SRBIJA

MRKIĆ SA PREDSEDNIKOM JERMENIJE: POSTAVITI TEMELj ZA SARADNjU

JEREVAN, 10. marta (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić razgovarao je danas u Jerevanu sa predsednikom Jermenije Seržom Sargsjanom, saglasivši se da je došlo vreme da dve zemlje, čije odnose krasi višegodišnje prijateljstvo, postave osnovu za unapređenje buduće saradnje u svim pravcima. "Naše dve zemlje veže vekovno prijateljstvo. Prirodno je da je naša zelja da u budućnosti napredujemo dalje u svim mogućim oblastima", rekao je Sargsjan na početku sastanka sa Mrkićem.
Jermenski predsednik pozvao je predsednika Srbije Tomislava Nikolića da poseti Jerevan, a Mrkić je dodao da je Nikolić to već planirao i da bi ta poseta mogla da bude realizovana tokom ove godine.
Šef srpske diplomatije se prethodno sastao sa jermenskim kolegom Edvardom Nalbandijanom, sa kojim je konstatovao da je neophodno ojačati odnose dve zemlje i kroz sporazume postaviti pravnu bazu za to. "Srećni smo što smo u prijateljskoj Jermeniji. Ovde se osećamo kao kod rođaka. Srbija i Jermenija su dugogodišnji prijatelji i na toj bazi gradićemo buduću saradnju", porucio je Mrkić.
Prema Nalbandijanovim rečima, sadašnji obim saradnje ne odgovara potencijalima, a to potvrđuje i podatak da dve zemlje imaju samo pet potpisanih sporazuma do sada. Dvojica ministara danas su potpisala i šesti - Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Na pitanje Tanjuga koje su to oblasti u kojima postoji najveća perspektiva za ekonomsku saradnju, Nalbandijan je naveo turizam, industriju, bankarstvo, finansije. "Sutra se u Jerevanu održava i srpsko-jermenski biznis forum. Sva pitanja ekonomske saradnje biće detaljno razmatrana. Biće prisutan jak tim poslovnih ljudi. Sutra će se otvoriti nove perspektive", poručio je jermenski ministar.
Susret je bio prilika i da se razmotre pitanja poput dijaloga koji Beograd vodi sa Prištinom, kao i pitanje Nagorno-Karabaha, jermenske enklave na teritoriji Azerbejdzana. "Srbija podržava stavove OEBS iz Madrida kada je reč o Nagorno Karabahu, kao i stavove koje su po tom pitanju iznele Rusija, Francuska i SAD", rekao je Mrkić, dodavši da je Srbija zahvalna Jermeniji na tome što ne priznaje nezavisnost Kosova. "Mi pregovaramo sa administracijom u cilju normalizacije odnosa i obezeđivanja uslova za život svih građana na Kosovu. Ali, nema govora o priznanju Kosova", istakao je Mrkić. On je podsetio da je prošle godine potpisan Briselski sporazum, a da je u toku pregovarački proces koji treba da osigura pacifiziranje regiona i uvođenje pravila koja će omogućiti saradnju sa Prištinom. "Zajednica srpskih opština će doprineti stabilizaciji. Mi želimo saradnju sa Prištinom, ali Beograd misli pre svega na opstanak Srba na Kosovu", rekao je Mrkić. Upitan o predstojećem predsedavanju Srbije OEBS-om, Mrkić je istakao da se radi o zajedničkom predsedavanju sa Švajcarskom i da će Srbija, kada sledeće godine dođe na čelo ove organizacije, nastaviti tamo gde je Švajcarska stala.
Mrkić će se tokom dana sastati i sa premijerom Jermenije Tigranom Sarkisjanom i predsednikom parlamenta Ovikom Abramjanom, kao i sa vrhovnim patrijarhom i katolikosom svih Jermena Gareginim II. Mrkić će takođe položiti venac na Memorijalni centar žrtava genocida izvršenog nad Jermenima u vreme Otomanske imperije 1915. godine.

ŠREDER UPOREDIO KRIM SA BOMBARDOVANjEM SRJ 1999.

BERLIN, 10. marta (Tanjug) - Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder izjavio je da ono što se dešava na Krimu jeste kršenje međunarodnog prava i priznao da je i napad NATO na Srbiju 1999. godine bio, takođe, kršenje međunarodnog prava. "Ono što se događa na Krimu je kršenje međunarodnog prava", rekao je Šreder u Hamburgu na jednom skupu nedeljnika "Cajt", ne želeći pritom da kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina. Šreder je, međutim, rekao da je on kao nemački kancelar u jugoslovenskom konfliktu kršio međunarodno pravo. "Tamo smo mi poslali naše avione...na Srbiju i zajedno sa NATO snagama bombardovali jednu suverenu državu, a da pri tom nije postojala odluka Saveta bezbednosnti UN...", rekao je Šreder i naglasio da je on zato oprezan sa "podizanjem kažiprsta" i da se u oba slučaja formalno radi o povredi Povelje UN.
Šreder je pokazao skepsu, kada su u pitanju motivi bivšeg šefa ukrajinske vlade Julije Timošenko i, ukazujući da se ne zna kakve materijalne interese ona ima, upozorio da postoji opasnost da novčana pomoć, za koju se on zalaže, ode pogrešnim kanalima. U ukrajinskoj krizi Šreder je ponovo kritikovao Evropsku uniju i rekao da vođstvo Evropske komisije nije shvatilo da je Ukrajina jedna kulturološksi podeljena zemlja. "Pitam se da li je bilo ispravno jednu kulturološki podeljenu zemlju, kao što je Ukrajina, staviti pred alternativu - sporazum o asocijaciji sa EU ili carinska unija sa Rusijom", rekao je Šreder.

NjUJORK TAJMS: LOŠI ODNOSI SAD I RUSIJE ZBOG KOSOVA I KRIMA

NjUJORK, 9. marta (Tanjug) - Odluka SAD da podrži samoproglašenu nezavisnost Kosova svojevremeno je pogoršala odnose između Vašingtona i Moskve koja je smatrala da je to kršenje suvereniteta Srbije, a 15 godina kasnije, rivali iz Hladnog rata ponovo su se našli u klinču, ali sada Rusija odobrava otcepljenje Krima od Ukrajine, dok ga SAD smatraju nelegitimnim, piše "Njujork tajms". Prema njujorškom dnevniku, ipak je teško povlačiti paralelu između ova dva slučaja, jer na Krimu ruske trupe zauzimaju poluostrvo, dok "SAD, iako su vojno intervenisale na Kosovu, nisu to učinile da bi uzele tu teritoriju za sebe". Navodeći da ima još primera poput Škotske koja će uskoro održati referendum za samostalnost od Velike Britanije ili Katalonije koja želi da se odvoji od Španije list ukazuje da je slučaj Kosova duboko podelio Evropu. Slična podela postoji i među stručnjacima.
Bivši pravnik Stejt departmenta Džona Belindzer tvrdi da je Kosovo sui generis, dok predsednik vašingtonskog Centra za nacionalne interese Dmitrija Simesa, koji smatra da je "Kosovo veoma legitiman presedan", navodi njujorški dnevnik. U slučaju Kosova "nezavisnost je ostvarena uprkos snažnom protivljenju legitimne, demokratske i u osnovi zapadno orijentisane vlade u Srbiji", dok "nasuprot tome vlada u Kijevu nema legitimitet", ocenio je Simes.
Obamina administracija smatra da Krim i Kosovo ne mogu da se porede, jer je, prema njenom mišljenju, Srbija izgubila legitimitet da upravlja pokrajinom zbog primene nasilja prema stanovništvu, dok Kijev prema narodu na Krimu nije primenio represiju, piše Njujork tajms.

ČEPURIN: RUSIJA NEĆE MENjATI STAV O KOSOVU

BEOGRAD, 8. marta (Tanjug) - Moskva veoma ceni odnos srpskog naroda i rukovodstva u vezi sa podrškom za ruske stavove povodom krize u Ukrajini, izjavio je ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin. On je u intervjuu za "Politiku" rekao i da Rusija nije menjala i neće menjati svoj stav o pitanju Kosova. Govoreći o nedavnoj izjavi ruskog predsednika Vladimira Putina koji je izjavio da stanovništvo Krima ima pravo na samoopredeljenje kao što je to prethodno dozvoljeno kosovskim Albancima, Čepurin je rekao da su svi, a posebno ljudi u Srbiji, primetili tu izjavu, ali je dodao da se odmah vidi da Putin govori o dvostrukim aršinima. "Mi u ambasadi dobijamo neverovatno mnogo obraćanja u vezi sa podrškom za naše stavove o Ukrajini. Veoma cenimo odnos srpskog naroda i rukovodstva Srbije prema nama", rekao je Čepurin.
On je na pitanje o mogućoj intervenciji Rusije u Ukrajini rekao da bilo kakva vojna intervencija u Ukrajini nikada nije razmatrana i ne razmatra se, dodajući da nije potrebno objašnjavati šta Ukrajina znači za Rusiju. "U Kijevu se dogodio oružani državni udar i nasilno osvajanje vlasti. Na Majdan nisu dolazili ljudi iz Rusije. Tamo su trčali kao miševi sasvim drugi ljudi, pozivajući da bude smenjena zakonita vlast u Ukrajini. To je provociralo državni udar", naveo je ruski ambasador u Beogradu. Čepurin je dodao: "Poslednji argument koji su iskoristili urotnici jako me podseća na Irak i neko tajno hemijsko oružje koje je on navodno imao. Gde je ono? A u Kijevu su govorili o snajperistima. Postalo je jasno da su snajperisti angažovani sa sasvim druge strane. Gde je istraga?" On je istakao tri važne stvari o Ukrajini, da tamo vlada bezakonje i ultranacionalizam, da je bilo iživljavanja nad pripadnicima specijalnih jedinica "Berkut", kao i da je prva odluka novih ukrajinskih vlasti posle državnog udara bila da ukinu ruski jezik, koji je materinji jezik za skoro polovinu zemlje.
Govoreći o predlozima kako bi se mogla regulisati kriza, Čepurin je naveo da, ako samoproglašene vlasti Kijeva stvarno žele dobro svojoj zemlji, neophodno je da se dogovore sa svim političkim snagama. "Postoji sporazum od 21. februara, kojem su svedočili predstavnici Nemačke, Francuske i Poljske. Treba formirati vladu nacionalnog jedinstva, koja bi uključivala sve, a ne samo predstavnike zapadne Ukrajine", naveo je ruski ambasador u Srbiji. "Drugo, potrebno je normalizovati situaciju u zemlji, sprečiti bezakonje i održati slobodne i demokratske izbore, a treće, potrebno je na referendumu usvojiti ustav u kojem bi bili uzeti u obzir interesi svih političkih snaga i svih regiona Ukrajine", rekao je Čepurin.

SOBOTKA: PRIORITET U UKRAJINI DA SE NE PONOVI JUGOSLAVIJA

PRAG, 9. marta (Beta) - Češki premijer Bohuslav Sobotka ocenio je da je sada u krizi u Ukrajini i oko Krima aposlutni prioritet da se ne ponovi krvavi raspad kao u bivšoj Jugoslaviji, ali je i upozorio da ne treba paliti mostove u odnosicma s Rusijom, ni ulaziti u ekonomski rat. "Na osnovu iskustva koje imamo na Balkanu s raspadom bivše Jugoslavije, smatram da je apolutni prioritet da sprečimo oružani sukob. Ne zastupam to da se Evropska unija, ukrajinska vlada ili NATO ponašaju tako da to povede ka vojnom sukobu. Ne želim ni vojni ni ekonomski rat", kazao je Sobotka u intervjuu za vikend izdanje dnevnika Pravo. Premijer se složio s tvrdnjom predsednika Češke Miloša Zemana da kriza na Krimu ne bi bila tako duboka da nema presedana Kosova, a dodao je da je presedan bilo i Pridnjestrovlje u Moldaviji. "Sam Miloš Zeman bio je u neugodnoj situaciji tokom tzv. humanitarnog bombardovanja Jugoslavije zato što je njegova vlada morala da odobri prelete aviona NATO preko teritorije Češke i na indirektan način je i češka vlada učestvovala u operaciji protiv Srbije", podsetio je Sobotka. On je dodao da razume da je za Zemana Kosovo i bombardovanje SR Jugoslavije do danas trauma, zato što je njegova vlada poštovala odluku NATO, ali u okviru Češke socijaldemokratske stranke su se oko toga vodile žestoke rasprave. Bohuslav Sobotka ponovio je, međutim, stav zvaničnog Praga da to što se sada dešava na Krimu jeste pokušaj da se na nelegalni način Krim pripoji Rusiji, da to jeste akt agresije i narušavanje suvereniteta. "SAD vrlo lako traže ekonomske sankcije, ali kada bi ih uvela Evropa, dala bi autogol i ugrozila bi ne samo Rusiju već i svoja radna mesta. Privredni rast u Evropi je veoma nestabilan i ne bi mi bilo drago kada bi postao žrtva političkog konflikta u Ukrajini", upozorio je ipak Sobotka. Češki premijer podsetio je da njegova zemlja izvozi u Rusiju robe u vrednosti od 4,4 milijarde evra godišnje. "Nemamo drugo tržište kuda bi plasirali tu robu. U ovom trenutku ne moramo da odlučujemo dramatično. Ne moramo da objavljujemo trgovinski rat i bilo bi mi drago kada do toga ne bi došlo", kazao je Sobotka. On je naglasio da je nacionalni interes Češke pre svega to da kao izvozno orijentisana privreda ne bude uvučena u trgovinske ratove sa važnim tržištima koja omogućavaju Češkoj da zaposli hiljade ljudi.

SRBIJA - HRVATSKA

VUČIĆ: SRBIJA IMA OZBILjNIJE I JAČE ARGUMENTE U HAGU

BEOGRAD, 9. marta (Tanjug) - Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić ocenio je da Srbija ima ozbiljnije i jače pravne argumente od Hrvatske, ali istakao da naša zemlja ne želi ni sa kim da kvari odnose u budućnosti. "Mislim da Srbija ima mnogo jače i ozbiljnije argumente. Uostalom nemojte da smetnete sa uma - rezultat napada na Srbe je takav da danas u Hrvatskoj ne živi ni 30 osto od broja Srba koji su živeli u AVNOJ-evskoj Hrvatskoj", rekao je Vučić novinarima. On je naveo da Srbija ne želi ni sa kim da kvari odnose u budućnosti, "ali da neki drugi nisu hteli povlačenje tužbi".

OBRADOVIĆ: HRVATSKA TUŽBA JE CINIČNA, SRBI SU TRPELI GENOCID

HAG, 10. marta (Tanjug) - Šef Srpskog pravnog tima Saša Obradović ocenio danas je u Međunarodnom sudu pravde da od samog početka spora hrvatska tužba protiv Srbije podneta sudu u vreme NATO bombardovanja izgleda cinično, jer su Srbi žrtve genocida u Hrvatskoj od 1991. do 1995. godine. Obraćajući se sudijama najvišeg suda Ujedinjenih nacija na engleskom jeziku Obradović je istakao da su Srbi žrtve genocida, iako je i dosta Hrvata propatilo tokom konflikta u Hrvatskoj. "Nema sumnje da je mnogo i Hrvata propatilo u tom sukobu i ovaj slučaj je prilika za sve nas da se podsetimo i na njihovu tragediju. Međutim, rat u Hrvatskoj izazvao je teške patnje Srbima koji su suočavajući se sa separatističkim idejama tadašnjeg državnog vrha Hrvatske odlučili da osnuju sopstveni nacionalni entitet poznat kao Republika Srpska Krajina", rekao je Obradović. Takođe je u ime Vlade i naroda u Republici Srbiji izrazio iskreno žaljenje za sve žrtve rata i zločina počinjenih tokom oružanog sukoba u Hrvatskoj. "Svaka žrtva zaslužuje poštovanje i sećanje", poručio je Obradović na početku uvodnog govora na usmenoj raspravi pred MSP-om. "Posmatrano sa istorijske tačke gledišta hrvatska tužba izgleda veoma neiskreno i čak cinično", rekao je Obradović. On je podsetio da je Hrvatska u prvobitno podnetoj tužbi čak, pored navoda o teškim zločinima nad Hrvatima, tvrdila da je Srbija odgovorna za odlazak "hrvatskih građana srpske nacionalnosti", odnosno da je sprovela etničko čišćenje Srba. (Taj deo tužbe hrvatska je kasnije povukla.) Prema njegovim rečima, građani Srbije uglavnom veruju da je hrvatska tužba lažna i vrsta istorijske ironije.
Obradović je 17 sudija Međunarodnog suda pravde podsetio na užasne zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata u Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom i drugim zloglasnim logorima ustaša i ukazao da je u prilogu srpske protivtužbe opisano iskustvo srpskog naroda u nacistickoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima od 1941 do 1945. On je takođe sudu ukazao da među Srbima i Hrvatima ne vlada samo "beskrajna mrznja", i da su oba naroda živela u bratstvu decenijama, a da je prijateljstvo bilo posebno izraženo na kraju Prvog svetskog rata, kada su hrvatski progresivni lideri odlučili da se pridruže Kraljevini Srbiji stvarajući tako jedinstvenu državu južnih Slovena. On je istakao da protivnik Srbije u ovom slučaju nije ni hrvatski narod, ni hrvatska država, već hrvatski ekstremni nacionalizam.
Odgovarajući na navode hrvatske tužbe izrečene prošle sedmice na početku usmene rasprave, Obradović je utvrdio da Hrvatska nije dala na sudu nijedan dokaz, dokument ili izjavu koja sadrži dokaz o postojanju zločina genocida na strani rukovodstva Republike Srbije, odnosno Jugoslovenske narodne armije (JNA ), ili Srba iz Hrvatske. Obradović je ponovio stav Srbije da ne može biti odgovorna za dela i propuste koji su se navodno desili pre njenog osnivanja kao države, da odnosno pre 27. aprila 1992, kada je stvorena Savezna Republika Jugoslavija. "Ovo je posebno značajno ako se ima u vidu da se ogromna većina incidenata opisanih u Hrvatskoj tužbi navodno dogodila 1991, dok se veoma mali broj navodi da su nakon aprila 1992. Navodi o ovim kasnijim incidentima ne može se uzeti, čak i prima facie, kao genocid". On je najavio da će Srbija tokom ovog postupka predstaviti sudu dokaze o masovnim ubistvima tokom operacije Oluja u avgustu 1995. kao i drugim zverstvima u tom sukobu, počinjenih s namerom da uništi članove zaštićene grupe, u celini ili delimično. Šef srpskog pravnog tima je ukazao da su posledice Oluje teške i trajne. Prema evidenciji Centra za prikupljanje dokumentacije i informacije Veritasa, 1.719 Srba je ubijeno tokom i posle operacije. Ukupno, ubijeno ili nestalo tokom citavog sukoba 6.361 etničkih Srba. Komisija Republike Srbije za nestala lica još uvek je u potrazi za više od 1.700 osoba nestalih tokom sukoba u Hrvatskoj, naveo je Obradović. Prema Izveštaju Generalnog sekretara UN od 18. oktobra 1995, oko 200.000 krajiških Srba pobeglo je iz regiona pod napadom hrvatskih vladinih snaga u avgustu 1995 . Takođe je naglasio da su 1931. godine Srbi činili gotovo 20 odsto od ukupnog stanovništva Hrvatske u okviru Kraljevine Jugoslavije. Prema popisu iz 2011. Srbi su sada na nivou od 4,36 odsto od ukupnog broja hrvatskog stanovništva. Trenutni broj etnickih Srba u Hrvatskoj je tri puta manje od njihovog broja u 1991. Obradović se osvrnuo i na položaj Srba u Hrvatskoj danas, napominjući da je on i dalje ranjiv, uprkos što je odnos značajno poboljsan u mnogim oblastima, ukljucujući najviši politički nivo, saradnju u oblasti ekonomije i kulture. Srbi u Hravstkoj su, kako je naveo, izloženi govoru mržnje. Table sa zvaničnim ćiriličnim pismom u opštinskim zgradama u nekoliko gradova nedavno su demolirane, dodao je on. Takođe je podsetio da je hrvatski predsednik Ivo Josipović u decembru 2012, 17 godina posle Oluje, javno priznao da hrvatski sudovi još nikoga nisu osudli za bilo koje pojedinačno ubistvo počinjeno u operaciji Oluja. "Štaviše, Operacija Oluja još uvek se slavi u Hrvatskoj kao državni praznik. Zato će ovaj spor pred najvišim sudom na svetu pomoći da se obelodani tragedija srpskog naroda u Hrvatskoj", istakao je Obradović.
Nakon Obradovićevog uvodnog izlaganja sudu se u ime sprskog pravnog tima obratio kanadski profesor Vilijem Šejbs. On je govorio o tumačenju Konvencije o genocidu u svetlu presude u "bosanskom slučaju" iz 2007. godine i naknadne jurisprudencije međunarodnih sudova, koja je tu presudu uglavnom podržala i uzela je za svoj autoritet. Kanadski profesor je pobijao kao neosnovan zahtev Hrvatske za šire tumačenje genocida od onog koji je sud imao u bosanskom slučaju, a koje Hrvatska danas smatra restriktivnim.
Saša Obradović je ocenio u izjavi Tanjugu da hrvatska tužba nema šta da traži pred MSP. On je rekao da je Hrvatska u ovom predmetu sudu dostavila 332 nepotpisane izjave od kojih više od polovine ne sadrže ni podatak kako su uopšte nastale. "To nisu izjave koje su nastale pred nekim sudom, to su nepotpisani papiri sa užasavajućim izjavama i upravo te izjave su ono što smo slušali protekle nedelje. Takođe 209 izjava pripadaju policijskim zapisnicima, koje se ni pred hrvatskim sudovima ne mogu koristiti kao dokaz", ukazao je Obradović nakon današnjeg zasedanja suda. Prema njegovim rečima, posle ovoga Hrvatska tužba za genocid nema više šta da traži pred Međunarodnim sudom pravde, a to je i jedini predmet ovoga spora (misli na genocid).
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je prošle sedmice svedočila pre Međunarodinm sudom pravde ispred Hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid, nema odgovarajući nivo znanja i profesionalne veštine da bude eksprerstki svedok u tom sporu, smatra srpski pravni tim. "Pozivanje gospođe Biserko, aktiviste za ljudska prava, koji ima diplomu iz ekonomije, da bude stručnjak za političke, istorijske i ustavna pitanja, ide čak dalje od ideje o načinu dokazivanja koja su do sada zabeležena pred ovim sudom", rekao je Obradović pobijajući agrumente hrvatske tužbe za genocid protiv Srbije izložene prošle sedmice pred tim sudom. "Gospođa Biserko ne poseduje odgovarajući nivo znanja i profesionalnih veština u oblastima politike, savremene istoriju i Ustavnog zakona bivše Jugoslavije koji bi trebalo da joj omogućavaju da bude ekspert - ili veštak - čije mišljenje, može da bude prihvaćeno od strane suda", naglasio je Obradović. "To je jasno pokazano i tokom unakrsnog ispitivanja Biserko prosle sedmice", naveo je on i istakao da je njena izjava problematična na više načina. On se posebno osvrnuo na deo njenog izlaganja u kom je, kako smatra, pokazala da nije objektivni svedok u tom sporu, već da je dobila zadatak, ali i ishod jer, kao i mnogi aktivisti zavisi od donatora .., što kako je istakao pokazuje i da nije nepristrasna.
Izjave svedoka je zabranjeno objavljivati do kraja usmene rasprave 1. aprila. Obradović je kritikovao i neslaganja u izjavama svedoka Kožula koji je saslušan prošle sedmice, kao i stav hrvatskog pravnog tima da ispituje svedoka koje je predložila Srbija, čime je onemogućila njihovo saslusanje pred sudom (dali su samo pisane izjave). Takođe je ukazao da mnogi od dokaza koje je prezentovala Hrvatska ne sadrže podatke o tome ko ih je na koji način u kojoj proceduri pribavio, posebno kritikujući dokumente koje je sastavila hrvatska policija. Pored izjava, sporno je poreklo mnogih mapa, fotografija i grafika predstavljenih od hrvatske strane sudu, smatra šef srpskog pravnog tima. On je dalje naveo da su dokazi "iz druge ruke" takođe neubedljivi, kao i da se svedočenje državnih službenika u korist svojih vlada ne može se uzeti kao pouzdan dokaz. Iako sud zahteva nepristrasne svedoke, Hrvatska je pozvala zamenika ministra da ovde svedoči kao "veštaka", naveo je Obradović.
Šef pravnog tima Srbije ukazao je i na manjkavosti drugih dokaza, posebno ističući da naš tim nema nameru da podriva znacaj svedocenja žrtava koje nisu saslušane pred sudom već su samo dostavila svoja svedočenja u pisanom obliku. "Može biti da su neke od tih izjava istinite i tačne, ali one ne mogu biti proverene. Shodno tome, ovo nije odgovarajući metod dokazivanja u slučaju pred Međunarodnim sudom pravde", istakao je on. Obradović je ukazao i da hrvatska nije podnela nijedan validan dokaz u prilog svom navodu da su "JNA i podređene joj srpske snage pobile preko 12.500 Hrvata", da su "oni izazvali teške duševne i fizičke povrede na desetine hiljada" i "silovanja više hrvatskih žena koje se mogu poznati".
"Nismo videli još nijedan dokaz koji sadrži ove procene, a siguran sam da danas takav dokaz ne postoji", naglasio je Obradović. Rasprava se nastavlja sutra kada je planirano izlaganje profesora Andreasa Cimermana i Kristijana Tamsa iz Nemačke koji će se baviti pitanjima vremenske nadležnosti suda.

KOSOVO I METOHIJA

VULIN: KO ĆE BITI ODGOVORAN AKO SE IVANOVIĆU NEŠTO DESI?

KOSOVSKA MITROVICA, 9. marta (Tanjug) - Ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je danas da je zabrinut za zdravlje lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića, upitavši ko će biti odgovoran ukoliko mu se nešto desi. Podsetivši da Ivanović već nekoliko dana štrajkuje glađu i da mu je zdravlje već bilo ozbiljno narušeno, Vulin je izrazio nadu da će, kako je rekao, "Euleks već jednom shvatiti da se igra sa životom čoveka". Ministar je istakao da Ivanović štrajkuje glađu s jedinim zahtevom da ga prebace iz jednog zatvora u drugi i da je sramota što uopšte govorimo o tome. Predstavnici međunarodne zajednice bi imali odličnu priliku da pokažu da su zaista neutralni i da vode računa o svakom čoveku bez obzira na njegovu nacionalnost, dodao je on. "Ivanović traži da se premesti u Kosovsku Mitrovicu da bi bio bliže svojoj porodici, da bi mogao da izađe u zatvorski krug, da mu ne bi pretili da će ga zaklati, da ga ne bi napadali drugi zatvorenici, samo da bi mogao da bude u zatvoru a da se ne boji da će biti ubijen, ništa vise" – podvukao je Vulin.
Vulin je ponovo apelovao da se Ivanoviću dozvoli da pređe u zatvor u Kosovskoj Mitrovici, upitavši ko će biti odgovoran ukoliko se njemu nešto desi "Ko će biti odgovoran ukoliko tom čoveku zbog štrajka glađu, zbog legitimnog stava i prava da se bori za svoj položaj, zdravlje bude trajno narušeno ili se desi nešto još gore? Ko će biti odgovoran? Vlada Republike Srbije će dati sve od sebe da do toga ne dođe" – rekao je Vulin. On je podsetio da je Vlada Republike Srbije dala garancije za Olivera Ivanovića, Dragoljuba Delibašića, Lazu Lazića i Žarka Veselinovića, da su garancije uvažene za Veselinovića ali onda ne može da se razume zašto nisu uvažene i za ostale. Ministar je ocenio da to uznemirava ljude ne samo na severu već Srbe gde god žive, te da je to nešto što situaciju čini težom nego što jeste. "Ponovo je podnet zahtev za premeštaj, o tome se ponovo odlučuje, čeka se ponedeljak, vikend je, pa se ne radi. Imate čoveka koji je u zatvoru i štrajkuje glađu i ugrožen mu je život i ugroženo mu je zdravlje ali se čeka ponedeljak. Ko će biti odgovoran ako se ne dočeka taj ponedeljak?", upitao je Vulin.

EKONOMIJA

KONUZIN: BEOGRAD REGIONALNI CENTAR ZA RUSKE INVESTICIJE

BEOGRAD, 10. marta (Beta) - Bivši ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin najavio je danas da će ruska vlada u Beogradu osnovati centar za ekonomsku saradnju i investicije za balkanske zemlje i Evrope. Kako je preneo list Privredni pregled, Konuzin je naglasio da je glavni cilj osnivanja tog neprofitabilnog centra politička i ekonomska saradnja Rusije sa svim zemljama regiona, kao i u nauci i obrazovanju i tehničkoj sferi. "Značaj ovog centra ogledaće se u tome koliki će biti njegov doprinos u širenju saradnje Balkana i Rusije, a sa druge strane, u povezivanju zemalja regiona, zato što hoćemo da investiramo u takve projekte koji će obuhvatiti maksimalan broj država ovog regiona i tako uticati i na ekonomsku situaciju", kazao je Konuzin. On je naglasio i da u odnosima Srbije i Rusije postoji dobar temelj saradnje, pre svega političke. "Postoji i veoma dobar pravni osnov za bilateralnu saradnju, imamo i značajne političke dogovore i vrlo važne ekonomske odnose", kazao je Konuzin, odgovarajući na pitanje kako se na ekonomske odnose Srbije i Rusije može odraziti situacija u Ukrajini. Prema njegovim rečima, u Srbiji ipak postoje i oni koji se protive procesu jačanja bilateralnih veza sa Rusijom. "Mi želimo da izbegnemo da saradnja Rusije i Srbije zavisi od drugih faktora. Mogućnosti su tu i neophodna je politička volja da bi se one i iskoristile", naglasio je bivši ambasador Rusije u Srbiji.