DONATORSKA KONFERENCIJA

DAČIĆ: REGION POKAZAO SOLIDARNOST TOKOM POPLAVA

BEOGRAD, 16. jula (Beta) - Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas na Donatorskoj konferenciji u Briselu da je region Balkana u periodu majskih poplava pokazao ne samo veliki stepen solidarnosti nego i šta u suštini znači regionalna saradnja. Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Dačić je na konferenciji posvećenoj saniranju posledica poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini, rekao da su i građani i vlade zemalja regiona pokazali ne samo da brinu jedni o drugima već i da pripadaju sistemu vrednosti koji gaji Evropska unija. "Iako je povod današnjeg okupljanja tragedija koja je zadesila Srbiju i jedan deo regiona, ja se iskreno nadam i duboko verujem da će posledice sa kojima se još teško nosimo, biti lakše sanirane uz pomoć svih vas koji ste se odazvali pozivu naših ljubaznih domaćina, Evropske komisije, Francuske i Slovenije, kojima se zahvaljujem na iskazanoj spremnosti da nam pomognu", rekao je Dačić. On je ocenio da su poplave čije će se posledice možda godinama osećati pokazale koliko je bitno da čitav region bude deo evropskog sistema upravljanja kakav pruža EU. "Instrumenti pomoći koje smo imali na raspolaganju, kao što je Mehanizam za civilnu zaštitu i Fond solidarnosti EU pokazali su se kao esencijalni u prevladavanju posledica elementarne prirodne katastrofe sa kojom smo se suočili. Kao i uvek u životu, kada nam se desi nešto loše, postanemo svesni koliko je bitno delovati preventivno i raditi na zaštiti od prirodnih katastrofa", kazao je Dačić. Prema njegovim rečima, Srbija je spremna da zajedno sa Evropskom komisijom pronađe način da se, ukoliko za to postoji spremnost evropskih partnera, uz finansijsku asistenciju iz fondova IPA, obezbede sredstva koja bi omogućila zaključivanje Aranžmana o punopravnom članstvu u Mehanizmu za civilnu zaštitu. "To bi doprinelo preventivnom delovanju i našoj boljoj pripremljenosti za suočavanje sa ovakvom vrstom kastastrofa", ocenio je Dačić.
On je ponovio da su pomoć Srbiji u prevladavanju posledica poplava pružile brojne zemlje i da su na animiranju donatora radila diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u državama domaćinima, kao i među srpskom dijasporom. Ministar je zahvalio zemljama koje su uputile finansijska sredstva, timove za krizne situacije ili humanitarnu pomoć u Srbiju, ocenivši da su time doprinele da se zadovolje esencijalne ljudske potrebe brojnih građana pogođenih poplavama. "Naša velika zahvalnost ide i EU i UN i njihovim brojnim agencijama, koje su nam pomogle, bilo angažovanjem na dobijanju finansijske pomoći ili pomoći na proceni štete. Želeo bih da izrazim očekivanje da će i predstavnici vlada zemalja koje su danas ovde prisutne i međunarodnih finansijskih institucija, nakon sagledavanja naših realnih potreba, naći način i sredstva da nam pomognu da prevladamo posledice poplava sa kojima smo suočeni", rekao je Dačić.

ZA SRBIJU PRIKUPLjENO 995 MILIONA EVRA

BEOGRAD, BRISEL, 16. jula (Tanjug) - U Briselu je održana Donatorska konferencija za saniranje posledica majskih poplava u Srbiji i Bosni i Hercegovini na kojoj je prikupljeno milijardu i 846 miliona evra pomoći za ove dve zemlje.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da je za Srbiju na toj konferenciji opredeljeno 995 miliona evra najpovojnijih kredita i potpuno slobodnih sredstava i da je zbog toga veoma zadovoljan i ponosan. "Prikupljeno je ukupno 1. 846 miliona evra, od toga 995 miliona za Srbiju, što najpovoljnijih mogućih kredita, što potpuno slobodnih sredstava, koja se dodeljuju da se izvučemo iz nevolje i otklonimo sve posledice poplava", rekao je Nikolić Tanjugu. On se zahvalio učesnicima konferencije na solidarnosti i podršci Srbiji i BiH i istakao da je ponosan predsednik Srbije, zemlje čija je ispravna i čvrsta pozicija u Briselu okupila njene prijatelje. Nikolić je učesnike skupa obavestio da je u Srbiji šteta procenjena na milijardu i 500 miliona evra.
I komesarka za vanredne situacije i humanitarnu pomoć Kristalina Georgieva je na kraju konferencije precizirala da je sakupljeno ukupno milijardu i 846 miliona evra za pomoć Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Direktor Kancelarije za obnovu posle poplava Marko Blagojević ocenio je konferencija protekla bolje nego što se očekivalo i da će prikupljni novac pre svega biti iskorišćen za rekonstrukciju energetskoj šitema i oporavak poljoprivrede. "Atmosfera je bila izuzetno pozitivna i pojavilo se mnogo manjih donatora koje nismo očekivali", rekao je Blagojević Tanjugu pri kraju današnje konferencije.
Ministarka bez portfelja za evropske integracije Jadranka Joksimović ukazala je da je cifra pomenuta na donatorskoj konferenciji impozantna, ali je upozorila da je treba uzeti sa rezervom. "Još uvek ne znamo koliko je novca namenjeno Srbiji, a koliko BiH", rekla je ona za Tanjug objasnila da samo manji deo pomenute sume predstavlja svež novac. "Moramo da razdvojimo direktne donacije od kredita i da vidimo uslove pod kojiima ćemo te kredite dobiti", rekla je ona. Joksimović je ukazala i da je jedan deo novca koji je danas obećan ranije već bio odobren Srbiji za neke druge namene, a da je na današnjoj konferenciji preusmeren na otklanjanje posledica poplave. Ona je istakla da EU, kroz pretpristupne fondove, Fond solidarnosti i bilateralnu pomoć ostaje najveći donator Srbiji za otklanjanje posledica majskih poplava.
Komesar za proširenje EU Štefan File rekao je tokom skupa da će EU izdvojiti ukupno 195 miliona evra za sanaciju šteta od poplava u Srbiji i BiH, objasnivši da se radi isključivo o novcu od institucija EU i da u tu cifru ne ulaze donacije pojedinačnih članica. "Od ukupno 195 miliona evra, 85 miliona biće idzvojeno za BiH, 80 miliona za Srbiji, a 30 miliona će se ticati regionalnih mera za namirivanje štete", rekao je File i dodao da je EK zatražila od zemalja članica dodatnih 123 miiona evra za dalju obnovu i prevenciju poplava.
Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da će obnova BiH i Srbije posle katastrofalnih majskih poplava biti moguća samo ako se bude radilo zajedno i zahvalio na solidarnosti i podršci. On je u izjavi Tanjugu po završetku konferencije rekao da je zadovoljan rezultatima Donatorske konferencije u Briselu jer su prikupljena značajna sredstva, ali i pokazanom saradnjom u regionu i Evropi. "Zadovoljan sam, Srbija je dobila nešto ispod milijardu evra, BiH nešto više od 800 miliona evra, to su solidne sume", rekao je Izetbegović Tanjugu i dodao da se s tim sredstvima može uraditi "ozbiljan posao".
Jedan od organizatora konferencije uz EU i Sloveniju bila je i Francuska, a šef diplomatije te zemlje Loran Fabijus je učesnicima poručio da infrastrukturu oštećenu u majskim poplavama treba ne samo obnoviti, nego izgraditi kvalitetnije tako da izdrže buduće nepogode. Slovenačka premijerka Alenka Bratušek je izjavila je da je današnja konferencija prvi takav skup za dve zemlje zajedno i pozvala je međunarodnu zajednicu da hitno deluje, uz poruku da su nužna transparentnost i odgovornost u trošenju sredstava za obnovu.
Na konferenciji su učestvovali i brojni zvaničnici iz evropskih država, SAD, Japana i predstavnici međunarodnih organizacija, kao što su UN, Svetska banka, EBRD, OEBS...
Pored predsednika Srbije, u srpskoj delegaciji bili su i prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, savetnik predsednika Ivan Mrkić i direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenih područja Marko Blagojević, koji je predstavio potrebe Srbije za sanaciju poplava.

SRBIJA – RUMUNIJA

NIKOLIĆ I PONTA O SARADNjI I EVROINTEGRACIJAMA

BEOGRAD, 17. jula (Beta) - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Rumunije Viktor Ponta razgovarali su danas u Beogradu o saradnji dve zemlje i podršci Rumunije za prijem Srbije u EU.
Ponta je rekao da Srbija u Rumuniji ima "iskrenog prijatelja" i izrazio uverenje da je u interesu EU da Srbija što pre postane članica, navodi se u saopštenju iz predsedništva. "Rumunija je spremna da pruži Srbiji svu neophodnu pomoć na njenom evropskom putu", rekao je rumunski premijer.
"Srbija je posvećena tome da sa svima, a posebno sa susednim državama, gradi saradnju i što bolje odnose kako bi se obezbedio prosperitet svim našim građanima", rekao je Nikolić. On je ocenio da je saradnja s Rumunijom odlična, ali je treba unaprediti i naveo potrebu boljeg infrastrukturnog povezivanja dve zemlje da bi se unapredili uslovi i za povezivanje privrede Srbije i Rumunije.

VUČIĆ I PONTA: ODNOSI SRBIJE I RUMUNIJE VEOMA DOBRI

BEOGRAD, 17. jula (Beta) - Predsednici vlada Srbije i Rumunije, Aleksandar Vučić i Viktor Ponta, u četvrtak su u Beogradu ocenili odnose dveju zemalja kao veoma dobre i najavili njihovo unapređivanje. Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Palati Srbija u Novom Beogradu, gde je Ponta jutros počeo zvaničnu posetu Srbiji, Vučić je rekao da su međudržavni odnosi prijateljski i da je Srbiji "malo koji sused tako blizak i tako dobar prijatelj kao što je Rumunija". Vučić je istakao da on i premijer Ponta žele da narednih godina "dramatično unaprede" odnose Srbije i Rumunije.
Rumunski premijer je uzvratio rekavši da Srbija za Rumuniju "nije običan sused već poseban prijatelj". Ponta je podvukao da Rumunija koja je članica EU, jeste i da će biti "najodlučniji advokat" Srbije na njenom putu evrointegracije. "Smatram ne samo da je Srbiji potrebna EU, već i da je Evropskoj uniji potrebna Srbija. Mislim da je u interesu Rumunije da Srbija što pre bude članica EU. Mislim da je u interesu Evrope da zaista stvorimo integrisani kontinent", rekao je rumunski premijer.
Vučić je naveo da Srbija očekuje pomoć i podršku Rumunije na evropskom putu i da može mnogo da nauči od nje. Uz to, "želimo da unapređujemo naše ekonomske odnose, da se naša trgovinska razmena uvećava iz godine u godinu, a za to je potrebno da unapredimo i našu infrastrukturnu saradnju", rekao je Vučić.
Vučić i Ponta istakli su da je dogovoreno da se tokom leta sastanu ministri saobraćaja i infrastrukture i analiziraju najbolje načine finansiranja važnih infrastrukturnih projekata, poput projekta autoputa Beograd-Temišvar, dužine 160 kilometara. Razgovarali su i o položaju srpske manjine u Rumuniji i rumunske manjine u Srbiji. Vučić je istakao da je Srbija zadovoljna odnosom rumunske vlade prema srpskoj manjini i izrazio uverenje da će se Rumuni u Srbiji uvek osećati kao građani Srbije, zadovoljni odnosom države prema njima. "Mi smatramo da rumunska manjina u Srbiji i srpska manjina u Rumuniji predstavljaju most za naše odnose", podvukao je Vučić.

MINISTRI UNUTRAŠNjIH POSLOVA ZA VEĆU SARADNjU

BEOGRAD, 17. jula (Beta) - Ministri unutrašnjih poslova Rumunije i Srbije, Gabrijel Opre i Nebojša Stefanović dogovorili su se danas u Beogradu o jačanju borbe protiv organizovanog kriminala, šverca droge i međunarodnog terorizma.
Stefanović je to rekao nakon sastanka sa Opreom koji je i potpredsednik Vlade Rumunije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Stefanović je ocenio da je posebno značajna saradnja srpske i rumunske policije radi sprečavanja krijumčarenja ljudi, falsifikovanja platnih kartica i krijumčarenja cigareta.
Dogovorili su se da Granični prelaz "Jaša Tomić" dobije status prelaza za međunarodni saobraćaj što će, po njegovim rečima, olakšati trgovinu, i najavio da će taj status dobiti još dva prelaza na granici Srbije i Rumunije.