SRBIJA

DAČIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA BUDE SABIRNI CENTAR ZA IZBEGLICE

AMSTERDAM, 06.februar 2016. (Tanjug) - Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija kredibilan partner EU u izbegličkoj krizi, ali da ne može da dozvoli da postane sabirni centar za izbeglice. Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i zemalja kandidata u Amsterdamu, Dačić je upozorio da bi za Srbiju i za čitav region bilo posebno opasno ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Time bi se, kako je upozorio, zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje. Srbija takođe, kako je rekao, nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta, niti sredstava, niti smo prva zemlja ulaska.  On je podsetio da je Srbija spremna da pruži privremeni smeštaj za nekoliko hiljada migranata i da je sopstvenim sredstvima opremila dodatne smeštajne kapacitete za 3.000 ljudi, te da nastoji da to učini za još 3.000, ukoliko nam bude pružena konkretna finansijska podrška EU.  To je više nego što su ponudile neke zemlje EU, rekao je on i dodao da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU koja je na makedonsko-grčku granicu uputila 20 pripadnika MUP-a i izrazila nameru da poveća ovaj broj.  Osim toga, na donatorskoj konferenciji za Siriju, održanoj u Londonu pre dva dana, Srbija je izdvojila 500.000 evra za pomoć sirijskoj deci putem UNICEF-a. "Sve vreme krize bili smo i ostaćemo predvidljiv i kredibilan partner EU", istakao je Dačić. "Međutim, bez obzira na potrebu da budemo solidarni i na sve razumevanje i empatiju koju imamo prema onima koji su se uputili na put nade ka boljem životu, mi ne možemo dozvoliti da se teret prebaci na nas, odnosno da se Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar, parking za migrante", naglasio je on. Dačić je naglasio da je za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu zemlju na balkanskoj ruti, od ključne važnosti da EU postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje. On je ocenio da je najbitnije da se sa implementacijom onoga što se dogovori otpočne odmah, jer se već na proleće može očekivati još veći priliv migranata, a Srbija je spremna da uzme učešća i prihvati svako održivo rešenje koje bi bilo zajednički dogovoreno i u interesu svih, uključujući i nas na Balkanu. Iako nismo država članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo jedan broj migranata, u meri i na način koji bude dogovoren sa EU, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji, dodao je on. Prema njegovim rečima, u 2015. godini, Srbija je registrovala, primila i zbrinula oko 600.000 migranata, što je skoro 26 puta više nego u celoj 2014. godini, a njihov broj će u ovoj godini, po svemu sudeći, biti i veći. Poređenja radi, ove godine na teritoriju Srbije ušlo je oko 63.000 iregularnih migranata, a od svih tih ljudi, tek njih 600 podnelo je zahtev za azil u Srbiji, naveo je on. Dačić smatra i da se u ovom momentu ne može predvideti koliko će ovaj trend trajati, ali da nije u pitanju trenutna kriza. On je naglasio značaj uspostavljanja sistema ranog obaveštavanja o svakoj novoj meri koja se sprovodi u zemljama krajnje destinacije, kako bi sve zemlje na ruti bile unapred informisane o promeni režima na granicama i bile u mogućnosti da im se prilagode.

POZIV ČLANICAMA EU DA PODRŽE UBRZANjE PREGOVARAČKOG PROCESA SRBIJE

AMSTERDAM, 06. februar 2016. (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pozvao je danas članice Evropske unije da podrže ubrzanje pregovaračkog procesa Srbije tokom 2016. godine. On je zamolio ministre spoljnih poslova članica EU da odobre Izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje za poglavlje 23 jer je to, kako je objasnio, preduslov za ostvarenje planirane dinamike i otvoranje poglavlja 23 i 24 tokom holandskog predsedavanja, saopšitlo je Ministarstvo spoljnih poslova. "Ova dva poglavlja ne samo da imaju veliki značaj za proces reformi, već se neki njihovi delovi direktno tiču pitanja migracija", rekao je Dačić na sastanku u Amsterdamu. On je ocenio da dosadašnje postupanje Srbije po pitanju migracione krize možda daje najbolju sliku zrelosti naših institucija i spremnosti da poštujemo vladavinu prava. "Nastavljamo intenzivno da radimo na okončanju priprema za otvaranje još pet poglavlja (5, 13, 20, 25, 26) i nadamo se da ćemo tokom 2016. godine dobiti vašu podršku da većina njih, ako ne i sva, budu otvorena", zaključio je Dačić.

NIKOLIĆ PRIMIO AKREDITIVE OD NOVOG AMBASADORA SAD

BEOGRAD, 05. februar 2016. (Tanjug) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić primio je danas u Palati Federacije novopostavljenog ambasadora SAD u Beogradu Kajla Rendolfa Skota, koji mu je predao akreditivna pisma. Ambasador Skot se Nikoliću obratio na tečnom srpskom jeziku, rekavši da mu je čast da preda pisma kojima ga je njegova zemlja, odnosno predsednik SAD Barak Obama ovlastio da obavlja dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SAD u Srbiji. Predsednik Nikolić je američkom ambasadoru poželeo dobrodošlicu u Srbiju. Novi američki ambasador u Srbiji je karijerni diplomata u klasi ministra savetnika. Od 2014. godine obavljao je funkciju višeg istraživača u Nemačkom Maršalovom fondu u Vašingtonu.  Ambasador Skot je poliglota i dobar poznavalac evropskih pitanja, koji je iskustvo stekao tokom brojnih dužnosti širom Evrope i pri raznim međunarodnim organizacijama. Prethodno je bio generalni konzul u Generalnom konzulatu SAD u Milanu i direktor Kancelarije za Rusiju u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta, navedeno je u zvaničnoj biografiji objavljenoj na sajtu Američke ambasade u Beogradu. Takođe, bio je zamenik šefa misije SAD pri OEBS-u  i ministar savetnik za politička pitanja pri misiji SAD u Evropskoj uniji u Briselu. Bio je politički savetnik u Ambasadi SAD u Budimpešti od 1999. godine do 2003. godine, a prethodno je radio u političkom odeljenju Ambasade SAD u Moskvi.  Pre odlaska u Moskvu,  Skot je bio istraživač-saradnik za nacionalnu bezbednost na Huver Institutu pri Univerzitetu Stenford u Kaliforniji. Službovao je u ambasadama SAD u Tel Avivu, u Misiji SAD u Ujedinjenim nacijama, u Ženevi i pri Misiji SAD u Ujednijenim  nacijama u Njujorku.  Na počektu karijere, osamdesetih godina radio je i kao konzularni službenik u Zagrebu. Ambasador Skot je diplomirao na Državnom univerzitetu Arizone 1979. godine. Govori srpskohrvatski, ruski, italijanski, mađarski, hebrejski. Novi ambasador SAD predstavio se danas u kratkoj video poruci i na tečnom srpskom jeziku rekao da će podržati napore Srbije na putu ka Evropskoj uniji i poboljšanje regionalnih odnosa. "Mi zajedno možemo da unapredimo američko-srpske ekonomske odnose, kako bismo stvorili radna mesta i dali priliku mladim ljudima", dodao je on. U poruci objavljenoj na sajtu ambasade SAD u Beogradu, Skot je rekao da mu je čast da bude američki ambasador u Srbiji. "Pre 30 godina započeo sam diplomatsku karijeru u vašem regionu. Kroz 16 selidbi i osam država, supruga i ja smo podigli dva sina Marka i Kristijana", rekao je on.  Ambasador je na kraju snimka rekao da je Srbija poznata po izuzetnoj prirodnoj lepoti i geografskoj raznovrsnosti. "Jedva čekam da upoznam vašu lepu zemlju i velikodušno gostoprimstvo koje je poznato širom sveta", rekao je ambasador Skot.

VUČIĆ SA SKOTOM: PODRŠKA SAD REFORMAMA I EVROPSKOM PUTU

BEOGRAD, 06. februar 2016. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić danas je razgovarao sa novim ambasadorom SAD Kajlom Skotom, koji je rekao da Amerika Srbiju doživljava kao stub stabilnosti u regionu i pruža punu podršku njenom reformskom procesu i putu evrointegracija. Vučić je istakao posvećenost i spremnost Srbije da ostvari svoj spoljnopolitički cilj - članstvo u Evropskoj uniji i da kroz dijalog radi na očuvanju regionalne stabilnosti, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Skot je istakao da se Srbija danas u Americi doživljava kao stub stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana i da je došao sa ovlašćenjem predsednika SAD da Vladi Srbije pruži punu podršku i pomoć u reformskom procesu i na putu evrointegracija, navodi se u saopštenju. Skot je istakao da će tokom rada u Beogradu učiniti sve da, dovođenjem novih američkih investitora i podrškom borbi protiv korupcije, pomogne da Srbija ostvaruje ekonomski rast, što će značiti i nova radna mesta za mlade i obrazovane ljude u Srbiji.  Ambasador je pohvalio i humani pristup naše zemlje tokom migrantske krize. Premijer Vučić poželeo je ambasadoru Skotu dobrodošlicu i rekao da će mu Vlada Srbije biti pouzdan partner da tokom diplomatskog mandata postigne uspeh u daljem unapređenju odnosa i saradnje dveju zemalja.

LINTA: SRBIMA SE ŠALjE PORUKA DA NISU DOBRODOŠLI U HRVATSKOJ

BEOGRAD, 06. februar 2016. (Tanjug) - Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta najoštrije je osudio pojavu letaka protiv Srba u Hrvatskoj u zagrebačkom naselju Šalata. "Očigledno je da proustaške snage nastavljaju da šire nacionalnu i versku mržnju i podstiču na nasilje prema preostalim Srbima u Hrvatskoj, s ciljem da kod njih stvore osećaj straha i ugroženosti. Srbima se šalje jasna poruka da nisu dobrodošli u Hrvatskoj i da im je najbolje da se isele ili asimiluju", rekao je Linta, a navodi se u saopštenju. Linta poziva hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović, hrvatskog premijera Tihomira Oreškovića i zamenika predsednika Vlade Tomislava Karamarka da najoštrije osude pojavu letaka antisrpske sadržine  i pozovu nadležne organe da sprovedu efikasnu istragu i krivično kazne počinioce ovog nedela.  "Posebno zabrinjava činjenica da antisrpstvo i promocija ustaštva postaju gotovo normalne pojave u Hrvatskoj, jer nema stvarne volje da se hrvatsko društvo suoči sa tamnom stranom svoje istorije", ističe Linta. Zagrebački kvart Šalata zatrpan je juče ujutru lecima protiv Srba u Hrvatskoj u kojima nepoznati autor iz svoje perspektive opisuje njihovo ponašanje i stanje u Novinarskom domu, gde je Srpsko narodno veće ove godine obeležilo Božić po Julijanskom kalendaru.

KURC ZAHTEVA ZAŠTITU GRANICA SA MAKEDONIJOM I SRBIJOM

AMSTERDAM, 05.februar 2016. (Tanjug) - Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc zatražio je danas saradnju evropskih zemalja u rešavanju izbegličke krize, kad je reč o zaštiti granice sa Makedonijom i Srbijom. On je, pred neformalni sastanak šefova diplomatija EU, istakao da, sve dok obezbeđenje grčko-turske granice ne funkcioniše, treba da se sarađuje sa Makedonijom, Srbijom i drugima u cilju obezbeđivanja Šengenskog prostora. "Posebno u Makedoniji, ali i duž balkanske rute postoji snažna spremnost da se smanji talas migranata, možda čak i zaustavi. Radi se naravno i o Srbiji", podvukao je Kurc. On smatra tri varijante takve saradnje mogućim - najmanja bi bila bilateralna, najveća evropska, a srednja, da se pojedine države udruže. U Švedskoj i Sloveniji postoji slično raspoloženje kao u Austriji i interesovanje za takvom saradnjom, naglasio je on, dodajući da je zaustavljanje imigranata pre granice Austrije u interesu te zemlje. Prema njegovim rečima, do sada Turska ne ispunjava očekivanja u vezi smanjenja broja izbeglica. "Moramo već sada voditi paralelno razgovore sa Makedonijom i Srbijom", naglasio je on, dodajući da ako nema rešenja na grčko-turskoj granici mora se solucija pronaći na nekoj drugoj granici. Takođe je zatražio smanjenje sredstava za države koje ne žele readmisiju odbijenih tražilaca azila. Sve zemlje u Evropi imaju problem što brojne zemlje porekla ne prihvataju svoje građane, odbijene tražioce azila, konstatovao je on.

KURC: SRBIJA POD VODjSTVOM VUČIĆA POKRENULA AMBICIOZNE REFORME

BEOGRAD, 07. februar 2016. (Beta) - Ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je da je Srbija sidro stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da je odigrala važnu ulogu tokom izbegličke krize, kao i da je pod vođstvom premijera Aleksandra Vučića pokrenula ambiciozne reforme koje su ubrzale njen put prema EU. "Mi smo stoga otvorili dva poglavlja u pregovorima sa Srbijom, od kojih je jedno od naročite važnosti jer se odnosi na dijalog izmedju Beograda i Prištine. Nastavićemo da podržavamo ovaj dijalog", rekao je Kurc za list Danas od ponedeljka. On je kazao da Srbija treba da ostane na pravom putu i nastavi reformske napore. "Takođe, ja ću, naravno, jasno staviti do znanja da EU mora da nastavi da pomaže Srbiji da se bori sa izbegličkom krizom", rekao je Kurc koji u ponedeljak dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji". Dolazim u Srbiju u okviru turneje po svim državama Zapadnog Balkana. Srbija je sidro stabilnosti na Zapadnom Balkanu i do sada je odigrala važnu ulogu tokom izbegličke krize. Glavna tema i poruka svim državama stoga glasi: Nastavite svoje reformske napore i intenzivirajte regionalnu ekonomsku i političku saradnju. Bez ovih komponenata put prema EU biće težak", izjavio je on. Odgovarajući na pitanje da li EU može da prevaziđe migrantsku krizu, Kurc je rekao da je uveren da EU može da prevaziđe ovu krizu u srednjem roku. "Moramo da uspemo da ponovo prikladno osiguramo spoljne granice EU, naročito u Grčkoj i da obezbedimo više humanitarne pomoći u državama porekla, kako bi manje ljudi bilo prinuđeno da beži u centralnu Evropu. Takođe, podržavam ministra odbrane Austrije (Hansa Petera) Doskozila, koji je spreman da rasporedi austrijske vojnike na spoljne granice EU ili u Makedoniji ili u Srbiji. EU mora da nastavi da pruža neophodnu podršku Srbiji kako bi se ona delotvorno hvatala u koštac sa izbegličkom krizom", rekao je Kurc. Upitan da li je primetio ikakve pozitivne promene u Srbiji otkako je prvi put posetio Srbiju 2014. godine, po preuzimanju dužnosti, ministar inostranih poslova Austrije navodi da je premijer Vučić, otkako je stupio na dužnost "uvek pokazivao jasnu i postojanu posvećenost članstvu u EU i reformama, čak i ako su one bolne". Kurc je rekao da je Srbija veoma značajno tržište za austrijske kompanije."Mi smo broj jedan inostrani investitor u Srbiji i težimo da održimo ovu poziciju. Naš interes na srpskom tržištu ide uporedo sa snažnim osećanjem odgovornosti u vezi sa obrazovanjem i zaposlenjem. Memorandum o razumevanju u domenu 'dualnog obrazovanja' potpisaćemo sa Privrednom komorom Austrije, PKS i Ministarstvom prosvete, što treba da uspostavi našu dalju saradnju", naveo je on. "Ostanite na pravom putu i nastavite reformske napore. Srbija je do sada pod vođstvom premijera Vučića već pokrenula ambiciozne reforme, koje su ubrzale njen put prema EU. Mi smo stoga otvorili dva poglavlja u pregovorima sa Srbijom, od kojih je jedno od naročite važnosti, jer se odnosi na dijalog između Beograda i Prištine. Nastavićemo da podržavamo ovaj dijalog. Takođe, ja ću, naravno, jasno staviti do znanja da EU mora da nastavi da pomaže Srbiji da se bori sa izbegličkom krizom", ističe šef austrijske diplomatije.

HAN: ZAPADNI BALKAN DA NE BUDE PARKING ZA IZBEGLICE

AMSTERDAM, 06.februar 2016. (Tanjug) - Komesar EU za proširenje Johanes Han izjavio je danas da je neophodno pronaći zajedničko evropsko rešenje za izbegličku krizu kako bi se izbeglo da zemlje Zapadnog Balkana postanu "parking za izbeglice". "Treba da izbegnemo situaciju da zemlje Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo u EU postanu parking za izbeglice", rekao je Han uoči neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU i zemalja kandidata o migrantskoj krizi u Amsterdamu. On je rekao da je potrebno pronaći evropsko rešenje izbegličke krize i upozorio da pojedinačne odluke zemalja mogu da imaju domino efekat. "Šengen je simbol Evrope i ne smemo da dozvolimo da on propadne", naglasio je Han. Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini ocenila je da zatvaranje granica nije rešenje. "Moramo da delujemo ujedinjeno jer upravljanje prilivom migranata i izbeglica može nas više ujediniti nego razjediniti", rekla je ona. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da se spoljna granica mora braniti na jugu, a ako Grčka to ne želi ili neće, onda se treba okrenuti Makedoniji i Bugarskoj. Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da će njegova zemlja nastaviti svoju "politiku otvorenih granica" za izbeglice, ali nije nagovestio kada će Sirijci koji su bežeći iz Alepa stigli do tursko-sirijske granice, moći da uđu u Tursku. "Još uvek održavamo ovu politiku otvorenih granica za one koji beže pred agresijom režima, kao i ruskih udara", rekao je Čavušoglu posle sastanka u Amsterdamu, prenosi AFP.  "Već smo primili 5.000 njih, a još 50.000 do 55.000 je na putu i mi ih ne možemo tamo ostaviti same zato što su vazdušni udari u toku a i režimske snage uz podršku iranske šiitske milicije napadaju ove civile", naveo je on.

AMBASADOR RUSIJE: HRVATSKA I SRBIJA MORAJU ŠTO VIŠE DA RAZGOVARAJU

ZAGREB, 07. februar 2016. (Tanjug) - Odnosi Hrvatske i Srbije slični su odnosima Rusije i EU, smatra ambasador Ruske Federacije u Zagrebu Anvar Azimov, uz konstataciju da u oba slučaja ima manjka poverenja I političke volje, te da bi se zvaničnici dveju država morali što više sastajati i razgovarati. Azimov, koji inače ima dugu diplomatsku karijeru, kaže da je njegov stav da ni Hrvatska ni Srbija ne treba  da se aktivno naoružavaju. "Mi kad izvozimo neko naoružanje u Srbiju, ne možemo ni u kom slučaju pomisliti da bi se ono moglo koristiti protiv Hrvatske. Veoma želimo poboljšanje odnosa između Hrvatske i Srbije i izgradnju međusobnog poverenja", rekao je Azimov u intervjuu zagrebačkom Jutarnjem listu. Građanima Hrvatske poručuje da treba da shvate da je u duši ruskog naroda, kao prema Srbima, i ljubav prema Hrvatima.

AMBASADOR HOLANDIJE: OTVARANjE POGLAVLjA NIJE CILj SAM PO SEBI

BEOGRAD, 07. februar 2016. (Beta) - Ambasador Holandije u Beogradu Henk van den Dol ocenio je da poglavlja 23 i 24 treba da budu otvorena na početku pregovaračkog procesa Srbije i EU, ali i da njihovo otvaranje nije cilj sam po sebi, već da postojeći pravni okvir treba primeniti u praksi. Ambasador zemlje koja je od 1. januara 2016. godine preuzela predsedavanje Savetom EU, izjavio je za sutrašnje izdanje nedeljnika Njuzvik da otvaranje poglavlja zavisi i od članica EU i od Srbije. "Ne znam da li će poglavlja 23 i 24 biti otvorena tokom holandskog predsedavanja EU. Holandija je samo predsedavajuća, a odluke u EU se donose konsenzusom. O tome da li će neko poglavlje biti otvoreno, odlučuju dve strane, jedna je sama Srbija, a druga su zemlje članice", kazao je Van den Dol. On je ocenio da se u Srbiji pogrešno shvata da je otvaranje poglavlja "cilj sam po sebi". "Otvaranje poglavlja ne znači da je sve uređeno i završeno. Otvaranje znači da je dostignut određeni nivo da bi se uopšte počeli pregovori. Pravni okvir postoji, pitanje sprovođenja u praksi je nešto što nedostaje", naveo je ambasador. Govoreći o migrantskoj krizi, Van den Dol je ocenio da je Srbija "odlično" postupala po tom pitanju, kao i da je na efikasan način prebacivala migrante koji su stizali iz Makedonije. Upitan da li će Srbija u nekom trenutku morati da primi određeni broj azilanata, ambasador je rekao da se interni mehanizmi koje bi trebalo primeniti prilikom regulisanja pitanja naseljavanja određenog broja izbeglica ne odnose na Srbiju i Makedoniju, jer te zemlje nisu članice EU. Odgovarajući na pitanje da li će Srbija na kraju pregovaračkog procesa sa EU morati da prizna nezavisnost Kosova, Van den Dol je rekao da "to do sada niko nije tražio" kao i da "nije za očekivati da se to traži", jer ima zemalja u EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova.