СРБИЈА

ДАЧИЋ: СРБИЈА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ САБИРНИ ЦЕНТАР ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

АМСТЕРДАМ, 06.фебруар 2016. (Танјуг) - Први потпредседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је Србија кредибилан партнер ЕУ у избегличкој кризи, али да не може да дозволи да постане сабирни центар за избеглице. На неформалном састанку министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата у Амстердаму, Дачић је упозорио да би за Србију и за читав регион било посебно опасно уколико би дошло до ланчане реакције драстичног смањења пропусне моћи или затварања граница, саопштило је Министарство спољних послова. Тиме би се, како је упозорио, зауставио проток миграната и узроковало њихово масовније и дуже задржавање на територији Србије, што би за нас представљало изузетно оптерећење. Србија такође, како је рекао, није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета, нити средстава, нити смо прва земља уласка.  Он је подсетио да је Србија спремна да пружи привремени смештај за неколико хиљада миграната и да је сопственим средствима опремила додатне смештајне капацитете за 3.000 људи, те да настоји да то учини за још 3.000, уколико нам буде пружена конкретна финансијска подршка ЕУ.  То је више него што су понудиле неке земље ЕУ, рекао је он и додао да је Србија једина земља која није чланица ЕУ која је на македонско-грчку границу упутила 20 припадника МУП-а и изразила намеру да повећа овај број.  Осим тога, на донаторској конференцији за Сирију, одржаној у Лондону пре два дана, Србија је издвојила 500.000 евра за помоћ сиријској деци путем УНИЦЕФ-а. "Све време кризе били смо и остаћемо предвидљив и кредибилан партнер ЕУ", истакао је Дачић. "Међутим, без обзира на потребу да будемо солидарни и на све разумевање и емпатију коју имамо према онима који су се упутили на пут наде ка бољем животу, ми не можемо дозволити да се терет пребаци на нас, односно да се Србија претвори у својеврсни сабирни центар, паркинг за мигранте", нагласио је он. Дачић је нагласио да је за Србију као кандидата за чланство у ЕУ и веома оптерећену транзитну земљу на балканској рути, од кључне важности да ЕУ постигне јединствен став и усагласи свеобухватно решење. Он је оценио да је најбитније да се са имплементацијом онога што се договори отпочне одмах, јер се већ на пролеће може очекивати још већи прилив миграната, а Србија је спремна да узме учешћа и прихвати свако одрживо решење које би било заједнички договорено и у интересу свих, укључујући и нас на Балкану. Иако нисмо држава чланица ЕУ, спремни смо да учествујемо чак и у систему квота и да прихватимо један број миграната, у мери и на начин који буде договорен са ЕУ, под условом да су се определили да остану трајно у Србији, додао је он. Према његовим речима, у 2015. години, Србија је регистровала, примила и збринула око 600.000 миграната, што је скоро 26 пута више него у целој 2014. години, а њихов број ће у овој години, по свему судећи, бити и већи. Поређења ради, ове године на територију Србије ушло је око 63.000 ирегуларних миграната, а од свих тих људи, тек њих 600 поднело је захтев за азил у Србији, навео је он. Дачић сматра и да се у овом моменту не може предвидети колико ће овај тренд трајати, али да није у питању тренутна криза. Он је нагласио значај успостављања система раног обавештавања о свакој новој мери која се спроводи у земљама крајње дестинације, како би све земље на рути биле унапред информисане о промени режима на границама и биле у могућности да им се прилагоде.

ПОЗИВ ЧЛАНИЦАМА ЕУ ДА ПОДРЖЕ УБРЗАЊЕ ПРЕГОВАРАЧКОГ ПРОЦЕСА СРБИЈЕ

АМСТЕРДАМ, 06. фебруар 2016. (Танјуг) - Министар спољних послова Ивица Дачић позвао је данас чланице Европске уније да подрже убрзање преговарачког процеса Србије током 2016. године. Он је замолио министре спољних послова чланица ЕУ да одобре Извештај о испуњености мерила за отварање за поглавље 23 јер је то, како је објаснио, предуслов за остварење планиране динамике и отворање поглавља 23 и 24 током холандског председавања, саопшитло је Министарство спољних послова. "Ова два поглавља не само да имају велики значај за процес реформи, већ се неки њихови делови директно тичу питања миграција", рекао је Дачић на састанку у Амстердаму. Он је оценио да досадашње поступање Србије по питању миграционе кризе можда даје најбољу слику зрелости наших институција и спремности да поштујемо владавину права. "Настављамо интензивно да радимо на окончању припрема за отварање још пет поглавља (5, 13, 20, 25, 26) и надамо се да ћемо током 2016. године добити вашу подршку да већина њих, ако не и сва, буду отворена", закључио је Дачић.

НИКОЛИЋ ПРИМИО АКРЕДИТИВЕ ОД НОВОГ АМБАСАДОРА САД

БЕОГРАД, 05. фебруар 2016. (Танјуг) - Председник Србије Томислав Николић примио је данас у Палати Федерације новопостављеног амбасадора САД у Београду Кајла Рендолфа Скота, који му је предао акредитивна писма. Амбасадор Скот се Николићу обратио на течном српском језику, рекавши да му је част да преда писма којима га је његова земља, односно председник САД Барак Обама овластио да обавља дужност изванредног и опуномоћеног амбасадора САД у Србији. Председник Николић је америчком амбасадору пожелео добродошлицу у Србију. Нови амерички амбасадор у Србији је каријерни дипломата у класи министра саветника. Од 2014. године обављао је функцију вишег истраживача у Немачком Маршаловом фонду у Вашингтону.  Амбасадор Скот је полиглота и добар познавалац европских питања, који је искуство стекао током бројних дужности широм Европе и при разним међународним организацијама. Претходно је био генерални конзул у Генералном конзулату САД у Милану и директор Канцеларије за Русију у Бироу за европске и евроазијске послове Стејт департмента, наведено је у званичној биографији објављеној на сајту Америчке амбасаде у Београду. Такође, био је заменик шефа мисије САД при ОЕБС-у  и министар саветник за политичка питања при мисији САД у Европској унији у Бриселу. Био је политички саветник у Амбасади САД у Будимпешти од 1999. године до 2003. године, а претходно је радио у политичком одељењу Амбасаде САД у Москви.  Пре одласка у Москву,  Скот је био истраживач-сарадник за националну безбедност на Хувер Институту при Универзитету Стенфорд у Калифорнији. Службовао је у амбасадама САД у Тел Авиву, у Мисији САД у Уједињеним нацијама, у Женеви и при Мисији САД у Уједнијеним  нацијама у Њујорку.  На почекту каријере, осамдесетих година радио је и као конзуларни службеник у Загребу. Амбасадор Скот је дипломирао на Државном универзитету Аризоне 1979. године. Говори српскохрватски, руски, италијански, мађарски, хебрејски. Нови амбасадор САД представио се данас у краткој видео поруци и на течном српском језику рекао да ће подржати напоре Србије на путу ка Европској унији и побољшање регионалних односа. "Ми заједно можемо да унапредимо америчко-српске економске односе, како бисмо створили радна места и дали прилику младим људима", додао је он. У поруци објављеној на сајту амбасаде САД у Београду, Скот је рекао да му је част да буде амерички амбасадор у Србији. "Пре 30 година започео сам дипломатску каријеру у вашем региону. Кроз 16 селидби и осам држава, супруга и ја смо подигли два сина Марка и Кристијана", рекао је он.  Амбасадор је на крају снимка рекао да је Србија позната по изузетној природној лепоти и географској разноврсности. "Једва чекам да упознам вашу лепу земљу и великодушно гостопримство које је познато широм света", рекао је амбасадор Скот.

ВУЧИЋ СА СКОТОМ: ПОДРШКА САД РЕФОРМАМА И ЕВРОПСКОМ ПУТУ

БЕОГРАД, 06. фебруар 2016. (Танјуг) - Председник Владе Србије Александар Вучић данас је разговарао са новим амбасадором САД Кајлом Скотом, који је рекао да Америка Србију доживљава као стуб стабилности у региону и пружа пуну подршку њеном реформском процесу и путу евроинтеграција. Вучић је истакао посвећеност и спремност Србије да оствари свој спољнополитички циљ - чланство у Европској унији и да кроз дијалог ради на очувању регионалне стабилности, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима. Скот је истакао да се Србија данас у Америци доживљава као стуб стабилности у региону Западног Балкана и да је дошао са овлашћењем председника САД да Влади Србије пружи пуну подршку и помоћ у реформском процесу и на путу евроинтеграција, наводи се у саопштењу. Скот је истакао да ће током рада у Београду учинити све да, довођењем нових америчких инвеститора и подршком борби против корупције, помогне да Србија остварује економски раст, што ће значити и нова радна места за младе и образоване људе у Србији.  Амбасадор је похвалио и хумани приступ наше земље током мигрантске кризе. Премијер Вучић пожелео је амбасадору Скоту добродошлицу и рекао да ће му Влада Србије бити поуздан партнер да током дипломатског мандата постигне успех у даљем унапређењу односа и сарадње двеју земаља.

ЛИНТА: СРБИМА СЕ ШАЉЕ ПОРУКА ДА НИСУ ДОБРОДОШЛИ У ХРВАТСКОЈ

БЕОГРАД, 06. фебруар 2016. (Танјуг) - Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта најоштрије је осудио појаву летака против Срба у Хрватској у загребачком насељу Шалата. "Очигледно је да проусташке снаге настављају да шире националну и верску мржњу и подстичу на насиље према преосталим Србима у Хрватској, с циљем да код њих створе осећај страха и угрожености. Србима се шаље јасна порука да нису добродошли у Хрватској и да им је најбоље да се иселе или асимилују", рекао је Линта, а наводи се у саопштењу. Линта позива хрватску председницу Колинду Грабар Китаровић, хрватског премијера Тихомира Орешковића и заменика председника Владе Томислава Карамарка да најоштрије осуде појаву летака антисрпске садржине  и позову надлежне органе да спроведу ефикасну истрагу и кривично казне починиоце овог недела.  "Посебно забрињава чињеница да антисрпство и промоција усташтва постају готово нормалне појаве у Хрватској, јер нема стварне воље да се хрватско друштво суочи са тамном страном своје историје", истиче Линта. Загребачки кварт Шалата затрпан је јуче ујутру лецима против Срба у Хрватској у којима непознати аутор из своје перспективе описује њихово понашање и стање у Новинарском дому, где је Српско народно веће ове године обележило Божић по Јулијанском календару.

КУРЦ ЗАХТЕВА ЗАШТИТУ ГРАНИЦА СА МАКЕДОНИЈОМ И СРБИЈОМ

АМСТЕРДАМ, 05.фебруар 2016. (Танјуг) - Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц затражио је данас сарадњу европских земаља у решавању избегличке кризе, кад је реч о заштити границе са Македонијом и Србијом. Он је, пред неформални састанак шефова дипломатија ЕУ, истакао да, све док обезбеђење грчко-турске границе не функционише, треба да се сарађује са Македонијом, Србијом и другима у циљу обезбеђивања Шенгенског простора. "Посебно у Македонији, али и дуж балканске руте постоји снажна спремност да се смањи талас миграната, можда чак и заустави. Ради се наравно и о Србији", подвукао је Курц. Он сматра три варијанте такве сарадње могућим - најмања би била билатерална, највећа европска, а средња, да се поједине државе удруже. У Шведској и Словенији постоји слично расположење као у Аустрији и интересовање за таквом сарадњом, нагласио је он, додајући да је заустављање имиграната пре границе Аустрије у интересу те земље. Према његовим речима, до сада Турска не испуњава очекивања у вези смањења броја избеглица. "Морамо већ сада водити паралелно разговоре са Македонијом и Србијом", нагласио је он, додајући да ако нема решења на грчко-турској граници мора се солуција пронаћи на некој другој граници. Такође је затражио смањење средстава за државе које не желе реадмисију одбијених тражилаца азила. Све земље у Европи имају проблем што бројне земље порекла не прихватају своје грађане, одбијене тражиоце азила, констатовао је он.

КУРЦ: СРБИЈА ПОД ВОЂСТВОМ ВУЧИЋА ПОКРЕНУЛА АМБИЦИОЗНЕ РЕФОРМЕ

БЕОГРАД, 07. фебруар 2016. (Бета) - Министар спољних послова Аустрије Себастијан Курц оценио је да је Србија сидро стабилности на Западном Балкану и да је одиграла важну улогу током избегличке кризе, као и да је под вођством премијера Александра Вучића покренула амбициозне реформе које су убрзале њен пут према ЕУ. "Ми смо стога отворили два поглавља у преговорима са Србијом, од којих је једно од нарочите важности јер се односи на дијалог измедју Београда и Приштине. Наставићемо да подржавамо овај дијалог", рекао је Курц за лист Данас од понедељка. Он је казао да Србија треба да остане на правом путу и настави реформске напоре. "Такође, ја ћу, наравно, јасно ставити до знања да ЕУ мора да настави да помаже Србији да се бори са избегличком кризом", рекао је Курц који у понедељак долази у дводневну посету Србији". Долазим у Србију у оквиру турнеје по свим државама Западног Балкана. Србија је сидро стабилности на Западном Балкану и до сада је одиграла важну улогу током избегличке кризе. Главна тема и порука свим државама стога гласи: Наставите своје реформске напоре и интензивирајте регионалну економску и политичку сарадњу. Без ових компонената пут према ЕУ биће тежак", изјавио је он. Одговарајући на питање да ли ЕУ може да превазиђе мигрантску кризу, Курц је рекао да је уверен да ЕУ може да превазиђе ову кризу у средњем року. "Морамо да успемо да поново прикладно осигурамо спољне границе ЕУ, нарочито у Грчкој и да обезбедимо више хуманитарне помоћи у државама порекла, како би мање људи било принуђено да бежи у централну Европу. Такође, подржавам министра одбране Аустрије (Ханса Петера) Доскозила, који је спреман да распореди аустријске војнике на спољне границе ЕУ или у Македонији или у Србији. ЕУ мора да настави да пружа неопходну подршку Србији како би се она делотворно хватала у коштац са избегличком кризом", рекао је Курц. Упитан да ли је приметио икакве позитивне промене у Србији откако је први пут посетио Србију 2014. године, по преузимању дужности, министар иностраних послова Аустрије наводи да је премијер Вучић, откако је ступио на дужност "увек показивао јасну и постојану посвећеност чланству у ЕУ и реформама, чак и ако су оне болне". Курц је рекао да је Србија веома значајно тржиште за аустријске компаније."Ми смо број један инострани инвеститор у Србији и тежимо да одржимо ову позицију. Наш интерес на српском тржишту иде упоредо са снажним осећањем одговорности у вези са образовањем и запослењем. Меморандум о разумевању у домену 'дуалног образовања' потписаћемо са Привредном комором Аустрије, ПКС и Министарством просвете, што треба да успостави нашу даљу сарадњу", навео је он. "Останите на правом путу и наставите реформске напоре. Србија је до сада под вођством премијера Вучића већ покренула амбициозне реформе, које су убрзале њен пут према ЕУ. Ми смо стога отворили два поглавља у преговорима са Србијом, од којих је једно од нарочите важности, јер се односи на дијалог између Београда и Приштине. Наставићемо да подржавамо овај дијалог. Такође, ја ћу, наравно, јасно ставити до знања да ЕУ мора да настави да помаже Србији да се бори са избегличком кризом", истиче шеф аустријске дипломатије.

ХАН: ЗАПАДНИ БАЛКАН ДА НЕ БУДЕ ПАРКИНГ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

АМСТЕРДАМ, 06.фебруар 2016. (Танјуг) - Комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан изјавио је данас да је неопходно пронаћи заједничко европско решење за избегличку кризу како би се избегло да земље Западног Балкана постану "паркинг за избеглице". "Треба да избегнемо ситуацију да земље Западног Балкана које су кандидати за чланство у ЕУ постану паркинг за избеглице", рекао је Хан уочи неформалног састанка министара спољних послова ЕУ и земаља кандидата о мигрантској кризи у Амстердаму. Он је рекао да је потребно пронаћи европско решење избегличке кризе и упозорио да појединачне одлуке земаља могу да имају домино ефекат. "Шенген је симбол Европе и не смемо да дозволимо да он пропадне", нагласио је Хан. Висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Федерика Могерини оценила је да затварање граница није решење. "Морамо да делујемо уједињено јер управљање приливом миграната и избеглица може нас више ујединити него разјединити", рекла је она. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да се спољна граница мора бранити на југу, а ако Грчка то не жели или неће, онда се треба окренути Македонији и Бугарској. Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу рекао је да ће његова земља наставити своју "политику отворених граница" за избеглице, али није наговестио када ће Сиријци који су бежећи из Алепа стигли до турско-сиријске границе, моћи да уђу у Турску. "Још увек одржавамо ову политику отворених граница за оне који беже пред агресијом режима, као и руских удара", рекао је Чавушоглу после састанка у Амстердаму, преноси АФП.  "Већ смо примили 5.000 њих, а још 50.000 до 55.000 је на путу и ми их не можемо тамо оставити саме зато што су ваздушни удари у току а и режимске снаге уз подршку иранске шиитске милиције нападају ове цивиле", навео је он.

АМБАСАДОР РУСИЈЕ: ХРВАТСКА И СРБИЈА МОРАЈУ ШТО ВИШЕ ДА РАЗГОВАРАЈУ

ЗАГРЕБ, 07. фебруар 2016. (Танјуг) - Односи Хрватске и Србије слични су односима Русије и ЕУ, сматра амбасадор Руске Федерације у Загребу Анвар Азимов, уз констатацију да у оба случаја има мањка поверења И политичке воље, те да би се званичници двеју држава морали што више састајати и разговарати. Азимов, који иначе има дугу дипломатску каријеру, каже да је његов став да ни Хрватска ни Србија не треба  да се активно наоружавају. "Ми кад извозимо неко наоружање у Србију, не можемо ни у ком случају помислити да би се оно могло користити против Хрватске. Веома желимо побољшање односа између Хрватске и Србије и изградњу међусобног поверења", рекао је Азимов у интервјуу загребачком Јутарњем листу. Грађанима Хрватске поручује да треба да схвате да је у души руског народа, као према Србима, и љубав према Хрватима.

АМБАСАДОР ХОЛАНДИЈЕ: ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА НИЈЕ ЦИЉ САМ ПО СЕБИ

БЕОГРАД, 07. фебруар 2016. (Бета) - Амбасадор Холандије у Београду Хенк ван ден Дол оценио је да поглавља 23 и 24 треба да буду отворена на почетку преговарачког процеса Србије и ЕУ, али и да њихово отварање није циљ сам по себи, већ да постојећи правни оквир треба применити у пракси. Амбасадор земље која је од 1. јануара 2016. године преузела председавање Саветом ЕУ, изјавио је за сутрашње издање недељника Њузвик да отварање поглавља зависи и од чланица ЕУ и од Србије. "Не знам да ли ће поглавља 23 и 24 бити отворена током холандског председавања ЕУ. Холандија је само председавајућа, а одлуке у ЕУ се доносе консензусом. О томе да ли ће неко поглавље бити отворено, одлучују две стране, једна је сама Србија, а друга су земље чланице", казао је Ван ден Дол. Он је оценио да се у Србији погрешно схвата да је отварање поглавља "циљ сам по себи". "Отварање поглавља не значи да је све уређено и завршено. Отварање значи да је достигнут одређени ниво да би се уопште почели преговори. Правни оквир постоји, питање спровођења у пракси је нешто што недостаје", навео је амбасадор. Говорећи о мигрантској кризи, Ван ден Дол је оценио да је Србија "одлично" поступала по том питању, као и да је на ефикасан начин пребацивала мигранте који су стизали из Македоније. Упитан да ли ће Србија у неком тренутку морати да прими одређени број азиланата, амбасадор је рекао да се интерни механизми које би требало применити приликом регулисања питања насељавања одређеног броја избеглица не односе на Србију и Македонију, јер те земље нису чланице ЕУ. Одговарајући на питање да ли ће Србија на крају преговарачког процеса са ЕУ морати да призна независност Косова, Ван ден Дол је рекао да "то до сада нико није тражио" као и да "није за очекивати да се то тражи", јер има земаља у ЕУ које нису признале независност Косова.