СРБИЈА

МРКИЋ И ПУСИЋ О САРАДЊИ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

БЕОГРАД, 24.2.2014 (Бета) - Министар спољних послова Србије Иван Мркић разговарао је данас у Београду са потпредседницом владе и шефицом хрватске дипломатије Весном Пусић о сарадњи две земље. Двоје званичника нагласили су важност билатералне сарадње Србије и Хрватске у свим областима, као и потребу заједничког деловања у јачању регионалног развоја, навело је српско Министраство спољних послова у саопштењу.
Мркић је истакао "значај редовних консултација две државе и опредељење за даље унапређење билатералних односа", док је Министарка Пусић потврдила спремност Хрватске да активно подржи пут Србије ка пуноправном чластву у ЕУ.

МРКИЋ С КАСУЛИДИСОМ: КИПАР ИСТОРИЈСКИ УЗ СРБИЈУ

БЕОГРАД, 24.2.2014 (Бета) - Касулидис је на заједничкој конференцији за новинаре са министром иностраних послова Србије Иваном Мркићем оценио да је могуће да Србија 2020. године постане чланица Европске уније и додао да Кипар остаје при ставу да не признаје независност косова. "Наш став о статусу Косова није се променио и неће се променити у догледној будућности", рекао је Касулидис.
Двојица министара оценила су да Србија и Кипар имају веома блиске и пријатељске односе. "Кипар је историјски у најтежим часовима по Србију увек био уз нас", рекао је Мркић и додао да ће Никозија наставити да подржава Србију на њеном путу ка ЕУ. На питање новинара да ли је могуће да Србија 2020. уђе у ЕУ, Касулидис је одговорио потврдно и додао да ће та одлука бити донесена на основу заслуга саме Србије.

КИПАР НЕЋЕ ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА

БЕОГРАД, 24.2.2014 (Танјуг) - Министар спољних послова Кипра Јоанис Касулидис поручио је данас, током посете Србији, да Кипар неће признати независност Косова и Метохије и да ће се залагати да ЕУ задржи статусно неутралну позицију у решавању тог питања. Касулидис се састао са председником Србије Томиславом Николићем, првим потпредседником Владе Александром Вучићем и шефом српске дипломатије Иваном Мркићем.
На састанку са Николићем Касулидис је изразио подршку европским интеграцијама Србије и истакао да би додатно условаљавање Србије у том процесу заоштрило ситуацију и дестабилизовало Балкан. На састанку су истакнуте нераскидиве везе две земље и поновљено да се Србија, као ни Кипар никада неће одрећи дела своје територије.
Председник Србије је рекао да билатерални односи две земље представљају пример пријатељства, разумевања и узајамне помоћи. "Наше две земље нису повезане ни копном, ни морем, не спаја нас територија, али су наше везе нераскидиве" нагласио је председник Николић.
Према његовим речима, Србија се у кратком периоду ухватила у коштац са многим проблемима и велики део њих решила. Још увек је нерешено питање Косова и Метохије и економска криза која нас је дубоко потресла, подвукао је председник Србије. "Ми ћемо да разговарамо са Албанцима, да сарађујемо, развијамо пријатељство, али никада нећемо признати независност Косова и Метохије, као што се ни ви нећете одрећи дела своје територије", додао је је председник Србије, а саопштила Служба председника за сарадњу с медијима. Србија веома цени помоћ Кипра приликом добијања датума за отпочињање преговора са ЕУ и принципијелан став да не призна једнострану проглашеност независности КиМ, истакао је председник Николић.
Навевши да изузетно цени искреност и визију Николића у решавању кључних питања за судбину Србијем, Касулидис је рекао да је европски пут Кипра био исто тежак, као и српски. "Ми смо мала земља која зна која су њена права и знамо да их употребимо у одбрани својих интереса" рекао је Касулидис. "Трудили смо се да ни ви који имате сличан проблем не будете условљавани приликом добијања датума", рекао је Касулидис. Према његовим речима "додатно условљавање оних који су већ храбро ушли у преговоре и потписали споразум довело би до пооштравања ситуације која би дестабилизовала Балкан". Србија је фактор стабилности на Балкану и јака Србија у Европској унији, допринеће стабилности целе Европе, закључио је Касулидис.
Касулидис је са првим потпредседником Владе Србије Александром Вучићем разговарао о европским интеграцијама, територијалном интегритету и суверенитету Србије и ситуацији у региону. Он је истакао значај пријатељских односа две земље и потврдио недвосмислену подршку Републике Кипра процесу европских интеграција Србије и решавања питања Косова и Метохије. Такође, обећао је да ће се Кипар залагати да Европска унија задржи статусно неутралну позицију у решавању питања КиМ.
Вучић је изразио задовољство билатералним односима две земље и посебно указао на блиско пријатељство Србије и Кипра, саопштио је Кабинет Првог потпредседника владе. Он је Касулидису захвалио на подршци Кипра европским интеграцијама и територијалном интегритету и суверенитету Србије. Први потпредседник владе је нагласио и да Кипар може да рачуна на подршку Београда на међународној сцени, наведено је у саопштењу. Тема разговора била је и ситуација у региону.

ТУЖБЕ ОСТАЈУ, СРБИЈА И ХРВАТСКА ОКРЕНУТЕ БУДУЋНОСТИ

БЕОГРАД, 24.2.2014 (Танјуг) – Потрпедседници влада Србије и Хрватске Александар Вучић и Весна Пусић поручили су дана да две земље неће повући међусобне тужбе за геноцид али су сагласне да је то питање прошлости која не сме да оптерећује садашњост и будућност. "Месец дана изношења аргумената неће бити угодно, али оно за што се залажмо и што смо данас рекли јесте да шта год да се доноси у судском процесу, то је део рашчишћавања прошлости, а не део данашње политике. Најгоре би било да се то прелије на данашњу политику", рекла је Пусићева на заједничкој конференцији за новинаре у Влади Србије.
Пусићева и Вучић су се сложили да судски процес неће ставити тачку на догађаје из 90-их, али да односи какви су некада били између две земље више нису на дневном реду и да та питања више нису део дневне политике, већ спадају у домен историје..."Не мислим да је лако ставити тачку, велика већина грађана и руководство у Хрватској сматра да је Србија 90-их извршила агресију,а у Србији сматрају да је Хрватска извршила најтеже етничко чишћење у Крајини и то неће променити никакав судски процес. Али, може да се промени живот људи", рекао је Вучић. Према његовим речима, за обе земље је добро што исто виде будућност – као "мирну, стабилну", будућност у којој се отворено разговара о проблемима. "Део проблема можемо да решимо, део не можемо, али то нећемо да прикривамо никаквим покривачима. Само тако ћемо се приближавати нормалном и рационалном односу", рекао је Вучић.
Прво потпредседник владе је нагласио да се, иако неће бити повлачења тужби, да се улажу напори да тај судски процес буде део решавања односа из прошлости, а да се садашња руководства две земље баве будућношћу и да се односи две земље не трују због различитог виђења прошлости. Како је рекао, договор није постигнут, јер је Хрватска поставила услове за које је сматрала да нису испуњени, а Србија је сматрала да је учинила све што је било у њеној моћи. "Не бежимо од тога да потражимо оне који су чинили злочине, али више података и трагова нисмо имали. Због младих људи сматрали смо да је погрешно улазити у тај поступак, а сада ће свако доказивати своје у судници. Ми свакако нећемо ћутати и чувати аргументе, али то не треба да подиже страсти у односима", рекао је Вучић.
Упитана да ли ће Хрватска ометати Србију на европском путу због нерешених питања, Пусићка је одговорила да неће. "Хрватска ће имати приступ који смо већ најавили. Постоје два дела пута ка ЕУ – процес и чланство, оба су важна, чланство нема смисла без реформи", рекла је Пусић и прецизирала да ће Хрватска према свему што се тиче испуњавања критеријума из ЕУ имати исти став као и друге чланице, а да ће све остало што није део тога бити билатерално решавано. "Интерес је да Србија удовољи тим критеријумима. Критеријуми су високи, али кратак одговор на питање је – не", додала је она.
Вучић је такође рекао да је данас испунио обећање дато током последњег боравка у Загребу и да је Пусићевој уручио 38.439 аеро-фото снимака терена у Хрватској, које је својевремено начинила војска, а који су данас важни за процес легализације објеката. Вучић је такође рекао да је на себе преузео реализацију штампања уџбеника на хрватском језику, које још није завршено, иако је било договорено, тако да ће деца која желе да уче из тих уџбеника ускоро то и моћи. Он је изразио наду да ће Хрватска учинити све да заштити права српске мањине, као што то чини Србија када је реч о хрватској мањини. "У Србији је немогуће да било ко руши, цепа табле на латиничном писму, надам се да ће се поштовати ћирилично писмо", рекао је Вучић. Он је оценио да је тешко рећи да између две земље цвета љубав, али да је врло задовољан због постављања односа у реалне и прагматичне оквире. "Желимо и искористићемо помоћ Хрватске у приступним преговорима, можда немамо феноменалне и генијалне вести данас, али дошло је до реалног рационланог напретка у односима и то је добра вест за грађане и Србије и Хрватске", рекао је Вучић.
Према речима хрватске вицепремијерке, најважније је да се олакша живот људима у обе земље. „Наш посао као политичара данашњице је да водимо бригу о животу људи сада и у будућности", рекла је она и додала да је један од приоритета стабилност у региону и то што су се обе земље определиле за европски пут који није лак, али је једини рационални избор у региону. Пусић је честитала Србији на почетку приступних преговора и захвалила на поклону, додавши да ће те фотографије помоћи решавању 800.000 захтева за легализацију.

ВУЧИЋ: НЕЋЕТЕ ОД МЕНЕ ЧУТИ НИЈЕДНУ РЕЧ ПРОТИВ БИХ

Србија ће у Босни и Херцеговини имати улогу како то налаже и омогућава Дејтонски споразум, изјавио је Вучић додајући: "Нећете од мене чути ниједну реч против Босне и Херцеговине. Желимо да људи живе добро, али око тога треба да се сагласе представници сва три конститутивна народа", рекао је Вучић. Он је додао да је био изненађен колико су представници ЕУ имали идеја и предлога за решавање ситуације у БИХ, али и да је он имао много реалистичнији став, док је Пусић рекла да Хрватска сматра необично важним да ЕУ задржи и интерес и присуство у региону, па и у БиХ. "То што се зове умор од проширења не сме бити водећи принцип за напредак овог региона. То је мишљење које браним", рекла је Пусић и додала да Хрватска има свој предлог за БиХ који разматра са европским партнерима. На питање да ли се у хрватском Сабору заговара трећи - хрватски ентитет у БиХ, Пусић је одлучно одбацила ту тезу рекавши да тако нешто уопште није на дневном реду, али да јесте модел стабилизације БиХ.

ФРАНЦУСКИ ПОСЛАНИК СА ВУЧИЋЕМ О ЕВРО-ИНТЕГРАЦИЈАМА

БЕОГРАД, 25.2.2014 (Бета) - Посланик француског парламента Жан Клод Мињон пренео је данас потпредседнику српске владе Александру Вучићу спремност да као члан Спољнополитичког одбора и убудуће подржава Србију у процесу европских интеграција. Како је саопштено из Владе Србије, Мињон је на састанку с Вучићем истакао да је улога Француске унутар Европске уније изузетно значајна и да би у том смислу та земља требало да посвети више пажње напретку Србије ка Унији.
Вучић је француском посланику и бившем председнику Парламентарне скупштине Савета Европе захвалио на подршци европском путу Србије и решавању питања Косова, додаје се у саопштењу.

СРБИЈА – ЕУ

МИШЧЕВИЋ: МОРАЋЕМО ДА МОДИФИКУЈЕМО И САРАДЊУ СА РУСИЈОМ

БЕОГРАД, 24.2.2014 (Танјуг) - Потреба стратешког промишљања веома је важна у даљем процесу приступања Србије Европској унији, због чега је Србији потребна отворенија и искренија дебата о спољнополитичком курсу земље, порука је међународне конференције о проблемима српске спољне политике и политике безбедности и одбране у процесу евроинтеграција.
Шефица преговарачког тима Србије у приступним преговорима са Европском унијом Тања Мишчевић је као кључне теме у вези са којим ће Србија морати да се ангажује навела питања рестриктивних мера и трговине робом двоструке намене, које преговори о ступању у чланство у ЕУ стављају у први план. "То ће веома брзо створити обавезу промене спољне и безбедносне политике Србије. Ту нема знака питања већ се мора пратити оно што се сматра стандардом", рекла је Мишчевић. Према њеним речима, рестриктивне мере не потичу само од ЕУ, већ од ширег концепта обавеза према чланству у Уједињеним нацијама, попут испуњавања међународних правних обавеза, као што је сарадња са Трибуналом у Хагу, прихватање одлука арбитраже у спору са суседима...
Друга важна ствар, сматра Мишчевић, јесте питање регионалне и међународне сарадње. Како је објаснила, билатерална сарадња Србије са Руском Федерацијом и другим државама мораће да буде модификована у складу са спољном политиком Европске уније, али је истакла да заједница европских земаља није фактор који дефинише ниво сарадње Србије са трећим државама, нити може то да забрани или наметне. Мишчевић је истакла је да је Европска комисија увек имала позитивно мишљење о напретку Србије у поглављу 31, али је подсетила да је до почетка преговора постојао проблем усклађивања српске спољне политике са ставовима и акцијама Европске уније што је, како је рекла, представљало веома велики удар на спољну политику Србије и њен кредибилитет. "Оно што видим као најважнији моменат наше спољне, безбедносне и одбрамбене политике са отварањем преговора о чланству јесте, као и у свим другим областима, потреба стратешког промишљања. Као што морате знати какву пољопривреду желите 2020. и 2030. да бисте знали како да се усредсредите на посао који данас морате да обавите, тако и у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици морате да знате где желите да будете и како треба да изгледа", сматра Мишчевић. Као пример недостатка стратегије навела је и развој и истраживање у области војног наоружања и технике. Како је објаснила, та област чини један од великих потенцијала Србије који може да оствари још већи успех кроз сарадњу са Европском одбрамбеном агенцијом, али "код нас се у индустрији и привреди веома мало зна о томе".
Према речима директорке Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелене Милић, постоји оправдан страх, након отпочињања преговора о чланству са Европском унијом, да се том процесу у српској јавности приступи здраво за готово. "Тај процес има своје изазове и морамо да видимо како да ојачамо одговоре на њих. ЦЕАС сматра да се је потребно да се у јавности отвори отворена дебата да ли је почетак преговора комплетан спољнополитички курс земље или треба додати још неке елементе", рекла је Милић.
Помоћник министра спољних послова амбасадор Миомир Удовички поручио је да је Србија заинтересована да остварује напредак у области спољне, безбедносне и одбрамбене политике, додавши да у том процесу постоје поједина деликатна питања попут преплитања улога НАТО и ЕУ, интероперабилности, питања буџета, и др. Он је нагласио и да је потребно да Србија прошири свој допринос ЕУ када је реч о цивилним мисијама, јер би јој то, како је оценио, дало релевантнију позицију када је реч о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици.