SRBIJA

DAČIĆ: ZAJEDNIČKI DA REŠIMO PROBLEM RASELjENIH I IZBEGLIH

BEOGRAD/ŽENEVA, 30. septembra (Beta) - Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je danas da je i početkom 2014. godine u statusu izbeglica u Srbiji bilo oko 58.000 ljudi, od kojih je čak 42.000 iz Hrvatske. U govoru na 65. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Ženevi, Dačić je kazao da je Srbija tokom konflikata u bivšoj Jugoslaviji pružila utočište za više od 500.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH. "Tokom ove godine Srbija je uspela dodatno da smanji broj izbeglica, integrišući oko 10.000 ljudi. Preporukom o prestanku statusa izbeglica izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, početkom aprila ove godine, prebačen je dodatni teret rešavanja izbegličkog problema na moju zemlju", rekao je Dačić. Prema njegovim rečima, Preporuka je doneta bez odgovarajućih konsultacija i uzimanja u obzir stava zemlje prijema, odnosno Srbije. "Štaviše, to je učinjeno na arbitraran i jednostran način koji do sada nije karakterisao višedecenijsku saradnju Srbije sa UNHCR. Činjenica da se samo 18 odsto izbeglih iz Hrvatske vratilo u tu zemlju, kao i da je znatno manji broj zaista održivih povrataka, ni u kom slučaju nije argument u prilog stavu UNHCR-a da strah ovih osoba od progona više nije osnovan", rekao je Dačić. Dodao je da to važi i za ozbiljne prepreke sa kojima se te osobe i dalje suočavaju u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama. Dačić je naveo da su poslednjih godina u Hrvatskoj čak pogoršane mogućnosti ostvarivanja Ustavom i zakonima garantovanih prava srpske manjine. "Logična posledica je da se velika većina izbeglica iz Hrvatske opredeljuje za integraciju u Srbiji, jer im drugi oblik trajnog rešenja - povratak, suštinski i nije na raspolaganju. Nažalost, usvajanje Preporuke ni na koji način nije doprinelo poboljšanju položaja izbeglica iz Hrvatske, u poslednjih šest meseci", naveo je on i podsetio da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih u Evropi. Srbija, kako je ocenio, dobro razume potrebe najugroženijih i kao takva najviše je zainteresovana da se što efikasnije dođe do trajnih i održivih rešenja, na osnovu Konvencije o statusu izbeglica (1951). Dačić je učesnike skupa informisao o aktivnostima koje Srbija preduzima u cilju rešavanja problema, među kojima je pet predloga projekata podnetih Banci za razvoj Saveta Evrope, u vrednosti od oko 88 miliona evra, od kojih su četiri već odobrena. Jedan od njih kako je naveo podrazumeva izgradnju 200 stanova. "Želeo bih i da podsetim da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da nam tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava. Nadam se da je dugotrajano usaglašavanje složenih administrativnih procedura sada završeno i da sve snage ubuduće možemo ulagati u konkretnu realizaciju projekata za porodice kojima su namenjeni", navodi se u saopštenju. Dačić je ukazao da je Srbija suočena i sa problemom oko 220.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, od kojih se u Pokrajinu za 15 godina vratilo majne od njih pet odsto iako je prema rezoluciji 1244 stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na KiM. "Prepreke održivom povratku na KiM su između ostalog loša bezbednosna situacija, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika", kazao je Dačić. On je dodao da je uveren da bi zajedničkim naporima mogao da se reši problem raseljenih, među kojima je i 90.000 socijalno najugroženijih, a koji na rešenje čekaju duže od deceniju i po.

DAČIĆ: PREPORUKA O PREKIDU IZBEGLIČKOG STATUSA ŠTETNA

BEOGRAD, 30. septembra (Beta) - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je danas da je preporuka o prekidu statusa izbeglica iz Hrvatske, koju je Visoki komesarijat UN proglasio početkom aprila 2014. godine, nanela štetu interesima izbeglica i da ne doprinosi stabilnosti u regionu. Dačić je to rekao visokom komesaru UN za izbeglice Antoniju Guterešu u odvojenom razgovoru nakon govora na zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Kako se dodaje u saopštenju, Dačić je detaljno informisao visokog komesara UN za izbeglice o položaju i problemima izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u Srbiji, kao i više od 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Republika Srbija zainteresovana je i spremna da nastavi saradnju sa Visokim komesarijatom UN kako bi se ovo važno humanitarno pitanje trajno rešilo, pre svega, u interesu najugroženijih, rekao je šef srpske diplomatije.
Visoki komesar UN za izbeglice Gutereš izrazio je zahvalnost Srbiji na podršci koju pruža programima i aktivnostima Komesarijata UN. Gutereš je naglasio spremnost Visokog komesarijata UN da i ubuduće pruža neophodnu pomoć Vladi Srbije na ovom planu, kao i u rešavanju problema interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. U vezi sa klauzulom o prestanku izbegličkog statusa, Gutereš je ukazao da je primena klauzule suvereno pravo svake zemlje i da se radi o preporuci čiji se početak predlaže za period posle 2017. godine.

VUČIĆ: NASTAVLjAMO PUT KA EVROPI

BEOGRAD, 1. oktobra (Fonet) - Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će, uprkos porukama iz Brisela da Evropska unija (EU) neće primati nove članice u narednih pet godina, Srbija nastaviti spovođenje reformi i svoj evropski put i ispuniti sve obaveze do 2018. godine. Unija je najbolji mogući izbor za Srbiju, koja čini sve što može na sprovođenju reformi, što nije lako, rekao je Vučić na Beogradskom bezbednosnom forumu. Evropski put nastavljamo ne zato što imamo nekakvu vrstu idolatrijskog odnosa prema EU, već zbog toga što je to najbolje za Srbiju i njene građane. Očekujemo i nadamo se da će Srbija biti prva novoprimljena zemlja u članstvo EU, izjavio je Vučić. Nismo izloženi pritisku EU, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, već sami želimo da stvorimo moderno društvo, ekonomiju koja može funkcionisati, rekao je Vučić, uz tvrdnju da će novi zakoni stvoriti bolje poslovno okruženje, uslove za nove strane investicije i otvaranje radnih mesta. Pomalo se plašim našeg mentaliteta "hoću da se sprovode reforme, ali neću da imaju veze sa mnom". To moramo da prevaziđemo. Naše planove i programe je odobrio ceo svet, sve međunarodne organizacije i institucije, samo treba da budemo disciplinovani i odgovorni. Krajni cilj reformi je da živimo bolje, izjavio je Vučić. On je istakao da je Beograd posvećen regionalnoj stabilnosti, koja je "najznačajnije političko pitanje i za Srbiju i za ceo region". To nije samo pitanje mira, već i ekonomske stabilnosti i stabilnosti političkog života, ocenio je Vučić, dodavši da "strahuje u vezi Bosne i Hercegovine", ali da Srbija radi sve što može za stabilnost u regionu. Srbija je stub stabilnosti Zapadnog Balkana i to će ostati. Uradićemo sve što možemo radi saradnje sa svim susedima. Potrebni su nam zajednički infrastrutkturni projekti i bolja saradnja naših naroda, rekao je Vučić. On je izjavio da je Srbija predložila formiranje carinske unije u regionu, kao i stvaranje unije mladih iz zemalja Zapadnog Balkana. Odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da će Beograd nastaviti politiku puta ka EU i dobrih odnosa sa Rusijom, jer od toga "ima i imaće koristi".
"To se neće menjati. Srbija ima stabilnu i ozbiljnu politiku", izjavio je Vučić. Prema njegovim rečima, niko iz EU nije tražio od Srbije da uvede sankcije Rusiji. I u EU imaju drugacija mišljenja o pojedinim pitanjima. Pet članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i neće je priznati. Mi nismo deo EU i niko nas nije pitao za sankcije Rusiji, izjavio je Vučić.

DEVENPORT: SRBIJA IMA KLjUČNU LIDERSKU ULOGU U REGIONU

BEOGRAD, 30. septembra (Beta) - Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je danas da Srbija ima ključnu ulogu u evropskim integracijama regiona Zapadnog Balkana. Devenport je na bezbednosom forumu u hotelu Hajat rekao da je kretanje Srbije ka Evropskoj uniji verovatno jedan od najvažijih pojedičnih stvari kad je reč o evrointegracijama zemalja u regionu poput BiH. Šef delegacije EU je rekao da u EU postoji snažna posvećenost proširenju, ali da neće biti proširenja u bliskoj budućnost zbog zahteva koje nameće članstvo, ali da to ne znači da neće biti procesa proširenja. On je rekao da Srbija ima ključnu lidera u evrointegracijma regiona Devenport je rekao i da će se s približavnjem Srbije EU, u Uniji sve više čuti glas Beograda, naročito za vreme predsedavanja OEBS-om sledeće godine. On je dodao da je predsedavanje OEBS-om izuzetna prilika za Srbiju.

PREDSTAVLjENE MERE BRITANCIMA

BEOGRAD, 1. oktobra (Fonet) - Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović predstavila je danas britanskom ministru za Evropu Dejvidu Lidingtonu najnovije zahtevne i teške mere koje Vlada Srbije preduzima, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima. Upoznavši Lidingtona sa stanjem Srbije u procesu evrointegracija i naporima koje Vlada ulaže na tom polju, Joksimović je istakla da Srbija očekuje da će se do kraja godine otvoriti poglavlje 32 o finansijskoj kontroli, piše u saopštenju. Joksimović je na sastanku sa Lidingtonom u Birmingenu ukazala i na napore koje Vlada čini na unapređenju ljudskih i manjinskih prava, što je, kako je navedeno, važan deo unutrašnjih reformi i jačanja vladavine prava.
Lidington je pozitivno ocenio odlučnost premjera i Vlade Srbije da se sprovedu reforme koje nisu popularne ali koje će svakako na srednji rok poboljšati život građana. On je posebno naglasio značaj mera fiskalne konsolidacije i budzetske discipline, s obzirom da se i u Velikoj Britaniji trenutno pripremaju ozbiljne ekonomske mere, navodi se u saopštenju.
Joksimović je prisustvovala i sastanku predstavnika biznis zajednice, čiji je domaćin bio ministar finsija Velike Britanije Džordz Ozborn, gde je privrednicima predstavila mere koje Vlada sprovodi radi poboljšanja investicionog ambijenta i uslova ulaganja stranih investitora u Srbiju.