ДОНАТОРСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

ДАЧИЋ: РЕГИОН ПОКАЗАО СОЛИДАРНОСТ ТОКОМ ПОПЛАВА

БЕОГРАД, 16. јула (Бета) - Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је данас на Донаторској конференцији у Бриселу да је регион Балкана у периоду мајских поплава показао не само велики степен солидарности него и шта у суштини значи регионална сарадња. Како је саопштило Министарство спољних послова, Дачић је на конференцији посвећеној санирању последица поплава у Србији и Босни и Херцеговини, рекао да су и грађани и владе земаља региона показали не само да брину једни о другима већ и да припадају систему вредности који гаји Европска унија. "Иако је повод данашњег окупљања трагедија која је задесила Србију и један део региона, ја се искрено надам и дубоко верујем да ће последице са којима се још тешко носимо, бити лакше саниране уз помоћ свих вас који сте се одазвали позиву наших љубазних домаћина, Европске комисије, Француске и Словеније, којима се захваљујем на исказаној спремности да нам помогну", рекао је Дачић. Он је оценио да су поплаве чије ће се последице можда годинама осећати показале колико је битно да читав регион буде део европског система управљања какав пружа ЕУ. "Инструменти помоћи које смо имали на располагању, као што је Механизам за цивилну заштиту и Фонд солидарности ЕУ показали су се као есенцијални у превладавању последица елементарне природне катастрофе са којом смо се суочили. Као и увек у животу, када нам се деси нешто лоше, постанемо свесни колико је битно деловати превентивно и радити на заштити од природних катастрофа", казао је Дачић. Према његовим речима, Србија је спремна да заједно са Европском комисијом пронађе начин да се, уколико за то постоји спремност европских партнера, уз финансијску асистенцију из фондова ИПА, обезбеде средства која би омогућила закључивање Аранжмана о пуноправном чланству у Механизму за цивилну заштиту. "То би допринело превентивном деловању и нашој бољој припремљености за суочавање са оваквом врстом кастастрофа", оценио је Дачић.
Он је поновио да су помоћ Србији у превладавању последица поплава пружиле бројне земље и да су на анимирању донатора радила дипломатско-конзуларна представништва Србије у државама домаћинима, као и међу српском дијаспором. Министар је захвалио земљама које су упутиле финансијска средства, тимове за кризне ситуације или хуманитарну помоћ у Србију, оценивши да су тиме допринеле да се задовоље есенцијалне људске потребе бројних грађана погођених поплавама. "Наша велика захвалност иде и ЕУ и УН и њиховим бројним агенцијама, које су нам помогле, било ангажовањем на добијању финансијске помоћи или помоћи на процени штете. Желео бих да изразим очекивање да ће и представници влада земаља које су данас овде присутне и међународних финансијских институција, након сагледавања наших реалних потреба, наћи начин и средства да нам помогну да превладамо последице поплава са којима смо суочени", рекао је Дачић.

ЗА СРБИЈУ ПРИКУПЉЕНО 995 МИЛИОНА ЕВРА

БЕОГРАД, БРИСЕЛ, 16. јула (Танјуг) - У Бриселу је одржана Донаторска конференција за санирање последица мајских поплава у Србији и Босни и Херцеговини на којој је прикупљено милијарду и 846 милиона евра помоћи за ове две земље.
Председник Србије Томислав Николић изјавио је да је за Србију на тој конференцији опредељено 995 милиона евра најповојнијих кредита и потпуно слободних средстава и да је због тога веома задовољан и поносан. "Прикупљено је укупно 1. 846 милиона евра, од тога 995 милиона за Србију, што најповољнијих могућих кредита, што потпуно слободних средстава, која се додељују да се извучемо из невоље и отклонимо све последице поплава", рекао је Николић Тањугу. Он се захвалио учесницима конференције на солидарности и подршци Србији и БиХ и истакао да је поносан председник Србије, земље чија је исправна и чврста позиција у Бриселу окупила њене пријатеље. Николић је учеснике скупа обавестио да је у Србији штета процењена на милијарду и 500 милиона евра.
И комесарка за ванредне ситуације и хуманитарну помоћ Кристалина Георгиева је на крају конференције прецизирала да је сакупљено укупно милијарду и 846 милиона евра за помоћ Србији и Босни и Херцеговини.
Директор Канцеларије за обнову после поплава Марко Благојевић оценио је конференција протекла боље него што се очекивало и да ће прикупљни новац пре свега бити искоришћен за реконструкцију енергетској шитема и опоравак пољопривреде. "Атмосфера је била изузетно позитивна и појавило се много мањих донатора које нисмо очекивали", рекао је Благојевић Тањугу при крају данашње конференције.
Министарка без портфеља за европске интеграције Јадранка Јоксимовић указала је да је цифра поменута на донаторској конференцији импозантна, али је упозорила да је треба узети са резервом. "Још увек не знамо колико је новца намењено Србији, а колико БиХ", рекла је она за Тањуг објаснила да само мањи део поменуте суме представља свеж новац. "Морамо да раздвојимо директне донације од кредита и да видимо услове под којиима ћемо те кредите добити", рекла је она. Јоксимовић је указала и да је један део новца који је данас обећан раније већ био одобрен Србији за неке друге намене, а да је на данашњој конференцији преусмерен на отклањање последица поплаве. Она је истакла да ЕУ, кроз претприступне фондове, Фонд солидарности и билатералну помоћ остаје највећи донатор Србији за отклањање последица мајских поплава.
Комесар за проширење ЕУ Штефан Филе рекао је током скупа да ће ЕУ издвојити укупно 195 милиона евра за санацију штета од поплава у Србији и БиХ, објаснивши да се ради искључиво о новцу од институција ЕУ и да у ту цифру не улазе донације појединачних чланица. "Од укупно 195 милиона евра, 85 милиона биће идзвојено за БиХ, 80 милиона за Србији, а 30 милиона ће се тицати регионалних мера за намиривање штете", рекао је Филе и додао да је ЕК затражила од земаља чланица додатних 123 мииона евра за даљу обнову и превенцију поплава.
Председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић рекао је да ће обнова БиХ и Србије после катастрофалних мајских поплава бити могућа само ако се буде радило заједно и захвалио на солидарности и подршци. Он је у изјави Тањугу по завршетку конференције рекао да је задовољан резултатима Донаторске конференције у Бриселу јер су прикупљена значајна средства, али и показаном сарадњом у региону и Европи. "Задовољан сам, Србија је добила нешто испод милијарду евра, БиХ нешто више од 800 милиона евра, то су солидне суме", рекао је Изетбеговић Тањугу и додао да се с тим средствима може урадити "озбиљан посао".
Један од организатора конференције уз ЕУ и Словенију била је и Француска, а шеф дипломатије те земље Лоран Фабијус је учесницима поручио да инфраструктуру оштећену у мајским поплавама треба не само обновити, него изградити квалитетније тако да издрже будуће непогоде. Словеначка премијерка Аленка Братушек је изјавила је да је данашња конференција први такав скуп за две земље заједно и позвала је међународну заједницу да хитно делује, уз поруку да су нужна транспарентност и одговорност у трошењу средстава за обнову.
На конференцији су учествовали и бројни званичници из европских држава, САД, Јапана и представници међународних организација, као што су УН, Светска банка, ЕБРД, ОЕБС...
Поред председника Србије, у српској делегацији били су и први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, министар без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, саветник председника Иван Мркић и директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављених подручја Марко Благојевић, који је представио потребе Србије за санацију поплава.

СРБИЈА – РУМУНИЈА

НИКОЛИЋ И ПОНТА О САРАДЊИ И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈАМА

БЕОГРАД, 17. јула (Бета) - Председник Србије Томислав Николић и премијер Румуније Виктор Понта разговарали су данас у Београду о сарадњи две земље и подршци Румуније за пријем Србије у ЕУ.
Понта је рекао да Србија у Румунији има "искреног пријатеља" и изразио уверење да је у интересу ЕУ да Србија што пре постане чланица, наводи се у саопштењу из председништва. "Румунија је спремна да пружи Србији сву неопходну помоћ на њеном европском путу", рекао је румунски премијер.
"Србија је посвећена томе да са свима, а посебно са суседним државама, гради сарадњу и што боље односе како би се обезбедио просперитет свим нашим грађанима", рекао је Николић. Он је оценио да је сарадња с Румунијом одлична, али је треба унапредити и навео потребу бољег инфраструктурног повезивања две земље да би се унапредили услови и за повезивање привреде Србије и Румуније.

ВУЧИЋ И ПОНТА: ОДНОСИ СРБИЈЕ И РУМУНИЈЕ ВЕОМА ДОБРИ

БЕОГРАД, 17. јула (Бета) - Председници влада Србије и Румуније, Александар Вучић и Виктор Понта, у четвртак су у Београду оценили односе двеју земаља као веома добре и најавили њихово унапређивање. На заједничкој конференцији за новинаре у Палати Србија у Новом Београду, где је Понта јутрос почео званичну посету Србији, Вучић је рекао да су међудржавни односи пријатељски и да је Србији "мало који сусед тако близак и тако добар пријатељ као што је Румунија". Вучић је истакао да он и премијер Понта желе да наредних година "драматично унапреде" односе Србије и Румуније.
Румунски премијер је узвратио рекавши да Србија за Румунију "није обичан сусед већ посебан пријатељ". Понта је подвукао да Румунија која је чланица ЕУ, јесте и да ће бити "најодлучнији адвокат" Србије на њеном путу евроинтеграције. "Сматрам не само да је Србији потребна ЕУ, већ и да је Европској унији потребна Србија. Мислим да је у интересу Румуније да Србија што пре буде чланица ЕУ. Мислим да је у интересу Европе да заиста створимо интегрисани континент", рекао је румунски премијер.
Вучић је навео да Србија очекује помоћ и подршку Румуније на европском путу и да може много да научи од ње. Уз то, "желимо да унапређујемо наше економске односе, да се наша трговинска размена увећава из године у годину, а за то је потребно да унапредимо и нашу инфраструктурну сарадњу", рекао је Вучић.
Вучић и Понта истакли су да је договорено да се током лета састану министри саобраћаја и инфраструктуре и анализирају најбоље начине финансирања важних инфраструктурних пројеката, попут пројекта аутопута Београд-Темишвар, дужине 160 километара. Разговарали су и о положају српске мањине у Румунији и румунске мањине у Србији. Вучић је истакао да је Србија задовољна односом румунске владе према српској мањини и изразио уверење да ће се Румуни у Србији увек осећати као грађани Србије, задовољни односом државе према њима. "Ми сматрамо да румунска мањина у Србији и српска мањина у Румунији представљају мост за наше односе", подвукао је Вучић.

МИНИСТРИ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ЗА ВЕЋУ САРАДЊУ

БЕОГРАД, 17. јула (Бета) - Министри унутрашњих послова Румуније и Србије, Габријел Опре и Небојша Стефановић договорили су се данас у Београду о јачању борбе против организованог криминала, шверца дроге и међународног тероризма.
Стефановић је то рекао након састанка са Опреом који је и потпредседник Владе Румуније, саопштило је Министарство унутрашњих послова Србије. Стефановић је оценио да је посебно значајна сарадња српске и румунске полиције ради спречавања кријумчарења људи, фалсификовања платних картица и кријумчарења цигарета.
Договорили су се да Гранични прелаз "Јаша Томић" добије статус прелаза за међународни саобраћај што ће, по његовим речима, олакшати трговину, и најавио да ће тај статус добити још два прелаза на граници Србије и Румуније.