СРБИЈА

ПРОТЕСТ СКОПЉА ЗБОГ ОЗНАКЕ БЈРМ НА КОРИДОРУ 10

БЕОГРАД, 11. децембар 2015. (Танјуг) - Ознака Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ), постављена пре десетак дана на новоотвореној деоници Коридора 10, код Владичиног Хана, изазвала је негодовање македонских власти, које су хитно позвале на консултације амбасадорку Србије у Скопљу Душанку Дивјак Томић, пишу "Вечерње новости". Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је за "Новости" изјавио да не види разлог за примедбе Скопља. "Њима сада смета та табла, а нама не треба да смета то што су у Унеску гласали за пријем Косова", упитао је Дачић. Дачић каже да је ове аргументе изнела и наша амбасадорка у Скопљу, на састанку у њиховом Министарству спољних послова, где јој је пренет усмени демарш због постављања табле. Званично Скопље образложило је свој протест тиме да је Србија Македонију, иако је столицу у Уједињеним нацијама добила под називом БЈРМ (ФYРОМ), признала под уставним именом Република Македонија. Зато захтевају да ознака "граница са БЈРМ", која је осванула на табли с подацима о извођењу радова на путу Владичин Хан - Доњи Нерадовац, буде хитно уклоњена. Дачић, међутим, категорички поручује да табла остаје. "Крајње је време да престанемо да радимо против сопствених интереса. Тачно је да Србија признаје Македонију под тим именом, за разлику од европских држава, али то је урађено још под Милошевићем, деведесетих година. А Македонија је признала независност Косова, а сада им смета некакав натпис. Несхватљиво је да нам је већи пријатељ једна Индонезија, него неке суседне државе", истакао је Дачић. Македонија је била међу 92 земље које су почетком новембра на Генералној конференцији Унеска гласале за пријем Косова у ову организацију. Дачић је тада рекао да је Београд "разочаран, али не и изненађен одлуком суседа, и нагласио да је такав потез дубоко противан нашим националним интересима".

НИКОЛИЋ ПРИСУСТВОВАО ИНАУГУРАЦИЈИ ПРЕДСЕДНИКА АРГЕНТИНЕ

БЕОГРАД, 10. децембар 2015. (Бета) - Председник Србије Томислав Николић присуствовао је данас инаугурацији председника Аргентине Маурисија Макрија, али и имао званичне сусрете са председницима других јужноамеричких држава. Николић је разговарао са председником Колумбије Хуаном Мануелом Сантосом, председником Еквадора Рафаелом Кореом и председником Уругваја Хосе Мухиком, саопштио је председников кабинет. Он се састао и с поптредседницом Аргентине Габријелом Мичети и председником скупштине Марока Рашидом Талбијем. Николић је започео посету Аргентини у четвртак када се с аргентинским председником договорио да ће радити на јачању већ добрих односа двеју држава.

ВУЧИЋ: МИ СВОЈ ПОСАО ЖЕЛИМО ДА ЗАВРШИМО ПРЕ КРАЈА 2019.

БЕОГРАД, 10. децембар 2015. (Танјуг) - Премијер Александар Вучић изјавио је данас да је отварање поглавља у преговорима за чланство у ЕУ 14. децембра за Србију важан датум, захвалио је комесару за проширење Јоханесу Хану што је на том путу помогао и поручио да Србија свој посао у будућем процесу жели да оконча пре 2019. Са Ханом је данас, додао је, разговаро о нашим обавезама у будућности, о отварању поглавља 14. децембра, приметивши да је то важан дан за нашу земљу те да ћемо тада показати као Србија каквом друштву желимо да припадамо и шта је то што желимо да изграђујемо у нашој земљи. То што нас очекује није ни једноставно ни лако, приметио је премијер, али и поручио: "Ми свој посао желимо да заврштимо пре краја 2019. године". Он је захвалио Хану на великој подршци Србији на њеном еворпском путу и подвукао да је он искрени пријатељ, не само владе, већ целе Србије. На заједничкој конференцији за новинаре након разговора с Ханом, Вучић је навео да је у том разговору било речи и о обавезама Србије у будућности, али и о отварању поглавља 14. децембра, поновио је да је то важан датум за Србију, јер ћемо тада показати каквом друштву желимо да припадамо и шта је то што желимо да изграђујемо. "Много смо радили да бисмо ово постигли, али много тога је тек пред нама. Верујем да ћемо у том тешком и напорном послу и даље имати подршку Хана који је искрени пријатељ наше земље и који је много помогао да до ових резултата дођемо", рекао је Вучић. Премијер је навео да је Србија за годину и по дана реформи показала да може да постигне добре и обећавајуће резутате које, у појединим областима, а нарочито економији, не може да оспори нико на кугли земаљској. "Кроз економске реформе Србија је показала да може да прође кроз тешке периоде, да има добре резултате, да недвосмислено има добру будућност. Али, ми свој посао желимо да завршимо пре краја 2019.", поручио је он. Вучић је истакао да је циљ Србије да тешке реформе заврше пре краја 2019. а онда је на ЕУ да донесе одлуку да прихвати Србију као пуноправног члана. "Да ли ће то бити 2020. или 2022. - то на њима остаје", рекао је он. Како до тада много тога зависи и од Србије, поновио је да много тога мора да се мења. "Морамо много тога у себи и на себи да променимо. Много тога ћу ја морати на себи да променим да бисмо остварили такве резлтате. Тога се не плашим и уверен сам да Србија то може", рекао је Вучић. Даље мора да се фради на људским рпавима, правосуђу, да се настави оштра борба против корупције, поменуо је Вучић. Он је захвалио и шефу Делегације ЕУ у Србији Мајклу Девенпорту, с којим је, како је примерио, неретко сучевљавао мишљења. "Захваљујем Девенпорту на његовој посвећености европском путу Србије, што је умео у правој мери да изврши притисак на нас онда када је то било потребно", рекао је Вучић, нашаливши се да очекује да ће се с њим и даље свађати, али да ће то бити за добробит Србије.
Србију чека тежак посао када је у питању преговарачко поглавље 35, које се односи на Косово и Метохију, рекао је Вучић и поновио да је потребна сарадња са Албанцима и изградња заједничке будућности уколико се жели успешна Србија. Вучић је, одговарајући на питања новинара да ли очекује да се у преговарачкој позицији ЕУ када је реч о поглављу 35 постави питање статуса јужне српске покрајијне, рекао да се нада да се то неће догодити. "Ми знамо да нас чека тежак посао. Никада није било лако. Када кажете 'ено га Вучић у Бриселу', мени је једанпут било лепо што су ме примили као некога ко долази са Балкана, а сваки други пут сам ишао по најтежим могућим пословима и питањима. Тако ће вероватно да буде и убудуће", рекао је Вучић. Премијер је додао да је данас добар дан, да ће такав бити и у понедељак, 14. децембра, када се очекује отварање првих преговарачких поглавља, али да Србија зна да је чекају године тешког рада и посла. "Поглавље 35 је тешко, то ни од кога не кријемо, али ми смо ти који креирају своју будућност. Надам се да ће престати напади на Србе, али у највећем делу смо успели да сачувамо њихову безбедност. Мораћемо више да радимо на њиховом благостању", рекао је Вучић. Он је истакао да ће зарад добробити становништва на Косову и Метохији и Срби и Албанци морати да уложе више труда. "Ми са њима морамо да радимо у будућности како бисмо имали стабилност у региону, ако желимо да имамо успешну Србију, економски и по сваком другом питању", рекао је председник Владе. Вучић је подвукао да је пред Србијом тежак посао, да ће бити још много мука и "безброј проблема", али да је држава сада на добром путу. "Нама предстоји не лак период, али хајде да ми гурамо то напред, да економски погурамо да буде још боље. Запамтите моје речи. Кажем да ћемо ићи више од два одсто сваке године у наредних пет година. Треба нам више од три одсто да бисмо имали шансу да полако стигнемо Европу", рекао је Вучић. Према његовим речима за десет година Србија ће бити много ближа Аустрији него што је то данас, "уз подршку народа, грађана Србије, који добро разумеју шта радимо и шта они раде". Одговарајући на исто питање комесар Хан је рекао да су неке земље чланице тражиле да преговори почну управо отварањем поглавља 35, али је истовремено нагласио да је циљ да све буде један процес у коме по правилу земље кандидати одлучују о брзини водећи рачуна о расположењу у друштву. Он је подсетио да је циљ Европске уније да постоји заједничка европска перспектива за све, а то је "да идемо ка Европи", те да је Србија заиста камен темељац тога.
Комесар за проширење рекао је да је срећан што имамо овај дан, јер смо, како је приметио, напорно радили за њега, додао да ће срећан бити и на званичном отварању поглавља, али и напоменуо да тек сада почиње прави посао. Присетивши се на свој боравак у Београду почетком године, Хан је рекао да је тада циљ био отварање поглавља, до краја године, да се затим доста радило на томе и закључио: "успели смо и мислим да је смо поуздани и да нам можете веровати". ЕУ и Комисија могу само да понуде боље, а ви ћете засадити усеве, поручио је Хан и поновио да ће бити срећан на званичном отварању прва два поглавља у преговорима Србије за чланство у ЕУ. "То није разлог да се вратите назад, већ напротив тек тада почиње прави посао и драго ми је што чујем праву посвећеност председника владе да до краја свог мандата одмакне што даље у процесу приступних преговора", рекао је Хан. Реч је о процесу стизања до ЕУ, појаснуио је, и зато се радује, како је навео, што ћемо у првој половони следеће године моћи да отворимо још два поглавља, 23 и 24, што је веома важно за постигнемо усклађивање Сбије са ЕУ. "Хвала влади, грађанима што су подржавали Европу и у једном од најизазовнијих периода у скоријој историји, а то је миграциони ток, Србија је урадила изузетан посао у духу који бих волео да видим и међу неким државама чланицама", поручио је европски комесар, који се раније данас обратио посланицима Скупштине Србије. Додао је да је ЕУ прошле године могла да помогне Србији након поплава, али и да ће бити прилика где ће Србија моћи да помогне другима. "И већ сте нам помогли да се носимо са овом избегличком кризом", приметио је Хан и закључио: "Ово је почетак трке, а то може да буде једна дивна трка". Хан је истакао и да је циљ Европске уније да постоји заједничка европска перспектива за све, а то је "да идемо ка Европи, те да је Србија заиста камен темељац тога". Она је веома битна за тај процес и то треба искористити, рекао је Хан одговарајући на питање на који начин ће поглавље 35 утицати на процес придруживања. Навео је да су неке земље чланице тражиле да преговори почну управо отварањем поглавља 35, али је нагласио да је циљ да све буде један процес у комке по правилу земље кандидати одлучују о брзини али водећи рачуна о расположењу у друштву. О томе, како је рекао, треба да воде рачуна политичари, да предњаче у томе, али истовремено је упозорио да би и за њих и за читав процес било опасно да изгубе контакт са грађанима. "Успех је политичара да предводе, али коначно треба да сви грађани буду укрцани на тај брод", поручио је Хан. Одговарајући да питање може ли ЕУ неким механизмима на "натера" Приштину да спроводи договорено, Хан је поновио да је добро причати о дијалогу, да он треба да се настави, али и да "Брисел има неке елементе да подржи" уколико то жели, односно да стимулише Приштину. У том смислу помебно је да се очекује добар извештај о визној либерализацији те да је то нешто што би могло да дорпинесе свеукупном развоју региона.

МИШЧЕВИЋ: НЕЋЕ БИТИ ПОВЛАСТИЦА, НЕМА ЛАКИХ ПОГЛАВЉА

БЕЧ, 11. децембар 2015. (Танјуг) - Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић оцењује да отварање првих поглавља представља значајан напредак и подршку Србији, али истиче да у даљем процесу неће бити повластица и да нема лаких поглавља. Друга међувладина конференција и отварање поглавља 32 о финансијском надзору и 35 о праћењу нормализације између Београда и Приштине, почетак су нове фазе у остваривању свих обавеза након скрининга, које је потребно испунити да би Србија постала чланица ЕУ. „Ово нису тек само два поглавља која отварамо, ако имамо у виду да је, у условима када унутар ЕУ, због криза и проблема са којима се сама суочава, не постоји велика заинтересованост за проширење, то јесте велика подршка", оценила је Мишчевић за Танјуг. Кад је реч о потенцијалним "изванпреговарачким" препрекама, Мишчевић истиче да без обзира на неспремност Приштине да примењује договоре из Брисела у преговарачким оквирима и документима којима се отвара Поглавље 35 врло јасно стоји да ће бити оцењивано то колико је Србија, у доброј мери, спремна за имплементацију договореног. Одговарајући на питање да ли се могу очекивати препреке Загреба, будући да се већ показало да су суседне земље често кочиле кандидате, она је подсетила на изјаву шефице хрватске дипломатије Весне Пусић да је у највећем инетересу Хрватске да Србија постане чланица. Према њеним речима, такав став је "право промишљање", али ипак треба имати у виду могућност да ће чланице Уније, не само Хрватска, већ и друге које имају билатералне проблеме са Србијом тражити да се они реше у преговарачком процесу. "Ми инсистирамо да то не буде део преговарачког процеса, већ билатералних односа у којима две државе, чланица и будућа чланица, налазе дипломатско решење", рекла је Мишчевић. Кад је реч о самим поглављима, она истиче да "нема лаког поглавља": "У сваком морате 'израчунати' стање где се тренутно налазите и шта морате све да урадите да би достигли статус просечне државе чланице, која је у стању да обавезе и спроводи. За то су потребни време, средства и капацитети", подвукла је Мишчевић. По питању поглавља 35, она објашњава да Србија јесте у доброј мери спремна за имплементацију и то показује и сада: "И премијер и сви који учествују у дијалогу често понављају да смо спремни и за отварање нових тема у преговарачком процесу. То се све мери приликом оцене успешности у Поглављу 35", појаснила је она. Мишчевић је истакла да Србија врло озбиљно схвата значај тог поглавља, као и 23 и 24, за која каже да имају исту тежину као и 35. "Зато нам је и циљ да почетком наредне године отворимо поглавља 23 и 24. То значи не само додатни, већи и упорнији рад на спровођењу свега што та поглавља обухватају", рекла је и додала да је календар могућности за међувладине конференције такав да је први момент за отварање та два поглавља - март 2016. То је, како је констатовала, доста брзо, јер још има пуно елемената које би, пре њиховог отварања, требало комплетирати. "У овом тренутку се о поглављу 23 разговара, а 24 је скоро готово за разговор са државама чланицама. Та расправа је много спорија зато што расправљају о годишњим извештајима, закључцима за Европски савет који би требало да одржи седницу средином месеца. Зато ће расправа о тим поглављима бити настављена након божићних и новогодишњих празника", уверена је Мишчевић. Шефица преговарачког тима поручује да Србију након тога очекује прављење преговарачке позиције како би ова поглавља коначно била отворена. На питање која би поглавља, најреалније, могла најпре и да буду затворена, Мишчевић је навела 25 - наука и истраживање и 26 - образовање и млади, јер та поглавља немају мерила за затварање. „У овим областима не постоји право ЕУ. Зато она свакако нису лака, јер је потребно направити јасан план развоја у овим областима, не само до момента чланства, већ и иза тога", објаснила је. Као најтежа поглавља, поред претходно поменутих, издвојила је она у којима постоји пуно права и стандарда ЕУ, као што су области заштите животне средине, безбедност хране или пољопривреда и рурални развоја. С тим у вези подсећа да је Србија дефинисала као области посебног интереса пољопривреду, рурални развој, енергетику, транспорт, заштиту животне средине, али и регионални развој. Мишчевић је рекла и да постоје прилагођавања, пре свега из области животне средине и пољопривреде, за које ће Србија тражити транзиционе периоде, јер их није могуће ускладити истог момента. С тим у вези је констатовала да је то начин на који се разговара са ЕУ, али је истовремено уверена да неће бити повластица за Србију, јер се оцењује само успех. Она је, коначно, уверена да је Србија у стању, да има капацитете и знање да реално постигне циљ који је себи задала, те да спроведе све што је потребно за чланство у ЕУ до 2019. „И у годишњем извештају о напретку и оцени нашег статуса кандидата Европска комисија је проценила да се Србија налази на веома задовољавајућем нивоу, када је реч о усклађивању регулативе. Зато смо у нашим документима прорачунали да је могуће да до краја 2018., почетком 2019. будемо у стању да сва та правила имамо у домаћем праву и поретку", нагласила је Мишчевић. Кад је реч о упитности даљег проширења ЕУ, с обзиром на изазове попут мигрантске и финансијске кризе пред којима се нашла, Мишчевић истиче да је тешко прогнозирати, али и да је једно јасно: „Оно што нас учи историјски развој ЕУ од 50-тих година јесте да је из сваке кризе Унија излазила са већим бројем чланица, али и дубље интегрисана изнутра, јер је то био начин успешног излазка из кризе. Не видим зашто то сада не би био начин", закључила је Мишчевић.