СРБИЈА

ДАЧИЋ: ДИЈАЛОГ КАО ОДГОВОР НА БЕЗБЕДНОСНЕ ИЗАЗОВЕ ЕВРОПЕ

ХЕЛСИНКИ, 10. јул 2015. (Танјуг) - Председавајући ОЕБС-у, први потрпедседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић изразио је данас забринутост због безбедносне ситуације у Европи и поручио да је неопходно унапредити дијалог чланица ОЕБС-а како би заједнички одговориле на изазове. "Сви осећамо дубоку нелагоду и забринутост због актуелног стања европске безбедности", рекао је Дачић на неформалном састанку на високом нивоу у Хелсинкију са шефом финске дипломатије Тимом Соинијем и његовим швајцарским колегом Дидијеом Буркхалтером. У обраћању министрима, након прославе 40. годишњице Завршног акта из Хелсинкија, Дачић је истакао да ОЕБС као инклузивна платформа за дијалог и заједничко деловање представља прилику за решавање кризе, обнављање изгубљеног поверења и поновно учвршћивање европске безбедности. Он је додао да је тренутно највећи изазов за ОЕБС да пронађе политичко решење кризе у и око Украјине уз поштовање принципа Хелсинкија. "Постизање напретка за преговарачким столом и на терену је предуслов не само за обнављање мира и безбедности у региону ОЕБС-а, већ и за повратак на пут сарадње који нас може приближити визији безбедносне заједнице формулисане у Астани", истакао је Дачић. На састанку чији је циљ, како је рекао, усмерити се на најхитнија питања на агенди ОЕБС-а и последице кризе по евроатлантску и евроазијску безбедност, Дачић је поручио да су различита схватања претњи и другачија тумачења догађаја допринели брзом опадању међусобног поверења. Он је истакао да иако је важно је да чланице износе разлике на искрен и отворен начин, неопходно је усагласити се о начинима поновног покретања процеса за постизање опште сагласности у погледу безбедносне сарадње у Европи. "Уколико смо истински посвећени исказаној амбицији за постизање напретка у погледу заједничке, безбедније будућности, морамо отићи корак даље од пуког изношења сопствених ставова. Треба да покушамо да разумемо перспективе других, као и оно чиме су мотивисане", закључио је Дачић.

ВУЧИЋ: ИМАМО ЈУНКЕРОВУ ПОДРШКУ ЗА ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА

БРИСЕЛ, 09. јул 2015. (Танјуг) - Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас, после сусрета са председником Европске комисије (ЕК) Жан Клод Јункером, да Јункер искрено подржава реформе у Србији и што раније отварање поглавља у преговорима о проширењу. Вучић је казао да, као и немачка канцеларка Ангела Меркел, и Јункер подржава што скорије отварање преговарачких поглавља и да је у том смислу добио недвосмислена уверавања. "Као и синоћ, када су разговори са немачком канцеларком Ангелом Меркел трајали сат дуже него што је било предвиђено, и овај разговор је пробио термин", рекао је Вучић новинарима у Бриселу. Он је нагласио да је веома задовољан атмосфером данашњих разговора и да се уверио да ће Србија од Јункера добити и личну и институционалну подршку на европском путу. "Разговарали смо о томе шта све треба да урадимо у вези са акционим планом за поглавље 23, али и о односима у региону", казао је српски премијер. Вучић је рекао да је, поред тога, било речи и о економским реформама у Србији, које је председник ЕК похвалио. "Добили смо многе похвале, и тешке мере које смо предузели већ почињу да дају резултате", рекао је премијер.
Председник Европске комисије Жан Клод Јункер требало би да посети Србију у октобру, што би могла да буде добра вест за нашу земљу, пре свега када је реч о отварању преговарачких поглавља за чланство Србије у Европској унији, рекао је Вучић. Он је после разговора са председником Европске комисије, рекао да Србија у Јункеру има искреног пријатеља. "Важно је да је шеф европске владе показао искрен и отворен однос и велико поштовање према Србији. Оно што је похвалио, као и што је урадила немачка канцеларка јуче, то су српске економске реформе и нашу храброст да у то уђемо, посебно у време рецесије и после поплава", рекао је Вучић. Према његовим речима, те реформе су веома високо цењене и поштоване у Бриселу. "Посебно цене што смо фискални дефицит успели толико да оборимо и што ћемо упркос фискалним реформама имати раст у овој години", рекао је Вучић. Како је додао, разговарало се и о дијалогу с Приштином, о регионалним темама, а посебно о ситуацији у Босни и Херцеговини. Премијер је додао да је данашњи састанак, као и јучерашња посета немачке канцеларке показатељ да Србија има јасан сигнал од Европске уније да је добродошла, али и упозорио да морамо још много тога да урадимо. "Мислим да нас на озбиљни начин доживљавају и поштују", рекао је Вучић. Он је подсетио да је Меркел у Београду била и пре четири године и да се види разлика у њеном виђењу Србије и већем респекту који јој данас указује, као што то чини и шеф Европске комисије. Вучић је рекао да је као једину ствар због које смо забринути истакао очување регионалне стабилности и да је у вези с тим затражио сваку врсту помоћи која је на располагању ЕУ. Сабирајући утиске Вучић је рекао да је главна тема у Бриселу ситуација у Грчкој и подвукао да ЕУ тражи одговорно понашање, озбиљност и сигурност, што је у Србији успела да нађе. "Грци су наши пријатељи, њима желимо све најбоље и ниједну лошу реч нећу о томе рећи, али ми на другачији начин видимо како би требало да изгледа наша будућност и да решавамо наше економске проблеме. Мислим да то овде у Бриселу умеју да поштују и цене", рекао је Вучић. Он је рекао да је приметно да су Јункер и Меркел имали само лепе и похвалне речи за Србију. "То за нашу земљу није мала ствар. Сада не смемо да станемо на пола пута. Морамо да наставимо да радимо још јаче и снажније. То је за мене велика мотивација и сада сасвим сигурно нећу ићи на годишњи одмор, јер знам шта све морамо да урадимо у економији", рекао је Вучић.
Премијер је изјавио да је Београд спреман за наставак дијалога с Приштином у сваком тренутку, али да то не зависи само од нас. "Чекамо да се они изјасне по питању другог предлога који је стигао за Заједницу српских општина, који смо ми прихватили, пошто мислим да је то најважније", рекао је Вучић и подсетио да је споразум о телекомуникацијама "већ завршен". Упитан да ли се наставак разговора очекује овог месеца, Вучић је рекао да се Београд томе нада, али да не зависи све од нас, јер је за "танго потребно двоје".

ВУЧИЋ: ИЋИ ЋУ У ПОТОЧАРЕ

БРИСЕЛ, 09. јул 2015. (Танјуг) - Премијер Србије Александар Вучић изјавио је у Бриселу да ће дефинитивно ићи на комеморацију сребренчким жртвама у Поточаре, упркос лошим безбедносним проценама. "Безбедносне процене ме никад нису занимале. Нисам кукавица и такве ме ствари чак и не занимају", рекао је Вучић новинарима након сусрета са председником Европске комисије Жан Клод Јункером у Бриселу. Он је казао да га не занимају ни поједине увредљиве изјаве на рачун Србије. "Сто пута сам се угризао за језик да не бих одговарао на провокације и увреде и држање лекција Србији. Али то радим не зато што је наша земља слаба, већ јер хоћемо да гледамо у будућност и зато што знамо да морамо да сачувамо мир и стабилност", рекао је Вучић. Премијер је додао да је једино што је важно да се између српског и бошњачког народа изгради бољи и искренији однос. "Онима који желе да руше атмосферу, који мисле да тиме могу нешто да добију, морам да кажем да за њих просто немам одговор. Не разумем шта то они виде, а ја не видим, у какву то будућност гледају. Ништа не разумем", рекао је Вучић. Он је истакао да је веома важан другачији, искренији и отворенији однос између Срба и Бошњака. "То је прва ствар, а не политичке флоскуле, јер нешто од нас Европа тражи. У Бриселу кажем да је много важније какав ћемо стварни однос да имамо Срби и Бошњаци, а не како ћемо то да уређујемо по Бриселу, Њујорку, Вашингтону и другде", рекао је Вучић. Упитан да прокоментарише данашњу резолуцију о Сребреници коју је донео Европски парламент, Вучић је казао да је приметио да су водећу улогу у томе имали хрватски посланици. "Нећу ништа више да кажем и сад ћу се сто први пут угристи за језик", рекао је премијер Србије.

МИШЧЕВИЋ: ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА 35 МОЖДА ПРЕ ДЕЦЕМБРА

БЕОГРАД, 09. јул 2015. (Танјуг) - Порука немачке канцеларке Ангеле Меркел да је питање тренутка кад ће преговарачка поглавља са Србијом бити отворена значајна је подршка Србији на путу ка ЕУ, оцењује Тања Мишчевић и додаје да постоји могућност да пре децембра буде отворено поглавље 35 о Косову. Шефица српског тима у преговорима са ЕУ у изјави Танјугу напомиње да поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права, због техничких процедура не могу до тада бити отворена, те да је потребно испунити "политичке услове". "Нема сумње да је јак ветар у леђа кад вам канцелар тако моћне државе као што је Немачка, посебно у моменту кад се баве огромним проблемима еврозоне, каже да рачунају на Србију у ЕУ и пружи подршку и простор за наставак компромиса како би што пре отворила прва поглавља за преговоре", рекла је Мишчевић. Србија је још једном добила поруку која је за њу увек важна - да има јасну перспективу чланстава у ЕУ, уз потребу испуњавања свих критеријума доласка до чланства, сматра Мишчевић, али напомиње да нико не може бити потпуно прецизан у вези са термином и датумом отварања поглавља, због дугих процедура али и зато што се о поглављу 35 које се тиче Косова, не зна превише. Она је објаснила да у поглављима 23 и 24 постоје мерила за отварање, да су треће верзије акционих планова који ће садржати све кораке у области владавине права до 2018. године при крају, те да је план да оне буду представљене државама чланицама током јула, односно пре летњег одмора у ЕУ. "Од септембра креће процедура која има неколико корака и на основу искустава претходних држава, рецимо Црне Горе, она се не може у потпуности завршити за четири до пет месеци. И зато најчешће говоримо о томе да је поглавље 23 и 24 могуће отворити најраније у децембру, ако се испуне политички услови", рекла је Мишчевић. Истовремено, она додаје да постоји могућност, како то најављује и Немачка, да прво поглавље које ће бити отворено буде поглавље 35, што ће бити могуће и пре децембра. "За поглавље 35 немамо превише техничких детаља, што даје могућност да политички оно буде много брже него што је то у случају било ког другог поглавља", рекла је Мишчевић. Она је додала и да је Ангела Меркел, поред спремности Србије на компромис, истакла и значај реформи у Србији, а то све заједно игра најзначајнију улогу у процесу европских интеграција. Говорећи о коришћењу претприступних фондова ЕУ којима ове године Србија први пут самостално управља, Мишчевић је рекла да је то велики изазов, али да сигурно не бисмо добили могућност да сами распоређујемо 190 милиона евра, колико годишње Србија добија, да нисмо за то способни. "Та могућност се даје кад прођемо врло ригорозну контролу ЕУ", рекла је Мишчевић. Она је навела да је проблем у коришћењу тих средстава чињеница да постоје мере штедње и забрана запошљавања у јавном сектору што представља ограничење за још боље коришћење, али је истакла да просек Србије превазилази 90 одсто у апсорпционим капацитетима, што се, каже, ретко виђа. Србија ће, каже Мишчевић, као земља кандидат моћи да аплицира и за новац за инвестиције у оквиру плана председника Европске комисије Жан Клод Јункера који ће бити потписан 22. јула, али додаје да ће више информација бити познато кад тај програм почне да се примењује. Мишчевић каже да се припрема одговарајућа правна регулатива за коришћење фонда и да се говори о огромним средствима, односно о 318 милијарди евра, али да та средства у овом моменту тек треба привући. "Србији ће такође бити омогућено да та средства користи", рекла је Мишчевић и додала да ћемо више информација о томе знати тек од момента кад план буде у потпуности заокружен и кад почне да се примењенује. Иначе, у наредне три године, према плану председника ЕК Жан Клода Јункера за економски оправак ЕУ, очекују се инвестиције у висини од 315 милијарди евра, које би могле помоћи креирање око 1,3 милиона нових радних места широм ЕУ. У основи план има ефекат мутипликатора, јер сваки евро јавног новца из буџета могао би да се претвори у 15 евра средстава приватних инвеститора. Уместо да троши сав новац из европског буџета на инфраструктурне пројекте, Јункеров план подразумева да се буџетски новац искористи као гаранција, у нади да ће приватни инвеститори дати допринос. Новооформљени Европски фонд за стратешке инвестиције биће попуњен средствима у износу од 21 милијарде евра, али Јункер тврди да ће ефекат рада тог фонда по европску привреду бити 15 пута већи, односно око 315 милијарде евра, колико би могао да привуче средстава од приватних инвеститора.

СТЕФАНОВИЋ: СРБИЈА ПРУЖА ПОМОЋ МИРГАНТИМА АЛИ ОЧЕКУЈЕ ПОМОЋ ЕВРОПЕ

ЛУКСЕМБУРГ, 09. јул 2015. (Танјуг) - Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је данас у Луксембургу да Србија, као одговорна држава, пружа уточиште, здравствену и сваку другу заштиту тражиоцима азила и да очекује помоћ Европе. "Штитећи нашу границу посредно штитимо и границе ЕУ. Све мере које смо до сада предузели показују да прихватамо свој део одговорности за управљање мешовитим миграционим токовима", рекао је Стефановић на састанку министара правде и унутрашњих послова. Он је додао да Србија кроз конкретне активности и кроз сарадњу са земљама чланицама ЕУ ради све да омогући мигрантима неопходну помоћ. Министар је током састанака са неколико колега из држава чланица ЕУ али и других земаља, рекао да очекује помоћ Европе зато што то, како је навео, није питање које се тиче само Србије и њених грађана, већ је Србија земља кроз коју се мигранти крећу како би дошли до неке од земаља западне Европе, саопштено је из МУП-а. Напоменувши да највећи број миграната пре доласка у Србију пролази територију ЕУ - Бугарску и Грчку, Стефановић је истакао да су упоредо са повећаним приливом ирегуларних миграната, појачане контроле на граничним прелазима. Према његовим речима, током ове године намеру за тражењем азила у Србији изразило је 41.864 људи, док је званичан захтев поднело само 388, а у центрима за азил дневно не борави више од 400 особа, док су смештајни капацитети предвиђени за око 800 људи. Тај податак, како је рекао, јасно указује да Србија није крајња дестинација мигрантима. Министар Стефановић је прецизирао да је у првој половини 2015. године на граничним прелазима откривено 20.104 покушаја незаконитог преласка државне границе, што је за око 800 одсто више у односу на исти период претходне године. "У првих шест месеци само је у илегалном преласку српско-мађарске границе спречено 7.633 лица и поднето је 7.083 прекршајних пријава, што је три пута више него током целе 2014. године", рекао је Стефановић. Он се у Луксембургу састао и са европским комесаром задуженим за миграције и унутрашње послове Димитрисом Аврамопулосом, са којим је разговарао о решавању питања лажних азиланата. Договорено је да се уложи више напора и да се снажније и заједнички приступи превазилажењу овог проблема. Министар Стефановић имао је и билатерални састанак са министром спољних послова, миграција и азила Луксембурга Жаном Аселборном, који је рекао да ће пружити пуну подршку Србији у отварању преговарачких поглавља са ЕУ. Указавши да се притисак на српску границу појачава из месеца у месец, Стефановић је током састанка са европским министрима полиције, истакао да је МУП Србије појачао полицијске активности на улазним тачкама на територију Србије, првенствено на српско-македонској граници, али и на границама са Мађарском и Бугарском. "У циљу што боље заштите зеленог појаса ангажоване су додатне снаге граничне полиције и Жандармерије, уз сву расположиву опрему", додао је Стефановић прецизирајући да је у том појасу према Мађарској, Македонији и Бугарској распоређено више стотина полицајаца, као и да се током ноћи користи око 30 термовизијских возила и ручних термовизија. Захваливши колегама из Немачке, Аустрије и Мађарске на помоћи у људству и опреми за заштиту српске границе са Македонијом, Стефановић је рекао да очекује да ће конференција пружити јединствен европски одговор на питања који је званичан став према азилу. Српски министар очекује и одговор о томе каква је политика према људима који у великом броју долазе из ратом захваћених земаља.

САРАДЊА СРБИЈЕ И ШВАЈЦАРСКЕ У ИНФРАСТРУКТУРНИМ ПРОЈЕКТИМА

БЕОГРАД, 10. јул 2015. (Бета) - Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић и амбасадор Швајцарске у Србији Жан-Данијел Рух разговарали су данас о унапређењу процедуре издавања грађевинских дозвола у Србији и могућностима сарадње на инфраструктурним пројектима. Како је саопштено после састанка, Михајловић је рекла да након усвајања и почетка примене Закона о планирању и изградњи њено министарство наставља да ради на унапређењу спровођења обједињене процедуре у локалним самоуправама и припреми за почетак издавања електронских грађевинских дозвола, који је планиран од 1. јануара 2016. године. Амбасадор Рух је оценио да доношење тог закона представља напредак у унапређењу укупног пословног амбијента у Србији, који је од великог значаја за реализацију започетих, као и потенцијалних инвестиција. Михајловић је упознала Руха и са приоритетима Србије у области путне и железничке инфраструктуре, посебно након усвајања финалног предлога Основне транспортне мреже Западног Балкана на министарском састанку у Риги. На том састанку су у транспортну мрежу Западног Балкана, која ће постати део европске транспортне мреже, уврштени и кључни инфраструктурни пројекти које је предложила Србија, укључујући Коридор 10 и Коридор 11, као и део аутопута Ниш-Приштина-Тирана-Драч. Рух је подржао ту иницијативу и указао да ће швајцарске компаније размотрити могућности евентуалног укључивања у реализацију инфраструктурних пројеката од регионалног значаја.