СРБИЈА

ДАЧИЋ: ЗАЈЕДНИЧКИ ДА РЕШИМО ПРОБЛЕМ РАСЕЉЕНИХ И ИЗБЕГЛИХ

БЕОГРАД/ЖЕНЕВА, 30. септембра (Бета) - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да је и почетком 2014. године у статусу избеглица у Србији било око 58.000 људи, од којих је чак 42.000 из Хрватске. У говору на 65. заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Женеви, Дачић је казао да је Србија током конфликата у бившој Југославији пружила уточиште за више од 500.000 избеглица из Хрватске и БиХ. "Током ове године Србија је успела додатно да смањи број избеглица, интегришући око 10.000 људи. Препоруком о престанку статуса избеглица избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године, почетком априла ове године, пребачен је додатни терет решавања избегличког проблема на моју земљу", рекао је Дачић. Према његовим речима, Препорука је донета без одговарајућих консултација и узимања у обзир става земље пријема, односно Србије. "Штавише, то је учињено на арбитраран и једностран начин који до сада није карактерисао вишедеценијску сарадњу Србије са УНХЦР. Чињеница да се само 18 одсто избеглих из Хрватске вратило у ту земљу, као и да је знатно мањи број заиста одрживих повратака, ни у ком случају није аргумент у прилог ставу УНХЦР-а да страх ових особа од прогона више није основан", рекао је Дачић. Додао је да то важи и за озбиљне препреке са којима се те особе и даље суочавају у остваривању станарских права и пензија, обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама. Дачић је навео да су последњих година у Хрватској чак погоршане могућности остваривања Уставом и законима гарантованих права српске мањине. "Логична последица је да се велика већина избеглица из Хрватске опредељује за интеграцију у Србији, јер им други облик трајног решења - повратак, суштински и није на располагању. Нажалост, усвајање Препоруке ни на који начин није допринело побољшању положаја избеглица из Хрватске, у последњих шест месеци", навео је он и подсетио да је Србија земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених у Европи. Србија, како је оценио, добро разуме потребе најугроженијих и као таква највише је заинтересована да се што ефикасније дође до трајних и одрживих решења, на основу Конвенције о статусу избеглица (1951). Дачић је учеснике скупа информисао о активностима које Србија предузима у циљу решавања проблема, међу којима је пет предлога пројеката поднетих Банци за развој Савета Европе, у вредности од око 88 милиона евра, од којих су четири већ одобрена. Један од њих како је навео подразумева изградњу 200 станова. "Желео бих и да подсетим да финансирање Регионалног стамбеног програма није у потпуности обезбеђено и да нам тек предстоји заједничко прикупљање недостајућих средстава. Надам се да је дуготрајано усаглашавање сложених административних процедура сада завршено и да све снаге убудуће можемо улагати у конкретну реализацију пројеката за породице којима су намењени", наводи се у саопштењу. Дачић је указао да је Србија суочена и са проблемом око 220.000 интерно расељених са Косова и Метохије, од којих се у Покрајину за 15 година вратило мајне од њих пет одсто иако је према резолуцији 1244 стварање услова за сигуран и слободан повратак један од главних задатака међународног присуства на КиМ. "Препреке одрживом повратку на КиМ су између осталог лоша безбедносна ситуација, недостатак ефикасне заштите права, немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине, отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика", казао је Дачић. Он је додао да је уверен да би заједничким напорима могао да се реши проблем расељених, међу којима је и 90.000 социјално најугроженијих, а који на решење чекају дуже од деценију и по.

ДАЧИЋ: ПРЕПОРУКА О ПРЕКИДУ ИЗБЕГЛИЧКОГ СТАТУСА ШТЕТНА

БЕОГРАД, 30. септембра (Бета) - Први потпредседник Владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је данас да је препорука о прекиду статуса избеглица из Хрватске, коју је Високи комесаријат УН прогласио почетком априла 2014. године, нанела штету интересима избеглица и да не доприноси стабилности у региону. Дачић је то рекао високом комесару УН за избеглице Антонију Гутерешу у одвојеном разговору након говора на заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице, саопштило је Министарство спољних послова Србије. Како се додаје у саопштењу, Дачић је детаљно информисао високог комесара УН за избеглице о положају и проблемима избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине у Србији, као и више од 200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Република Србија заинтересована је и спремна да настави сарадњу са Високим комесаријатом УН како би се ово важно хуманитарно питање трајно решило, пре свега, у интересу најугроженијих, рекао је шеф српске дипломатије.
Високи комесар УН за избеглице Гутереш изразио је захвалност Србији на подршци коју пружа програмима и активностима Комесаријата УН. Гутереш је нагласио спремност Високог комесаријата УН да и убудуће пружа неопходну помоћ Влади Србије на овом плану, као и у решавању проблема интерно расељених лица са Косова и Метохије. У вези са клаузулом о престанку избегличког статуса, Гутереш је указао да је примена клаузуле суверено право сваке земље и да се ради о препоруци чији се почетак предлаже за период после 2017. године.

ВУЧИЋ: НАСТАВЉАМО ПУТ КА ЕВРОПИ

БЕОГРАД, 1. октобра (Фонет) - Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је данас да ће, упркос порукама из Брисела да Европска унија (ЕУ) неће примати нове чланице у наредних пет година, Србија наставити сповођење реформи и свој европски пут и испунити све обавезе до 2018. године. Унија је најбољи могући избор за Србију, која чини све што може на спровођењу реформи, што није лако, рекао је Вучић на Београдском безбедносном форуму. Европски пут настављамо не зато што имамо некакву врсту идолатријског односа према ЕУ, већ због тога што је то најбоље за Србију и њене грађане. Очекујемо и надамо се да ће Србија бити прва новопримљена земља у чланство ЕУ, изјавио је Вучић. Нисмо изложени притиску ЕУ, Међународног монетарног фонда и Светске банке, већ сами желимо да створимо модерно друштво, економију која може функционисати, рекао је Вучић, уз тврдњу да ће нови закони створити боље пословно окружење, услове за нове стране инвестиције и отварање радних места. Помало се плашим нашег менталитета "хоћу да се спроводе реформе, али нећу да имају везе са мном". То морамо да превазиђемо. Наше планове и програме је одобрио цео свет, све међународне организације и институције, само треба да будемо дисциплиновани и одговорни. Крајни циљ реформи је да живимо боље, изјавио је Вучић. Он је истакао да је Београд посвећен регионалној стабилности, која је "најзначајније политичко питање и за Србију и за цео регион". То није само питање мира, већ и економске стабилности и стабилности политичког живота, оценио је Вучић, додавши да "страхује у вези Босне и Херцеговине", али да Србија ради све што може за стабилност у региону. Србија је стуб стабилности Западног Балкана и то ће остати. Урадићемо све што можемо ради сарадње са свим суседима. Потребни су нам заједнички инфраструтктурни пројекти и боља сарадња наших народа, рекао је Вучић. Он је изјавио да је Србија предложила формирање царинске уније у региону, као и стварање уније младих из земаља Западног Балкана. Одговарајући на питања новинара, Вучић је рекао да ће Београд наставити политику пута ка ЕУ и добрих односа са Русијом, јер од тога "има и имаће користи".
"То се неће мењати. Србија има стабилну и озбиљну политику", изјавио је Вучић. Према његовим речима, нико из ЕУ није тражио од Србије да уведе санкције Русији. И у ЕУ имају другација мишљења о појединим питањима. Пет чланица ЕУ није признало независност Косова и неће је признати. Ми нисмо део ЕУ и нико нас није питао за санкције Русији, изјавио је Вучић.

ДЕВЕНПОРТ: СРБИЈА ИМА КЉУЧНУ ЛИДЕРСКУ УЛОГУ У РЕГИОНУ

БЕОГРАД, 30. септембра (Бета) - Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је данас да Србија има кључну улогу у европским интеграцијама региона Западног Балкана. Девенпорт је на безбедносом форуму у хотелу Хајат рекао да је кретање Србије ка Европској унији вероватно један од најважијих поједичних ствари кад је реч о евроинтеграцијама земаља у региону попут БиХ. Шеф делегације ЕУ је рекао да у ЕУ постоји снажна посвећеност проширењу, али да неће бити проширења у блиској будућност због захтева које намеће чланство, али да то не значи да неће бити процеса проширења. Он је рекао да Србија има кључну лидера у евроинтеграцијма региона Девенпорт је рекао и да ће се с приближавњем Србије ЕУ, у Унији све више чути глас Београда, нарочито за време председавања ОЕБС-ом следеће године. Он је додао да је председавање ОЕБС-ом изузетна прилика за Србију.

ПРЕДСТАВЉЕНЕ МЕРЕ БРИТАНЦИМА

БЕОГРАД, 1. октобра (Фонет) - Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић представила је данас британском министру за Европу Дејвиду Лидингтону најновије захтевне и тешке мере које Влада Србије предузима, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу са медијима. Упознавши Лидингтона са стањем Србије у процесу евроинтеграција и напорима које Влада улаже на том пољу, Јоксимовић је истакла да Србија очекује да ће се до краја године отворити поглавље 32 о финансијској контроли, пише у саопштењу. Јоксимовић је на састанку са Лидингтоном у Бирмингену указала и на напоре које Влада чини на унапређењу људских и мањинских права, што је, како је наведено, важан део унутрашњих реформи и јачања владавине права.
Лидингтон је позитивно оценио одлучност премјера и Владе Србије да се спроведу реформе које нису популарне али које ће свакако на средњи рок побољшати живот грађана. Он је посебно нагласио значај мера фискалне консолидације и буџетске дисциплине, с обзиром да се и у Великој Британији тренутно припремају озбиљне економске мере, наводи се у саопштењу.
Јоксимовић је присуствовала и састанку представника бизнис заједнице, чији је домаћин био министар финсија Велике Британије Џорџ Озборн, где је привредницима представила мере које Влада спроводи ради побољшања инвестиционог амбијента и услова улагања страних инвеститора у Србију.