SRBIJA

PROTEST SKOPLjA ZBOG OZNAKE BJRM NA KORIDORU 10

BEOGRAD, 11. decembar 2015. (Tanjug) - Oznaka Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), postavljena pre desetak dana na novootvorenoj deonici Koridora 10, kod Vladičinog Hana, izazvala je negodovanje makedonskih vlasti, koje su hitno pozvale na konsultacije ambasadorku Srbije u Skoplju Dušanku Divjak Tomić, pišu "Večernje novosti". Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je za "Novosti" izjavio da ne vidi razlog za primedbe Skoplja. "Njima sada smeta ta tabla, a nama ne treba da smeta to što su u Unesku glasali za prijem Kosova", upitao je Dačić. Dačić kaže da je ove argumente iznela i naša ambasadorka u Skoplju, na sastanku u njihovom Ministarstvu spoljnih poslova, gde joj je prenet usmeni demarš zbog postavljanja table. Zvanično Skoplje obrazložilo je svoj protest time da je Srbija Makedoniju, iako je stolicu u Ujedinjenim nacijama dobila pod nazivom BJRM (FYROM), priznala pod ustavnim imenom Republika Makedonija. Zato zahtevaju da oznaka "granica sa BJRM", koja je osvanula na tabli s podacima o izvođenju radova na putu Vladičin Han - Donji Neradovac, bude hitno uklonjena. Dačić, međutim, kategorički poručuje da tabla ostaje. "Krajnje je vreme da prestanemo da radimo protiv sopstvenih interesa. Tačno je da Srbija priznaje Makedoniju pod tim imenom, za razliku od evropskih država, ali to je urađeno još pod Miloševićem, devedesetih godina. A Makedonija je priznala nezavisnost Kosova, a sada im smeta nekakav natpis. Neshvatljivo je da nam je veći prijatelj jedna Indonezija, nego neke susedne države", istakao je Dačić. Makedonija je bila među 92 zemlje koje su početkom novembra na Generalnoj konferenciji Uneska glasale za prijem Kosova u ovu organizaciju. Dačić je tada rekao da je Beograd "razočaran, ali ne i iznenađen odlukom suseda, i naglasio da je takav potez duboko protivan našim nacionalnim interesima".

NIKOLIĆ PRISUSTVOVAO INAUGURACIJI PREDSEDNIKA ARGENTINE

BEOGRAD, 10. decembar 2015. (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić prisustvovao je danas inauguraciji predsednika Argentine Maurisija Makrija, ali i imao zvanične susrete sa predsednicima drugih južnoameričkih država. Nikolić je razgovarao sa predsednikom Kolumbije Huanom Manuelom Santosom, predsednikom Ekvadora Rafaelom Koreom i predsednikom Urugvaja Hose Muhikom, saopštio je predsednikov kabinet. On se sastao i s poptredsednicom Argentine Gabrijelom Mičeti i predsednikom skupštine Maroka Rašidom Talbijem. Nikolić je započeo posetu Argentini u četvrtak kada se s argentinskim predsednikom dogovorio da će raditi na jačanju već dobrih odnosa dveju država.

VUČIĆ: MI SVOJ POSAO ŽELIMO DA ZAVRŠIMO PRE KRAJA 2019.

BEOGRAD, 10. decembar 2015. (Tanjug) - Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je otvaranje poglavlja u pregovorima za članstvo u EU 14. decembra za Srbiju važan datum, zahvalio je komesaru za proširenje Johanesu Hanu što je na tom putu pomogao i poručio da Srbija svoj posao u budućem procesu želi da okonča pre 2019. Sa Hanom je danas, dodao je, razgovaro o našim obavezama u budućnosti, o otvaranju poglavlja 14. decembra, primetivši da je to važan dan za našu zemlju te da ćemo tada pokazati kao Srbija kakvom društvu želimo da pripadamo i šta je to što želimo da izgrađujemo u našoj zemlji. To što nas očekuje nije ni jednostavno ni lako, primetio je premijer, ali i poručio: "Mi svoj posao želimo da završtimo pre kraja 2019. godine". On je zahvalio Hanu na velikoj podršci Srbiji na njenom evorpskom putu i podvukao da je on iskreni prijatelj, ne samo vlade, već cele Srbije. Na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon razgovora s Hanom, Vučić je naveo da je u tom razgovoru bilo reči i o obavezama Srbije u budućnosti, ali i o otvaranju poglavlja 14. decembra, ponovio je da je to važan datum za Srbiju, jer ćemo tada pokazati kakvom društvu želimo da pripadamo i šta je to što želimo da izgrađujemo. "Mnogo smo radili da bismo ovo postigli, ali mnogo toga je tek pred nama. Verujem da ćemo u tom teškom i napornom poslu i dalje imati podršku Hana koji je iskreni prijatelj naše zemlje i koji je mnogo pomogao da do ovih rezultata dođemo", rekao je Vučić. Premijer je naveo da je Srbija za godinu i po dana reformi pokazala da može da postigne dobre i obećavajuće rezutate koje, u pojedinim oblastima, a naročito ekonomiji, ne može da ospori niko na kugli zemaljskoj. "Kroz ekonomske reforme Srbija je pokazala da može da prođe kroz teške periode, da ima dobre rezultate, da nedvosmisleno ima dobru budućnost. Ali, mi svoj posao želimo da završimo pre kraja 2019.", poručio je on. Vučić je istakao da je cilj Srbije da teške reforme završe pre kraja 2019. a onda je na EU da donese odluku da prihvati Srbiju kao punopravnog člana. "Da li će to biti 2020. ili 2022. - to na njima ostaje", rekao je on. Kako do tada mnogo toga zavisi i od Srbije, ponovio je da mnogo toga mora da se menja. "Moramo mnogo toga u sebi i na sebi da promenimo. Mnogo toga ću ja morati na sebi da promenim da bismo ostvarili takve rezltate. Toga se ne plašim i uveren sam da Srbija to može", rekao je Vučić. Dalje mora da se fradi na ljudskim rpavima, pravosuđu, da se nastavi oštra borba protiv korupcije, pomenuo je Vučić. On je zahvalio i šefu Delegacije EU u Srbiji Majklu Devenportu, s kojim je, kako je primerio, neretko sučevljavao mišljenja. "Zahvaljujem Devenportu na njegovoj posvećenosti evropskom putu Srbije, što je umeo u pravoj meri da izvrši pritisak na nas onda kada je to bilo potrebno", rekao je Vučić, našalivši se da očekuje da će se s njim i dalje svađati, ali da će to biti za dobrobit Srbije.
Srbiju čeka težak posao kada je u pitanju pregovaračko poglavlje 35, koje se odnosi na Kosovo i Metohiju, rekao je Vučić i ponovio da je potrebna saradnja sa Albancima i izgradnja zajedničke budućnosti ukoliko se želi uspešna Srbija. Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara da li očekuje da se u pregovaračkoj poziciji EU kada je reč o poglavlju 35 postavi pitanje statusa južne srpske pokrajijne, rekao da se nada da se to neće dogoditi. "Mi znamo da nas čeka težak posao. Nikada nije bilo lako. Kada kažete 'eno ga Vučić u Briselu', meni je jedanput bilo lepo što su me primili kao nekoga ko dolazi sa Balkana, a svaki drugi put sam išao po najtežim mogućim poslovima i pitanjima. Tako će verovatno da bude i ubuduće", rekao je Vučić. Premijer je dodao da je danas dobar dan, da će takav biti i u ponedeljak, 14. decembra, kada se očekuje otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja, ali da Srbija zna da je čekaju godine teškog rada i posla. "Poglavlje 35 je teško, to ni od koga ne krijemo, ali mi smo ti koji kreiraju svoju budućnost. Nadam se da će prestati napadi na Srbe, ali u najvećem delu smo uspeli da sačuvamo njihovu bezbednost. Moraćemo više da radimo na njihovom blagostanju", rekao je Vučić. On je istakao da će zarad dobrobiti stanovništva na Kosovu i Metohiji i Srbi i Albanci morati da ulože više truda. "Mi sa njima moramo da radimo u budućnosti kako bismo imali stabilnost u regionu, ako želimo da imamo uspešnu Srbiju, ekonomski i po svakom drugom pitanju", rekao je predsednik Vlade. Vučić je podvukao da je pred Srbijom težak posao, da će biti još mnogo muka i "bezbroj problema", ali da je država sada na dobrom putu. "Nama predstoji ne lak period, ali hajde da mi guramo to napred, da ekonomski poguramo da bude još bolje. Zapamtite moje reči. Kažem da ćemo ići više od dva odsto svake godine u narednih pet godina. Treba nam više od tri odsto da bismo imali šansu da polako stignemo Evropu", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima za deset godina Srbija će biti mnogo bliža Austriji nego što je to danas, "uz podršku naroda, građana Srbije, koji dobro razumeju šta radimo i šta oni rade". Odgovarajući na isto pitanje komesar Han je rekao da su neke zemlje članice tražile da pregovori počnu upravo otvaranjem poglavlja 35, ali je istovremeno naglasio da je cilj da sve bude jedan proces u kome po pravilu zemlje kandidati odlučuju o brzini vodeći računa o raspoloženju u društvu. On je podsetio da je cilj Evropske unije da postoji zajednička evropska perspektiva za sve, a to je "da idemo ka Evropi", te da je Srbija zaista kamen temeljac toga.
Komesar za proširenje rekao je da je srećan što imamo ovaj dan, jer smo, kako je primetio, naporno radili za njega, dodao da će srećan biti i na zvaničnom otvaranju poglavlja, ali i napomenuo da tek sada počinje pravi posao. Prisetivši se na svoj boravak u Beogradu početkom godine, Han je rekao da je tada cilj bio otvaranje poglavlja, do kraja godine, da se zatim dosta radilo na tome i zaključio: "uspeli smo i mislim da je smo pouzdani i da nam možete verovati". EU i Komisija mogu samo da ponude bolje, a vi ćete zasaditi useve, poručio je Han i ponovio da će biti srećan na zvaničnom otvaranju prva dva poglavlja u pregovorima Srbije za članstvo u EU. "To nije razlog da se vratite nazad, već naprotiv tek tada počinje pravi posao i drago mi je što čujem pravu posvećenost predsednika vlade da do kraja svog mandata odmakne što dalje u procesu pristupnih pregovora", rekao je Han. Reč je o procesu stizanja do EU, pojasnuio je, i zato se raduje, kako je naveo, što ćemo u prvoj polovoni sledeće godine moći da otvorimo još dva poglavlja, 23 i 24, što je veoma važno za postignemo usklađivanje Sbije sa EU. "Hvala vladi, građanima što su podržavali Evropu i u jednom od najizazovnijih perioda u skorijoj istoriji, a to je migracioni tok, Srbija je uradila izuzetan posao u duhu koji bih voleo da vidim i među nekim državama članicama", poručio je evropski komesar, koji se ranije danas obratio poslanicima Skupštine Srbije. Dodao je da je EU prošle godine mogla da pomogne Srbiji nakon poplava, ali i da će biti prilika gde će Srbija moći da pomogne drugima. "I već ste nam pomogli da se nosimo sa ovom izbegličkom krizom", primetio je Han i zaključio: "Ovo je početak trke, a to može da bude jedna divna trka". Han je istakao i da je cilj Evropske unije da postoji zajednička evropska perspektiva za sve, a to je "da idemo ka Evropi, te da je Srbija zaista kamen temeljac toga". Ona je veoma bitna za taj proces i to treba iskoristiti, rekao je Han odgovarajući na pitanje na koji način će poglavlje 35 uticati na proces pridruživanja. Naveo je da su neke zemlje članice tražile da pregovori počnu upravo otvaranjem poglavlja 35, ali je naglasio da je cilj da sve bude jedan proces u komke po pravilu zemlje kandidati odlučuju o brzini ali vodeći računa o raspoloženju u društvu. O tome, kako je rekao, treba da vode računa političari, da prednjače u tome, ali istovremeno je upozorio da bi i za njih i za čitav proces bilo opasno da izgube kontakt sa građanima. "Uspeh je političara da predvode, ali konačno treba da svi građani budu ukrcani na taj brod", poručio je Han. Odgovarajući da pitanje može li EU nekim mehanizmima na "natera" Prištinu da sprovodi dogovoreno, Han je ponovio da je dobro pričati o dijalogu, da on treba da se nastavi, ali i da "Brisel ima neke elemente da podrži" ukoliko to želi, odnosno da stimuliše Prištinu. U tom smislu pomebno je da se očekuje dobar izveštaj o viznoj liberalizaciji te da je to nešto što bi moglo da dorpinese sveukupnom razvoju regiona.

MIŠČEVIĆ: NEĆE BITI POVLASTICA, NEMA LAKIH POGLAVLjA

BEČ, 11. decembar 2015. (Tanjug) - Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević ocenjuje da otvaranje prvih poglavlja predstavlja značajan napredak i podršku Srbiji, ali ističe da u daljem procesu neće biti povlastica i da nema lakih poglavlja. Druga međuvladina konferencija i otvaranje poglavlja 32 o finansijskom nadzoru i 35 o praćenju normalizacije između Beograda i Prištine, početak su nove faze u ostvarivanju svih obaveza nakon skrininga, koje je potrebno ispuniti da bi Srbija postala članica EU. „Ovo nisu tek samo dva poglavlja koja otvaramo, ako imamo u vidu da je, u uslovima kada unutar EU, zbog kriza i problema sa kojima se sama suočava, ne postoji velika zainteresovanost za proširenje, to jeste velika podrška", ocenila je Miščević za Tanjug. Kad je reč o potencijalnim "izvanpregovaračkim" preprekama, Miščević ističe da bez obzira na nespremnost Prištine da primenjuje dogovore iz Brisela u pregovaračkim okvirima i dokumentima kojima se otvara Poglavlje 35 vrlo jasno stoji da će biti ocenjivano to koliko je Srbija, u dobroj meri, spremna za implementaciju dogovorenog. Odgovarajući na pitanje da li se mogu očekivati prepreke Zagreba, budući da se već pokazalo da su susedne zemlje često kočile kandidate, ona je podsetila na izjavu šefice hrvatske diplomatije Vesne Pusić da je u najvećem ineteresu Hrvatske da Srbija postane članica. Prema njenim rečima, takav stav je "pravo promišljanje", ali ipak treba imati u vidu mogućnost da će članice Unije, ne samo Hrvatska, već i druge koje imaju bilateralne probleme sa Srbijom tražiti da se oni reše u pregovaračkom procesu. "Mi insistiramo da to ne bude deo pregovaračkog procesa, već bilateralnih odnosa u kojima dve države, članica i buduća članica, nalaze diplomatsko rešenje", rekla je Miščević. Kad je reč o samim poglavljima, ona ističe da "nema lakog poglavlja": "U svakom morate 'izračunati' stanje gde se trenutno nalazite i šta morate sve da uradite da bi dostigli status prosečne države članice, koja je u stanju da obaveze i sprovodi. Za to su potrebni vreme, sredstva i kapaciteti", podvukla je Miščević. Po pitanju poglavlja 35, ona objašnjava da Srbija jeste u dobroj meri spremna za implementaciju i to pokazuje i sada: "I premijer i svi koji učestvuju u dijalogu često ponavljaju da smo spremni i za otvaranje novih tema u pregovaračkom procesu. To se sve meri prilikom ocene uspešnosti u Poglavlju 35", pojasnila je ona. Miščević je istakla da Srbija vrlo ozbiljno shvata značaj tog poglavlja, kao i 23 i 24, za koja kaže da imaju istu težinu kao i 35. "Zato nam je i cilj da početkom naredne godine otvorimo poglavlja 23 i 24. To znači ne samo dodatni, veći i uporniji rad na sprovođenju svega što ta poglavlja obuhvataju", rekla je i dodala da je kalendar mogućnosti za međuvladine konferencije takav da je prvi moment za otvaranje ta dva poglavlja - mart 2016. To je, kako je konstatovala, dosta brzo, jer još ima puno elemenata koje bi, pre njihovog otvaranja, trebalo kompletirati. "U ovom trenutku se o poglavlju 23 razgovara, a 24 je skoro gotovo za razgovor sa državama članicama. Ta rasprava je mnogo sporija zato što raspravljaju o godišnjim izveštajima, zaključcima za Evropski savet koji bi trebalo da održi sednicu sredinom meseca. Zato će rasprava o tim poglavljima biti nastavljena nakon božićnih i novogodišnjih praznika", uverena je Miščević. Šefica pregovaračkog tima poručuje da Srbiju nakon toga očekuje pravljenje pregovaračke pozicije kako bi ova poglavlja konačno bila otvorena. Na pitanje koja bi poglavlja, najrealnije, mogla najpre i da budu zatvorena, Miščević je navela 25 - nauka i istraživanje i 26 - obrazovanje i mladi, jer ta poglavlja nemaju merila za zatvaranje. „U ovim oblastima ne postoji pravo EU. Zato ona svakako nisu laka, jer je potrebno napraviti jasan plan razvoja u ovim oblastima, ne samo do momenta članstva, već i iza toga", objasnila je. Kao najteža poglavlja, pored prethodno pomenutih, izdvojila je ona u kojima postoji puno prava i standarda EU, kao što su oblasti zaštite životne sredine, bezbednost hrane ili poljoprivreda i ruralni razvoja. S tim u vezi podseća da je Srbija definisala kao oblasti posebnog interesa poljoprivredu, ruralni razvoj, energetiku, transport, zaštitu životne sredine, ali i regionalni razvoj. Miščević je rekla i da postoje prilagođavanja, pre svega iz oblasti životne sredine i poljoprivrede, za koje će Srbija tražiti tranzicione periode, jer ih nije moguće uskladiti istog momenta. S tim u vezi je konstatovala da je to način na koji se razgovara sa EU, ali je istovremeno uverena da neće biti povlastica za Srbiju, jer se ocenjuje samo uspeh. Ona je, konačno, uverena da je Srbija u stanju, da ima kapacitete i znanje da realno postigne cilj koji je sebi zadala, te da sprovede sve što je potrebno za članstvo u EU do 2019. „I u godišnjem izveštaju o napretku i oceni našeg statusa kandidata Evropska komisija je procenila da se Srbija nalazi na veoma zadovoljavajućem nivou, kada je reč o usklađivanju regulative. Zato smo u našim dokumentima proračunali da je moguće da do kraja 2018., početkom 2019. budemo u stanju da sva ta pravila imamo u domaćem pravu i poretku", naglasila je Miščević. Kad je reč o upitnosti daljeg proširenja EU, s obzirom na izazove poput migrantske i finansijske krize pred kojima se našla, Miščević ističe da je teško prognozirati, ali i da je jedno jasno: „Ono što nas uči istorijski razvoj EU od 50-tih godina jeste da je iz svake krize Unija izlazila sa većim brojem članica, ali i dublje integrisana iznutra, jer je to bio način uspešnog izlazka iz krize. Ne vidim zašto to sada ne bi bio način", zaključila je Miščević.