУТА БУДУЋНОСТИ И НАПРЕТКУ

БАЊА КОВИЉАЧА, 30. март 2016. (Танјуг) - Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је дужност свих у региону да се окрену будућности и сарадњи, наводећи да је Србија проактивна и позитивна у том смислу, као и да жели да напредак и европска перспектива не буду само пут за Србију него и за цео регион."То је оно што ће дати политичку и економску стабилност свима нама, а то је важно за напредак. Без стабилности нема напретка. Говорили смо о томе да сви треба да будемо уједињени иако смо различити, али уједињени ка циљу напретка и око идеје која нас све води", рекла је Јоксимовић новинарима након отварања конференције "Сарадња на реци Дрини - Сарадња у Европи".Она је истакла и да је пут европских интеграција Србије средњорочан, да не иде преко ноћи, али да јесте стратешко опредељење владе како би грађани Србије живели боље."Пут европских интерација је средњорочан, не иде брзо и преко ноћи. Понекад је пун препрека, али је пун и пре свега користи за грађане наше земље и због тога су ЕУ интеграције стратешко опредељење владе, како би постигли онај степен животног и економског стандарда, и како би квалитет живота у Србији био бољи". Према њеним речима, конференција је врло важна, јер говори о пројектима прекограничне сарадње који су финансирани и који ће тек бити финансирани и из фондова ЕУ.Подсећајући да су на конференцији били представници БиХ, Црне Горе, Словеније, она је истакла да је јако важан и назив скупа "Сарадња на реци Дрини - Сарадња у Европи". "Ми желимо да нас Дрина спаја, а не да нас раздваја и да се окренемо будућности. Лако је говорити о прошлости и лако је дизати тензије, али код неких можда нерешених питања и са становишта једне или друге стране", рекла је министарка. Она је навела да је увек ту реторика која може да донесе политичке поене, али је указала да се на такав начин не би требало бавити политиком.Говорећи о ЕУ фондовима, Јоксимовић је навела да локалне самоуправе морају да се обучавају да прате све што је везано за њихово коришћење, да би и сами грађани могли директно да осете корист од тог новца."Да то не буде само прича која делује апстрактно и велике бројке, а да се људи питају шта је то што смо од тога направили и искористили. У том правцу локалне самоуправе треба да раде", рекла је Јоксимовић уз опаску да је Лозница на томе до сада радила добро али може још боље.Она је подсетила да је у оквиру ИПА програма 2014-2020. Србији доступно 1,5 милијарди евра, што је у просеку око 200 милиона евра неповратних средстава годишње."То су средства која користе државе у граничним просторима. Ми смо већ показали капацитете и има простора за унапређење али мора још пуно да се ради да би подигли нашу апсорпциону моћ, да можемо више новца да повучемо и реализујемо", рекла је она.Зато ћемо се, закључила је, у наредном периоду посветити томе да локалне самоуправе које у доброј мери носе активности у коришћењу фондова, буду што спремније и припреме пројекте, како би грађани осетили корист од тог новца.

МИШЧЕВИЋ: СРБИЈА БЕЗБЕДНА ДОК ЦЕЛА ЕУ НЕ ПРИЗНА КОСОВО

БЕОГРАД, 29. март 2016. (Танјуг) - Шефица Преговарачког тима Србије Тања Мишчевић оценила је данас да је изјава известиоца ЕП за Косово Улрике Луначек да је признање Косова услов Србије за улазак у ЕУ ван контекста расправе у парламенту и лични став Луначекове. Мишчевић је за Б92 рекла да је Србија безбедна, док све чланице ЕУ не признају Косово. "Не тражи ЕУ то и не може да тражи. ЕУ то не ради, већ њене чланице. Све док све чланице не признају Косово то не може да се тражи до нас", навела је Мишчевић. Како додаје, сваки пут се, када неко то помене, отвори дебата за коју тренутно није моменат, јер је моменат за дијалог и развој односа са Приштином. На питање о поглављу 35, Мишчевић каже да је директор канцеларије за КиМ Марко Ђурић прошле недеље у Бриселу са колегама из Приштине водио дијалог у техничким преговорима. Мишчевић је рекла да питање отварања поглавља уопште није тема у кампањи, и да о томе постоји општи консензус. "Због изборне кампање наш рад не стоји. Радимо све на томе да припремимо сва документа да бисмо у доба холандског преговарања отворили још два кључна поглавља - 23 и 24", подвукла је Мишчевић. Када је реч о поглављу 23 и изјавама из Хрватске да неће дати зелено светло Србији, Мишчевић: "Слушамо поруке из Загреба, хрватски министар спољних и европских послова Миро Ковач је изјавио да можемо веома брзо очекивати позитиван став и да ће Хрватска помоћи Србији у испуњавању услова", казала је Мишчевић. Када је реч о пресуди лидеру радикала Војиславу Шешељу, Мишчевић наводи да је Србија дала одговоре у акционом плану, разговарала о томе са Загребом и сарађује са Хагом. "Видећемо како ће се то развијати. То зависи од самог Трибунала. Србија не одустаје ни од једне обавезе када је реч о сарадњи", наводи Мишчевић. Она је додала и да је Акционим планом за мањине, уз сагласност свих, предложен пут током којег це уследити измене закона и уставне промене. "Кључ успеха читавог региона је у решавању спорних питања на билатерални начин. То су решења за помирење, за нестале, избегле и расељене, за ратне злочине", закључила је Мишчевић.

МИШЧЕВИЋ: ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА 23 И 24 СУШТИНСКИ ВАЖНО

БЕОГРАД, 30. март 2016. (Танјуг) - Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић истакла је данас да је за Србију од суштинског значаја отварање поглавља 23 и 24, јер многе ствари не могу да напредују, а да владавина права не буде у фокусу разговора у Србији и друштву, те истиче да без западног Балкана нема одрживог решења за избегличку кризу. На панелу "Реформа система управљања миграцијама у контексту европских интеграција" на конференцији "Систем азила и миграција", Мишчевић је нагласила да нема одговора на добру политику азила и миграције ако то паралелно не прати добра политика унапређења и имплементације људских права, која се налази у поглављу 23 и 24. "Очекујемо отварање ова два поглавља из суштински важних разлога, а не због штиклирања да смо отворили још два или три поглавља у јуну. Многе ствари не могу да напредују, а да владавина права не буде у фокусу нашег разговора и расправе у Србији и нашем друштву", поручила је Мишчевић. Она је истакла да је политика проширења, која је уједно најуспешнија политика Уније, увек била допринос продубљивању интеграције држава чланица, то јест њиховом јачем повезивању. Услед избегличке кризе то снажније повезивање постаје веома важно, подвукла је Мишчевић, рекавши да постоје три кључна изазова ЕУ, која су у дубокој и уској вези са питањем решавања миграционе кризе на дуге стазе. Према њеним речима, први и основни елемент и потреба за решавање, јесте како одговорити на тренутни прилив избеглица, шта ћемо са овим бројем људи који живе већ у Европи. „То питање је велики изазов за Шенгенски систем, унутрашњи систем азила и нова правила азила. То је изазов и за једно од важних питања ЕУ, а то је солидарност, што је суштинска вредност Уније", нагласила је она. Мишчевић је истакла да је друга важна ствар како зауставити прилив, или како помоћи Турској да буде место које ће направити прву тријажу избеглица, одолети највећем притиску саме миграционе кризе, посебно у условима када постаје доста тешко и за саму Турску, јер је реч о дужем остајању људи него што се могло предвидети. Трећа ствар, додаје, јесте како наћи решење на питања која се односе на шири контекст, то јест на актуелна, потенцијална и будућа жаришта. Све то, према њеним речима, представља изазов по заједничку безбедносну и одбрамбену политику, политику проширења и суседства. „Државе Балкана су одговор и део слагалице којим ЕУ треба да одговори на сва три нивоа. Нема успешне спољне и безбедносне политике у којој земље западног Балкана нису саставни део, а не спољни регион. Зато врло често ћете чути да тражим од колега у ЕУ да морамо бити део у изради глобалне стратегије на којој се тренутно ради", истакла је Мишчевић. Она је рекла да не прихвата замор као изговор за застој политике проширења, као ни раст популизма. „Неће бити успешног шенгенског система ако регион који се налази унутар граница ЕУ није део тог система", подвукла је Мишчевић, рекавши да Западни Балкан никада није био обједињен око једног циља, као што су сада европске интеграције.