SRBIJA

MRKIĆ I PUSIĆ O SARADNjI SRBIJE I HRVATSKE

BEOGRAD, 24.2.2014 (Beta) - Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić razgovarao je danas u Beogradu sa potpredsednicom vlade i šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić o saradnji dve zemlje. Dvoje zvaničnika naglasili su važnost bilateralne saradnje Srbije i Hrvatske u svim oblastima, kao i potrebu zajedničkog delovanja u jačanju regionalnog razvoja, navelo je srpsko Ministrastvo spoljnih poslova u saopštenju.
Mrkić je istakao "značaj redovnih konsultacija dve države i opredeljenje za dalje unapređenje bilateralnih odnosa", dok je Ministarka Pusić potvrdila spremnost Hrvatske da aktivno podrži put Srbije ka punopravnom člastvu u EU.

MRKIĆ S KASULIDISOM: KIPAR ISTORIJSKI UZ SRBIJU

BEOGRAD, 24.2.2014 (Beta) - Kasulidis je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom inostranih poslova Srbije Ivanom Mrkićem ocenio da je moguće da Srbija 2020. godine postane članica Evropske unije i dodao da Kipar ostaje pri stavu da ne priznaje nezavisnost kosova. "Naš stav o statusu Kosova nije se promenio i neće se promeniti u doglednoj budućnosti", rekao je Kasulidis.
Dvojica ministara ocenila su da Srbija i Kipar imaju veoma bliske i prijateljske odnose. "Kipar je istorijski u najtežim časovima po Srbiju uvek bio uz nas", rekao je Mrkić i dodao da će Nikozija nastaviti da podržava Srbiju na njenom putu ka EU. Na pitanje novinara da li je moguće da Srbija 2020. uđe u EU, Kasulidis je odgovorio potvrdno i dodao da će ta odluka biti donesena na osnovu zasluga same Srbije.

KIPAR NEĆE PRIZNATI NEZAVISNOST KOSOVA

BEOGRAD, 24.2.2014 (Tanjug) - Ministar spoljnih poslova Kipra Joanis Kasulidis poručio je danas, tokom posete Srbiji, da Kipar neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije i da će se zalagati da EU zadrži statusno neutralnu poziciju u rešavanju tog pitanja. Kasulidis se sastao sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i šefom srpske diplomatije Ivanom Mrkićem.
Na sastanku sa Nikolićem Kasulidis je izrazio podršku evropskim integracijama Srbije i istakao da bi dodatno uslovaljavanje Srbije u tom procesu zaoštrilo situaciju i destabilizovalo Balkan. Na sastanku su istaknute neraskidive veze dve zemlje i ponovljeno da se Srbija, kao ni Kipar nikada neće odreći dela svoje teritorije.
Predsednik Srbije je rekao da bilateralni odnosi dve zemlje predstavljaju primer prijateljstva, razumevanja i uzajamne pomoći. "Naše dve zemlje nisu povezane ni kopnom, ni morem, ne spaja nas teritorija, ali su naše veze neraskidive" naglasio je predsednik Nikolić.
Prema njegovim rečima, Srbija se u kratkom periodu uhvatila u koštac sa mnogim problemima i veliki deo njih rešila. Još uvek je nerešeno pitanje Kosova i Metohije i ekonomska kriza koja nas je duboko potresla, podvukao je predsednik Srbije. "Mi ćemo da razgovaramo sa Albancima, da sarađujemo, razvijamo prijateljstvo, ali nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije, kao što se ni vi nećete odreći dela svoje teritorije", dodao je je predsednik Srbije, a saopštila Služba predsednika za saradnju s medijima. Srbija veoma ceni pomoć Kipra prilikom dobijanja datuma za otpočinjanje pregovora sa EU i principijelan stav da ne prizna jednostranu proglašenost nezavisnosti KiM, istakao je predsednik Nikolić.
Navevši da izuzetno ceni iskrenost i viziju Nikolića u rešavanju ključnih pitanja za sudbinu Srbijem, Kasulidis je rekao da je evropski put Kipra bio isto težak, kao i srpski. "Mi smo mala zemlja koja zna koja su njena prava i znamo da ih upotrebimo u odbrani svojih interesa" rekao je Kasulidis. "Trudili smo se da ni vi koji imate sličan problem ne budete uslovljavani prilikom dobijanja datuma", rekao je Kasulidis. Prema njegovim rečima "dodatno uslovljavanje onih koji su već hrabro ušli u pregovore i potpisali sporazum dovelo bi do pooštravanja situacije koja bi destabilizovala Balkan". Srbija je faktor stabilnosti na Balkanu i jaka Srbija u Evropskoj uniji, doprineće stabilnosti cele Evrope, zaključio je Kasulidis.
Kasulidis je sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o evropskim integracijama, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije i situaciji u regionu. On je istakao značaj prijateljskih odnosa dve zemlje i potvrdio nedvosmislenu podršku Republike Kipra procesu evropskih integracija Srbije i rešavanja pitanja Kosova i Metohije. Takođe, obećao je da će se Kipar zalagati da Evropska unija zadrži statusno neutralnu poziciju u rešavanju pitanja KiM.
Vučić je izrazio zadovoljstvo bilateralnim odnosima dve zemlje i posebno ukazao na blisko prijateljstvo Srbije i Kipra, saopštio je Kabinet Prvog potpredsednika vlade. On je Kasulidisu zahvalio na podršci Kipra evropskim integracijama i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Prvi potpredsednik vlade je naglasio i da Kipar može da računa na podršku Beograda na međunarodnoj sceni, navedeno je u saopštenju. Tema razgovora bila je i situacija u regionu.

TUŽBE OSTAJU, SRBIJA I HRVATSKA OKRENUTE BUDUĆNOSTI

BEOGRAD, 24.2.2014 (Tanjug) – Potrpedsednici vlada Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Vesna Pusić poručili su dana da dve zemlje neće povući međusobne tužbe za genocid ali su saglasne da je to pitanje prošlosti koja ne sme da opterećuje sadašnjost i budućnost. "Mesec dana iznošenja argumenata neće biti ugodno, ali ono za što se zalažmo i što smo danas rekli jeste da šta god da se donosi u sudskom procesu, to je deo raščišćavanja prošlosti, a ne deo današnje politike. Najgore bi bilo da se to prelije na današnju politiku", rekla je Pusićeva na zajedničkoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Pusićeva i Vučić su se složili da sudski proces neće staviti tačku na događaje iz 90-ih, ali da odnosi kakvi su nekada bili između dve zemlje više nisu na dnevnom redu i da ta pitanja više nisu deo dnevne politike, već spadaju u domen istorije..."Ne mislim da je lako staviti tačku, velika većina građana i rukovodstvo u Hrvatskoj smatra da je Srbija 90-ih izvršila agresiju,a u Srbiji smatraju da je Hrvatska izvršila najteže etničko čišćenje u Krajini i to neće promeniti nikakav sudski proces. Ali, može da se promeni život ljudi", rekao je Vučić. Prema njegovim rečima, za obe zemlje je dobro što isto vide budućnost – kao "mirnu, stabilnu", budućnost u kojoj se otvoreno razgovara o problemima. "Deo problema možemo da rešimo, deo ne možemo, ali to nećemo da prikrivamo nikakvim pokrivačima. Samo tako ćemo se približavati normalnom i racionalnom odnosu", rekao je Vučić.
Prvo potpredsednik vlade je naglasio da se, iako neće biti povlačenja tužbi, da se ulažu napori da taj sudski proces bude deo rešavanja odnosa iz prošlosti, a da se sadašnja rukovodstva dve zemlje bave budućnošću i da se odnosi dve zemlje ne truju zbog različitog viđenja prošlosti. Kako je rekao, dogovor nije postignut, jer je Hrvatska postavila uslove za koje je smatrala da nisu ispunjeni, a Srbija je smatrala da je učinila sve što je bilo u njenoj moći. "Ne bežimo od toga da potražimo one koji su činili zločine, ali više podataka i tragova nismo imali. Zbog mladih ljudi smatrali smo da je pogrešno ulaziti u taj postupak, a sada će svako dokazivati svoje u sudnici. Mi svakako nećemo ćutati i čuvati argumente, ali to ne treba da podiže strasti u odnosima", rekao je Vučić.
Upitana da li će Hrvatska ometati Srbiju na evropskom putu zbog nerešenih pitanja, Pusićka je odgovorila da neće. "Hrvatska će imati pristup koji smo već najavili. Postoje dva dela puta ka EU – proces i članstvo, oba su važna, članstvo nema smisla bez reformi", rekla je Pusić i precizirala da će Hrvatska prema svemu što se tiče ispunjavanja kriterijuma iz EU imati isti stav kao i druge članice, a da će sve ostalo što nije deo toga biti bilateralno rešavano. "Interes je da Srbija udovolji tim kriterijumima. Kriterijumi su visoki, ali kratak odgovor na pitanje je – ne", dodala je ona.
Vučić je takođe rekao da je danas ispunio obećanje dato tokom poslednjeg boravka u Zagrebu i da je Pusićevoj uručio 38.439 aero-foto snimaka terena u Hrvatskoj, koje je svojevremeno načinila vojska, a koji su danas važni za proces legalizacije objekata. Vučić je takođe rekao da je na sebe preuzeo realizaciju štampanja udzbenika na hrvatskom jeziku, koje još nije završeno, iako je bilo dogovoreno, tako da će deca koja žele da uče iz tih udzbenika uskoro to i moći. On je izrazio nadu da će Hrvatska učiniti sve da zaštiti prava srpske manjine, kao što to čini Srbija kada je reč o hrvatskoj manjini. "U Srbiji je nemoguće da bilo ko ruši, cepa table na latiničnom pismu, nadam se da će se poštovati ćirilično pismo", rekao je Vučić. On je ocenio da je teško reći da između dve zemlje cveta ljubav, ali da je vrlo zadovoljan zbog postavljanja odnosa u realne i pragmatične okvire. "Želimo i iskoristićemo pomoć Hrvatske u pristupnim pregovorima, možda nemamo fenomenalne i genijalne vesti danas, ali došlo je do realnog racionlanog napretka u odnosima i to je dobra vest za građane i Srbije i Hrvatske", rekao je Vučić.
Prema rečima hrvatske vicepremijerke, najvažnije je da se olakša život ljudima u obe zemlje. „Naš posao kao političara današnjice je da vodimo brigu o životu ljudi sada i u budućnosti", rekla je ona i dodala da je jedan od prioriteta stabilnost u regionu i to što su se obe zemlje opredelile za evropski put koji nije lak, ali je jedini racionalni izbor u regionu. Pusić je čestitala Srbiji na početku pristupnih pregovora i zahvalila na poklonu, dodavši da će te fotografije pomoći rešavanju 800.000 zahteva za legalizaciju.

VUČIĆ: NEĆETE OD MENE ČUTI NIJEDNU REČ PROTIV BIH

Srbija će u Bosni i Hercegovini imati ulogu kako to nalaže i omogućava Dejtonski sporazum, izjavio je Vučić dodajući: "Nećete od mene čuti nijednu reč protiv Bosne i Hercegovine. Želimo da ljudi žive dobro, ali oko toga treba da se saglase predstavnici sva tri konstitutivna naroda", rekao je Vučić. On je dodao da je bio iznenađen koliko su predstavnici EU imali ideja i predloga za rešavanje situacije u BIH, ali i da je on imao mnogo realističniji stav, dok je Pusić rekla da Hrvatska smatra neobično važnim da EU zadrži i interes i prisustvo u regionu, pa i u BiH. "To što se zove umor od proširenja ne sme biti vodeći princip za napredak ovog regiona. To je mišljenje koje branim", rekla je Pusić i dodala da Hrvatska ima svoj predlog za BiH koji razmatra sa evropskim partnerima. Na pitanje da li se u hrvatskom Saboru zagovara treći - hrvatski entitet u BiH, Pusić je odlučno odbacila tu tezu rekavši da tako nešto uopšte nije na dnevnom redu, ali da jeste model stabilizacije BiH.

FRANCUSKI POSLANIK SA VUČIĆEM O EVRO-INTEGRACIJAMA

BEOGRAD, 25.2.2014 (Beta) - Poslanik francuskog parlamenta Žan Klod Minjon preneo je danas potpredsedniku srpske vlade Aleksandru Vučiću spremnost da kao član Spoljnopolitičkog odbora i ubuduće podržava Srbiju u procesu evropskih integracija. Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, Minjon je na sastanku s Vučićem istakao da je uloga Francuske unutar Evropske unije izuzetno značajna i da bi u tom smislu ta zemlja trebalo da posveti više pažnje napretku Srbije ka Uniji.
Vučić je francuskom poslaniku i bivšem predsedniku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zahvalio na podršci evropskom putu Srbije i rešavanju pitanja Kosova, dodaje se u saopštenju.

SRBIJA – EU

MIŠČEVIĆ: MORAĆEMO DA MODIFIKUJEMO I SARADNjU SA RUSIJOM

BEOGRAD, 24.2.2014 (Tanjug) - Potreba strateškog promišljanja veoma je važna u daljem procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, zbog čega je Srbiji potrebna otvorenija i iskrenija debata o spoljnopolitičkom kursu zemlje, poruka je međunarodne konferencije o problemima srpske spoljne politike i politike bezbednosti i odbrane u procesu evrointegracija.
Šefica pregovaračkog tima Srbije u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom Tanja Miščević je kao ključne teme u vezi sa kojim će Srbija morati da se angažuje navela pitanja restriktivnih mera i trgovine robom dvostruke namene, koje pregovori o stupanju u članstvo u EU stavljaju u prvi plan. "To će veoma brzo stvoriti obavezu promene spoljne i bezbednosne politike Srbije. Tu nema znaka pitanja već se mora pratiti ono što se smatra standardom", rekla je Miščević. Prema njenim rečima, restriktivne mere ne potiču samo od EU, već od šireg koncepta obaveza prema članstvu u Ujedinjenim nacijama, poput ispunjavanja međunarodnih pravnih obaveza, kao što je saradnja sa Tribunalom u Hagu, prihvatanje odluka arbitraže u sporu sa susedima...
Druga važna stvar, smatra Miščević, jeste pitanje regionalne i međunarodne saradnje. Kako je objasnila, bilateralna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom i drugim državama moraće da bude modifikovana u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije, ali je istakla da zajednica evropskih zemalja nije faktor koji definiše nivo saradnje Srbije sa trećim državama, niti može to da zabrani ili nametne. Miščević je istakla je da je Evropska komisija uvek imala pozitivno mišljenje o napretku Srbije u poglavlju 31, ali je podsetila da je do početka pregovora postojao problem usklađivanja srpske spoljne politike sa stavovima i akcijama Evropske unije što je, kako je rekla, predstavljalo veoma veliki udar na spoljnu politiku Srbije i njen kredibilitet. "Ono što vidim kao najvažniji momenat naše spoljne, bezbednosne i odbrambene politike sa otvaranjem pregovora o članstvu jeste, kao i u svim drugim oblastima, potreba strateškog promišljanja. Kao što morate znati kakvu poljoprivredu želite 2020. i 2030. da biste znali kako da se usredsredite na posao koji danas morate da obavite, tako i u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici morate da znate gde želite da budete i kako treba da izgleda", smatra Miščević. Kao primer nedostatka strategije navela je i razvoj i istraživanje u oblasti vojnog naoružanja i tehnike. Kako je objasnila, ta oblast čini jedan od velikih potencijala Srbije koji može da ostvari još veći uspeh kroz saradnju sa Evropskom odbrambenom agencijom, ali "kod nas se u industriji i privredi veoma malo zna o tome".
Prema rečima direktorke Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelene Milić, postoji opravdan strah, nakon otpočinjanja pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, da se tom procesu u srpskoj javnosti pristupi zdravo za gotovo. "Taj proces ima svoje izazove i moramo da vidimo kako da ojačamo odgovore na njih. CEAS smatra da se je potrebno da se u javnosti otvori otvorena debata da li je početak pregovora kompletan spoljnopolitički kurs zemlje ili treba dodati još neke elemente", rekla je Milić.
Pomoćnik ministra spoljnih poslova ambasador Miomir Udovički poručio je da je Srbija zainteresovana da ostvaruje napredak u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, dodavši da u tom procesu postoje pojedina delikatna pitanja poput preplitanja uloga NATO i EU, interoperabilnosti, pitanja budzeta, i dr. On je naglasio i da je potrebno da Srbija proširi svoj doprinos EU kada je reč o civilnim misijama, jer bi joj to, kako je ocenio, dalo relevantniju poziciju kada je reč o spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici.