SRBIJA

DAČIĆ: DIJALOG KAO ODGOVOR NA BEZBEDNOSNE IZAZOVE EVROPE

HELSINKI, 10. jul 2015. (Tanjug) - Predsedavajući OEBS-u, prvi potrpedsednik vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je danas zabrinutost zbog bezbednosne situacije u Evropi i poručio da je neophodno unaprediti dijalog članica OEBS-a kako bi zajednički odgovorile na izazove. "Svi osećamo duboku nelagodu i zabrinutost zbog aktuelnog stanja evropske bezbednosti", rekao je Dačić na neformalnom sastanku na visokom nivou u Helsinkiju sa šefom finske diplomatije Timom Soinijem i njegovim švajcarskim kolegom Didijeom Burkhalterom. U obraćanju ministrima, nakon proslave 40. godišnjice Završnog akta iz Helsinkija, Dačić je istakao da OEBS kao inkluzivna platforma za dijalog i zajedničko delovanje predstavlja priliku za rešavanje krize, obnavljanje izgubljenog poverenja i ponovno učvršćivanje evropske bezbednosti. On je dodao da je trenutno najveći izazov za OEBS da pronađe političko rešenje krize u i oko Ukrajine uz poštovanje principa Helsinkija. "Postizanje napretka za pregovaračkim stolom i na terenu je preduslov ne samo za obnavljanje mira i bezbednosti u regionu OEBS-a, već i za povratak na put saradnje koji nas može približiti viziji bezbednosne zajednice formulisane u Astani", istakao je Dačić. Na sastanku čiji je cilj, kako je rekao, usmeriti se na najhitnija pitanja na agendi OEBS-a i posledice krize po evroatlantsku i evroazijsku bezbednost, Dačić je poručio da su različita shvatanja pretnji i drugačija tumačenja događaja doprineli brzom opadanju međusobnog poverenja. On je istakao da iako je važno je da članice iznose razlike na iskren i otvoren način, neophodno je usaglasiti se o načinima ponovnog pokretanja procesa za postizanje opšte saglasnosti u pogledu bezbednosne saradnje u Evropi. "Ukoliko smo istinski posvećeni iskazanoj ambiciji za postizanje napretka u pogledu zajedničke, bezbednije budućnosti, moramo otići korak dalje od pukog iznošenja sopstvenih stavova. Treba da pokušamo da razumemo perspektive drugih, kao i ono čime su motivisane", zaključio je Dačić.

VUČIĆ: IMAMO JUNKEROVU PODRŠKU ZA OTVARANjE POGLAVLjA

BRISEL, 09. jul 2015. (Tanjug) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, posle susreta sa predsednikom Evropske komisije (EK) Žan Klod Junkerom, da Junker iskreno podržava reforme u Srbiji i što ranije otvaranje poglavlja u pregovorima o proširenju. Vučić je kazao da, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, i Junker podržava što skorije otvaranje pregovaračkih poglavlja i da je u tom smislu dobio nedvosmislena uveravanja. "Kao i sinoć, kada su razgovori sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel trajali sat duže nego što je bilo predviđeno, i ovaj razgovor je probio termin", rekao je Vučić novinarima u Briselu. On je naglasio da je veoma zadovoljan atmosferom današnjih razgovora i da se uverio da će Srbija od Junkera dobiti i ličnu i institucionalnu podršku na evropskom putu. "Razgovarali smo o tome šta sve treba da uradimo u vezi sa akcionim planom za poglavlje 23, ali i o odnosima u regionu", kazao je srpski premijer. Vučić je rekao da je, pored toga, bilo reči i o ekonomskim reformama u Srbiji, koje je predsednik EK pohvalio. "Dobili smo mnoge pohvale, i teške mere koje smo preduzeli već počinju da daju rezultate", rekao je premijer.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker trebalo bi da poseti Srbiju u oktobru, što bi mogla da bude dobra vest za našu zemlju, pre svega kada je reč o otvaranju pregovaračkih poglavlja za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, rekao je Vučić. On je posle razgovora sa predsednikom Evropske komisije, rekao da Srbija u Junkeru ima iskrenog prijatelja. "Važno je da je šef evropske vlade pokazao iskren i otvoren odnos i veliko poštovanje prema Srbiji. Ono što je pohvalio, kao i što je uradila nemačka kancelarka juče, to su srpske ekonomske reforme i našu hrabrost da u to uđemo, posebno u vreme recesije i posle poplava", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, te reforme su veoma visoko cenjene i poštovane u Briselu. "Posebno cene što smo fiskalni deficit uspeli toliko da oborimo i što ćemo uprkos fiskalnim reformama imati rast u ovoj godini", rekao je Vučić. Kako je dodao, razgovaralo se i o dijalogu s Prištinom, o regionalnim temama, a posebno o situaciji u Bosni i Hercegovini. Premijer je dodao da je današnji sastanak, kao i jučerašnja poseta nemačke kancelarke pokazatelj da Srbija ima jasan signal od Evropske unije da je dobrodošla, ali i upozorio da moramo još mnogo toga da uradimo. "Mislim da nas na ozbiljni način doživljavaju i poštuju", rekao je Vučić. On je podsetio da je Merkel u Beogradu bila i pre četiri godine i da se vidi razlika u njenom viđenju Srbije i većem respektu koji joj danas ukazuje, kao što to čini i šef Evropske komisije. Vučić je rekao da je kao jedinu stvar zbog koje smo zabrinuti istakao očuvanje regionalne stabilnosti i da je u vezi s tim zatražio svaku vrstu pomoći koja je na raspolaganju EU. Sabirajući utiske Vučić je rekao da je glavna tema u Briselu situacija u Grčkoj i podvukao da EU traži odgovorno ponašanje, ozbiljnost i sigurnost, što je u Srbiji uspela da nađe. "Grci su naši prijatelji, njima želimo sve najbolje i nijednu lošu reč neću o tome reći, ali mi na drugačiji način vidimo kako bi trebalo da izgleda naša budućnost i da rešavamo naše ekonomske probleme. Mislim da to ovde u Briselu umeju da poštuju i cene", rekao je Vučić. On je rekao da je primetno da su Junker i Merkel imali samo lepe i pohvalne reči za Srbiju. "To za našu zemlju nije mala stvar. Sada ne smemo da stanemo na pola puta. Moramo da nastavimo da radimo još jače i snažnije. To je za mene velika motivacija i sada sasvim sigurno neću ići na godišnji odmor, jer znam šta sve moramo da uradimo u ekonomiji", rekao je Vučić.
Premijer je izjavio da je Beograd spreman za nastavak dijaloga s Prištinom u svakom trenutku, ali da to ne zavisi samo od nas. "Čekamo da se oni izjasne po pitanju drugog predloga koji je stigao za Zajednicu srpskih opština, koji smo mi prihvatili, pošto mislim da je to najvažnije", rekao je Vučić i podsetio da je sporazum o telekomunikacijama "već završen". Upitan da li se nastavak razgovora očekuje ovog meseca, Vučić je rekao da se Beograd tome nada, ali da ne zavisi sve od nas, jer je za "tango potrebno dvoje".

VUČIĆ: IĆI ĆU U POTOČARE

BRISEL, 09. jul 2015. (Tanjug) - Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da će definitivno ići na komemoraciju srebrenčkim žrtvama u Potočare, uprkos lošim bezbednosnim procenama. "Bezbednosne procene me nikad nisu zanimale. Nisam kukavica i takve me stvari čak i ne zanimaju", rekao je Vučić novinarima nakon susreta sa predsednikom Evropske komisije Žan Klod Junkerom u Briselu. On je kazao da ga ne zanimaju ni pojedine uvredljive izjave na račun Srbije. "Sto puta sam se ugrizao za jezik da ne bih odgovarao na provokacije i uvrede i držanje lekcija Srbiji. Ali to radim ne zato što je naša zemlja slaba, već jer hoćemo da gledamo u budućnost i zato što znamo da moramo da sačuvamo mir i stabilnost", rekao je Vučić. Premijer je dodao da je jedino što je važno da se između srpskog i bošnjačkog naroda izgradi bolji i iskreniji odnos. "Onima koji žele da ruše atmosferu, koji misle da time mogu nešto da dobiju, moram da kažem da za njih prosto nemam odgovor. Ne razumem šta to oni vide, a ja ne vidim, u kakvu to budućnost gledaju. Ništa ne razumem", rekao je Vučić. On je istakao da je veoma važan drugačiji, iskreniji i otvoreniji odnos između Srba i Bošnjaka. "To je prva stvar, a ne političke floskule, jer nešto od nas Evropa traži. U Briselu kažem da je mnogo važnije kakav ćemo stvarni odnos da imamo Srbi i Bošnjaci, a ne kako ćemo to da uređujemo po Briselu, Njujorku, Vašingtonu i drugde", rekao je Vučić. Upitan da prokomentariše današnju rezoluciju o Srebrenici koju je doneo Evropski parlament, Vučić je kazao da je primetio da su vodeću ulogu u tome imali hrvatski poslanici. "Neću ništa više da kažem i sad ću se sto prvi put ugristi za jezik", rekao je premijer Srbije.

MIŠČEVIĆ: OTVARANjE POGLAVLjA 35 MOŽDA PRE DECEMBRA

BEOGRAD, 09. jul 2015. (Tanjug) - Poruka nemačke kancelarke Angele Merkel da je pitanje trenutka kad će pregovaračka poglavlja sa Srbijom biti otvorena značajna je podrška Srbiji na putu ka EU, ocenjuje Tanja Miščević i dodaje da postoji mogućnost da pre decembra bude otvoreno poglavlje 35 o Kosovu. Šefica srpskog tima u pregovorima sa EU u izjavi Tanjugu napominje da poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, zbog tehničkih procedura ne mogu do tada biti otvorena, te da je potrebno ispuniti "političke uslove". "Nema sumnje da je jak vetar u leđa kad vam kancelar tako moćne države kao što je Nemačka, posebno u momentu kad se bave ogromnim problemima evrozone, kaže da računaju na Srbiju u EU i pruži podršku i prostor za nastavak kompromisa kako bi što pre otvorila prva poglavlja za pregovore", rekla je Miščević. Srbija je još jednom dobila poruku koja je za nju uvek važna - da ima jasnu perspektivu članstava u EU, uz potrebu ispunjavanja svih kriterijuma dolaska do članstva, smatra Miščević, ali napominje da niko ne može biti potpuno precizan u vezi sa terminom i datumom otvaranja poglavlja, zbog dugih procedura ali i zato što se o poglavlju 35 koje se tiče Kosova, ne zna previše. Ona je objasnila da u poglavljima 23 i 24 postoje merila za otvaranje, da su treće verzije akcionih planova koji će sadržati sve korake u oblasti vladavine prava do 2018. godine pri kraju, te da je plan da one budu predstavljene državama članicama tokom jula, odnosno pre letnjeg odmora u EU. "Od septembra kreće procedura koja ima nekoliko koraka i na osnovu iskustava prethodnih država, recimo Crne Gore, ona se ne može u potpunosti završiti za četiri do pet meseci. I zato najčešće govorimo o tome da je poglavlje 23 i 24 moguće otvoriti najranije u decembru, ako se ispune politički uslovi", rekla je Miščević. Istovremeno, ona dodaje da postoji mogućnost, kako to najavljuje i Nemačka, da prvo poglavlje koje će biti otvoreno bude poglavlje 35, što će biti moguće i pre decembra. "Za poglavlje 35 nemamo previše tehničkih detalja, što daje mogućnost da politički ono bude mnogo brže nego što je to u slučaju bilo kog drugog poglavlja", rekla je Miščević. Ona je dodala i da je Angela Merkel, pored spremnosti Srbije na kompromis, istakla i značaj reformi u Srbiji, a to sve zajedno igra najznačajniju ulogu u procesu evropskih integracija. Govoreći o korišćenju pretpristupnih fondova EU kojima ove godine Srbija prvi put samostalno upravlja, Miščević je rekla da je to veliki izazov, ali da sigurno ne bismo dobili mogućnost da sami raspoređujemo 190 miliona evra, koliko godišnje Srbija dobija, da nismo za to sposobni. "Ta mogućnost se daje kad prođemo vrlo rigoroznu kontrolu EU", rekla je Miščević. Ona je navela da je problem u korišćenju tih sredstava činjenica da postoje mere štednje i zabrana zapošljavanja u javnom sektoru što predstavlja ograničenje za još bolje korišćenje, ali je istakla da prosek Srbije prevazilazi 90 odsto u apsorpcionim kapacitetima, što se, kaže, retko viđa. Srbija će, kaže Miščević, kao zemlja kandidat moći da aplicira i za novac za investicije u okviru plana predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera koji će biti potpisan 22. jula, ali dodaje da će više informacija biti poznato kad taj program počne da se primenjuje. Miščević kaže da se priprema odgovarajuća pravna regulativa za korišćenje fonda i da se govori o ogromnim sredstvima, odnosno o 318 milijardi evra, ali da ta sredstva u ovom momentu tek treba privući. "Srbiji će takođe biti omogućeno da ta sredstva koristi", rekla je Miščević i dodala da ćemo više informacija o tome znati tek od momenta kad plan bude u potpunosti zaokružen i kad počne da se primenjenuje. Inače, u naredne tri godine, prema planu predsednika EK Žan Kloda Junkera za ekonomski opravak EU, očekuju se investicije u visini od 315 milijardi evra, koje bi mogle pomoći kreiranje oko 1,3 miliona novih radnih mesta širom EU. U osnovi plan ima efekat mutiplikatora, jer svaki evro javnog novca iz budzeta mogao bi da se pretvori u 15 evra sredstava privatnih investitora. Umesto da troši sav novac iz evropskog budzeta na infrastrukturne projekte, Junkerov plan podrazumeva da se budzetski novac iskoristi kao garancija, u nadi da će privatni investitori dati doprinos. Novooformljeni Evropski fond za strateške investicije biće popunjen sredstvima u iznosu od 21 milijarde evra, ali Junker tvrdi da će efekat rada tog fonda po evropsku privredu biti 15 puta veći, odnosno oko 315 milijarde evra, koliko bi mogao da privuče sredstava od privatnih investitora.

STEFANOVIĆ: SRBIJA PRUŽA POMOĆ MIRGANTIMA ALI OČEKUJE POMOĆ EVROPE

LUKSEMBURG, 09. jul 2015. (Tanjug) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas u Luksemburgu da Srbija, kao odgovorna država, pruža utočište, zdravstvenu i svaku drugu zaštitu tražiocima azila i da očekuje pomoć Evrope. "Štiteći našu granicu posredno štitimo i granice EU. Sve mere koje smo do sada preduzeli pokazuju da prihvatamo svoj deo odgovornosti za upravljanje mešovitim migracionim tokovima", rekao je Stefanović na sastanku ministara pravde i unutrašnjih poslova. On je dodao da Srbija kroz konkretne aktivnosti i kroz saradnju sa zemljama članicama EU radi sve da omogući migrantima neophodnu pomoć. Ministar je tokom sastanaka sa nekoliko kolega iz država članica EU ali i drugih zemalja, rekao da očekuje pomoć Evrope zato što to, kako je naveo, nije pitanje koje se tiče samo Srbije i njenih građana, već je Srbija zemlja kroz koju se migranti kreću kako bi došli do neke od zemalja zapadne Evrope, saopšteno je iz MUP-a. Napomenuvši da najveći broj migranata pre dolaska u Srbiju prolazi teritoriju EU - Bugarsku i Grčku, Stefanović je istakao da su uporedo sa povećanim prilivom iregularnih migranata, pojačane kontrole na graničnim prelazima. Prema njegovim rečima, tokom ove godine nameru za traženjem azila u Srbiji izrazilo je 41.864 ljudi, dok je zvaničan zahtev podnelo samo 388, a u centrima za azil dnevno ne boravi više od 400 osoba, dok su smeštajni kapaciteti predviđeni za oko 800 ljudi. Taj podatak, kako je rekao, jasno ukazuje da Srbija nije krajnja destinacija migrantima. Ministar Stefanović je precizirao da je u prvoj polovini 2015. godine na graničnim prelazima otkriveno 20.104 pokušaja nezakonitog prelaska državne granice, što je za oko 800 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. "U prvih šest meseci samo je u ilegalnom prelasku srpsko-mađarske granice sprečeno 7.633 lica i podneto je 7.083 prekršajnih prijava, što je tri puta više nego tokom cele 2014. godine", rekao je Stefanović. On se u Luksemburgu sastao i sa evropskim komesarom zaduženim za migracije i unutrašnje poslove Dimitrisom Avramopulosom, sa kojim je razgovarao o rešavanju pitanja lažnih azilanata. Dogovoreno je da se uloži više napora i da se snažnije i zajednički pristupi prevazilaženju ovog problema. Ministar Stefanović imao je i bilateralni sastanak sa ministrom spoljnih poslova, migracija i azila Luksemburga Žanom Aselbornom, koji je rekao da će pružiti punu podršku Srbiji u otvaranju pregovaračkih poglavlja sa EU. Ukazavši da se pritisak na srpsku granicu pojačava iz meseca u mesec, Stefanović je tokom sastanka sa evropskim ministrima policije, istakao da je MUP Srbije pojačao policijske aktivnosti na ulaznim tačkama na teritoriju Srbije, prvenstveno na srpsko-makedonskoj granici, ali i na granicama sa Mađarskom i Bugarskom. "U cilju što bolje zaštite zelenog pojasa angažovane su dodatne snage granične policije i Žandarmerije, uz svu raspoloživu opremu", dodao je Stefanović precizirajući da je u tom pojasu prema Mađarskoj, Makedoniji i Bugarskoj raspoređeno više stotina policajaca, kao i da se tokom noći koristi oko 30 termovizijskih vozila i ručnih termovizija. Zahvalivši kolegama iz Nemačke, Austrije i Mađarske na pomoći u ljudstvu i opremi za zaštitu srpske granice sa Makedonijom, Stefanović je rekao da očekuje da će konferencija pružiti jedinstven evropski odgovor na pitanja koji je zvaničan stav prema azilu. Srpski ministar očekuje i odgovor o tome kakva je politika prema ljudima koji u velikom broju dolaze iz ratom zahvaćenih zemalja.

SARADNjA SRBIJE I ŠVAJCARSKE U INFRASTRUKTURNIM PROJEKTIMA

BEOGRAD, 10. jul 2015. (Beta) - Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović i ambasador Švajcarske u Srbiji Žan-Danijel Ruh razgovarali su danas o unapređenju procedure izdavanja građevinskih dozvola u Srbiji i mogućnostima saradnje na infrastrukturnim projektima. Kako je saopšteno posle sastanka, Mihajlović je rekla da nakon usvajanja i početka primene Zakona o planiranju i izgradnji njeno ministarstvo nastavlja da radi na unapređenju sprovođenja objedinjene procedure u lokalnim samoupravama i pripremi za početak izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, koji je planiran od 1. januara 2016. godine. Ambasador Ruh je ocenio da donošenje tog zakona predstavlja napredak u unapređenju ukupnog poslovnog ambijenta u Srbiji, koji je od velikog značaja za realizaciju započetih, kao i potencijalnih investicija. Mihajlović je upoznala Ruha i sa prioritetima Srbije u oblasti putne i železničke infrastrukture, posebno nakon usvajanja finalnog predloga Osnovne transportne mreže Zapadnog Balkana na ministarskom sastanku u Rigi. Na tom sastanku su u transportnu mrežu Zapadnog Balkana, koja će postati deo evropske transportne mreže, uvršteni i ključni infrastrukturni projekti koje je predložila Srbija, uključujući Koridor 10 i Koridor 11, kao i deo autoputa Niš-Priština-Tirana-Drač. Ruh je podržao tu inicijativu i ukazao da će švajcarske kompanije razmotriti mogućnosti eventualnog uključivanja u realizaciju infrastrukturnih projekata od regionalnog značaja.