SRBIJA – EU

GRUBJEŠIĆ: KLjUČAN JE NAPREDAK U DIJALOGU S PRIŠTINOM

BEOGRAD/PARIZ, 12. februara 2013. (Beta) Potpredsednica Vlade Srbije, zadužena za evropske integracije, Suzana Grubješić izjavila je da Francuska podržava proveropsku politiku Beograda. Grubješić je ukazla da Pariz pažljivo posmatra šta se u Srbiji radi i kakva je dinamika, pre svega, dijaloga sa Prišitnom. "Ono što njih najviše interesuje je da li ćemo uspeti da u sledećoj rundi postignemo vidljiv i održiv napredak u dijalogu sa Prištinom. To je ključno za davanje zelenog svetla za datum u junu", kazala je posle sastanka s francuskim ministrom za evropske poslove Bernarom Kaznevom i Polom Žan-Ortizom, savetnikom predsednika Republike Fransoa Olanda. Kako je saopštila Vlade Srbije, na sastanku je naglašeno da Srbija treba da nastavi reforme, naročito u oblastima borbe protiv korupcije, reforme pravosuđa i ekonomije, a potpredsednica Vlade Srbije je obavestila sagovornike o napretku u tim oblastima. "Oba sagovornika su mi rekla da je potrebna stabilnost da bi Srbija nastavila da ovako dobro radi kao u poslednjih nekoliko meseci. Mi smo sa reči vrlo brzo prešli na dela, napredak je vidljiv i to niko ne može da ospori", ocenila je Grubješić. Ona je, kako se dodaje u saopštenju, naglasila da je Srbija "fokusirala sve snage" da do juna dobije datum za početak pregovora sa EU i da bi "svako odlaganje bilo, najblaže rečeno, obeshrabrujuće".

KACIN I DELEVIĆ O REZULTATIMA I IZAZOVIMA NA PUTU KA EU

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je danas u razgovoru s predsednicom Odbora za evropske integracije Milicom Delević pozdravio posvećenost vlasti u Srbiji nastavljanju reformi i ispunjavanju svih uslove za utvrđivanje datuma početka pristupnih pregovora s EU. Milica Delević i Kacin su u Beogradu razgovarali o napretku Srbije u procesu evrointegracija, postignutim rezultatima i izazovima pred Srbijom na putu ka EU, saopštila je Narodna skupština. Kacin je ocenio da nastavak dijaloga s Prištinom i borba protiv sistemske korupcije i kriminala jasno pokazuju spremnost Srbije da nastavi put i približi se cilju utvrđivanju datuma početka pregovora o prijemu u EU. Posebno je ukazao na značaj jačanja uloge Skupštine u procesu približavanja Srbije evropskim integracijama, piše u saopštenju. Milica Delević je izvestioca Evropskog parlamenta obavestila o predstojećim aktivnostima Odbora za evropske integracije i o radu Narodne skupštine na ispunjavanju uslova da bi EU utvrdila datum za početak pregovora sa Srbijom.

GRUBJEŠIĆ: O ČLANSTU TEK NAKON DUGOG MUKOTRPNOG PROCESA PREGOVARANjA

PARIZ/BEOGRAD, 13. februara 2013. (Beta) Potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić istakla je danas posle sastanka s poslanicima Odbora za spoljne poslove francuskog parlamenta da priznanja Kosova od strane Srbije neće biti. "Naravno, naš odgovor je da priznanja Kosova nema, ali da u ovom trenutku mi govorimo samo o dobijanju datuma za početak pristupnih pregovora, a o članstu možemo da razgovaramo tek nakon tog dugogodišnjeg mukotrpnog procesa pregovaranja", naglasila je potpredsednica vlade, saopšteno je iz vlade Srbije. Ona je u Parizu govorila u Nacionalnoj skupštini Francuske na sednici Komiteta za spoljne poslove čije je članove upoznala sa aktivnostima srpske vlade na polju evropskih integracija, dodaje se u saopštenju. "Želimo da počnemo proces pregovaranja za koji unapred ne znamo koliko će trajati, ali u toku tog procesa sigurni smo da će se Srbija menjati, prilagođavati i usvajati evropske standarde, jer naš cilj nije članstvo samo po sebi, već da se u toku pregovora sama država promeni i prilagodi svemu onome što čini vrednosti Evropske unije", izjavila je Suzana Grubješić posle razgovora s francuskim poslanicima. Ona je još jednom naglasila da Srbija u potpunosti geografski, kulturno i ekonomski pripada porodici evropskih naroda i da je potrebno da ta pripadnost postane politička i institucionalna. "To je ono za šta se mi zalažemo, za šta se zalagala i prethodna vlada i za šta će se zalagati naredna, jer želimo da proces evropskih integracija postane nepovratan", dodala je potpredsednica vlade.

TERZIĆ: SRBIJA NIJE SPREMNA DA RADI EU PRIZNA KOSOVO

MOSKVA, 13. februara 2013. (Beta) Novi ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić izjavio je danas u Moskvi da Srbija nije spremna da prizna nezavisnost Kosova radi ulaska u Evropsku uniju, prenosi agencija RIA Novosti. Na konferenciji za novinare u sedištu te agecije, Terzić je kazao da Srbija želi da pregovara sa predstavnicima albanske manjine i da je spremna da kosovskim Albancima pruži najviši mogući nivo autonomije, ali da nikada neće priznati "veštački stvorenu državu Kosovu". "Kosovo i Metohiju smatramo istorijskim delom Srbije, to je naša autonomna pokrajina", rekao je ambasador Srbije. Terzić je izrazio zahvalnost Rusiji koja je uvek podržavala Srbiju po tom pitanju. On je ocenio da evropski partneri ne razumeju problem uništavanja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu. Srpski diplomata rekao je takođe je jačanje radikalnog islama na Kosovu postalo problem za čitavu Evropu jer se sa Kosova širi u druge evropske zemlje, prenosi ruska agencija.

KACIN: EVROPSKA PERSPEKTIVA BLISKA BUDUĆNOST SRBIJE

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Izvestilac Jelko Kacin izjavio je da bi evropska perspektiva Srbije mogla da bude njena bliska budućnost. "Kada govorimo o evropskoj perspektivi, to nisu snovi, nego bliska budućnost koju Srbija može da izbori za svoje građane", rekao je Kacin novinarima u Skupštini Srbije, posle sastanka sa predsednikom parlamenta Nebojšom Stefanovićem. Kacin je naveo se mora videti jasna pespektiva širenja EU i da zato Evropski parlament ohrabruje Skupštinu Srbije, vladajuću koaliciju i opoziciju da moraju poslati jasne poruke, ne samo EU nego i građanima Srbije da bi razumeli da su "stvari stvarno krenule". Dodao je da EU mnogo očekuje od predstojećeg dijaloga Beograda i Prištine, i da je Srbija postigla značajne pomake u borbi protiv kriminala i korupcije. "Mi želimo da veliki napor u najvišem dijalogu Beograda i Prištine urodi plodom i da ne bude međusobnog kočenja, nego međusobnog ubrzavanja", rekao je Kacin. Kacin je naveo da je u oblasti evropskih integracija 2012. godina "presečena" zbog izbora u Srbiji, pa se "sada to vuče u 2013". "Želimo jasno da vidimo šta možemo kao rezultat rada i šireg konsenzusa unutar skupštine videti do kraja juna ove godine, čim bude usvojen naš izveštaj o kojem će Evropski parlament glasati u martu", rekao je Kacin. Stefanović je rekao da se sa Kacinom složio da je Srbija napredovala u nekim oblastima. "Razgovarali smo o konkretnim potezima iz oblasti pravosuđa i ekonomije u narednom periodu, koje bi trebalo preduzeti kako bi Srbija što brže išla ka EU", rekao je Stefanović. Dodao je da je Kacina obavestio o napretku parlamenta u donošenju evropskih zakona.

SELAKOVIĆ: KOMESARKA EU PODRZALA REFORMU PRAVOSUDjA U SRBIJI

BRISEL, 12. februara 2013.(Beta) Srpski ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković je izjavio da je danas od evropske komesarke za pravosuđe Vivijan Reding dobio "veliku podršku za pravac reforme pravosuđa" u Srbiji, istakavši da je komesarka Reding ukazala da je to "od ključne važnosti za Srbiju kao državu i za evropski put Srbije". Od Srbije se traži, objasnio je ministar Selaković, da "depolitizuje svoje pravosuđe, da od njega napravi mnogo efikasniji i odgovorniji sistem, granu vlasti koja će državu i građane štititi od svake vrste samovolje i štiti prava tih građana". Selaković je rekao da je u razgovoru sa komesarkom Reding i, takođe, s sa direktorom za Zapadni Balkan Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje EU Pjerom Mirelom, bilo reči i o koracima koje srpske vlasti treba da još urade da bi Srbija dobila datum pregovora o članstvu s Evropskom unijom. A to su, po njegovim rečima, sve delatnosti cele srpske vlade i posebno ministarstva pravde u bitki protiv organizovanog kriminala i korupcije. "Tu očekujemo usvajanje strategije, ali i jačanje institucija koje moraju da dobiju 'vetar u leđa' koji je potreban da se bave svojim poslom, da se liše pristrasnog političkog uticaja i tako doprinose većoj pravnoj sigurnosti", istakao je on. Srpski ministar je napomenuo da se u razgovorima sa zvaničnicima Evropske komisije u suštini "procenjuje da li je naš sistem u stanju da obezbedi vladavinu prava". "U ovom trenutku njegovo stanje nije na zavidnom nivou, ali", predočio je Selaković, "ono što mi preduzimamo jeste upravo usmereno na menjanje tog stanja". A, stavio je do znanja srpski ministar, reforma pravosuđa "od ogromnog značaja za reforme u Srbiji", kad je reč o izgradnji pravosudnog sistema bitki protiv korupcije. Selaković je istakao da je komesarku Reding upoznao da se u Srbiji okončava rad na strategiji za reformu pravosuđa u idućih pet godina. On je naveo da je evropskoj komesarki izložio da će u iduća dva meseca biti usvojen i sproveden zakon kojim će se proširiti mreža osnovnih sudova u Srbiji. I, kako je dodao, u razgovoru s Vivijan Reding je ukazano i na "vrlo bitnu stvar, a to je bolje definisanje disciplinske odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, bolje delovanje disciplinske komisije, disciplinskog tužioca". "A da ljudi u Srbiji shvate u punom smislu šta to znači, reč je o tome da ako se desilo da je, u skladu s odlukama Ustavnog suda, došlo do vraćanja nekog ko ne bi trebalo da bude vraćen u nekim drugim okolnostima, odnosno ako je postavljen a nije to zasluživao, onda, mada se odluka Ustavnog suda mora ispoštovati, ako postoje dokazi za nedostojnost, nestručnost, za onesposobljenost, onda te dokaze treba predstaviti". Selaković je naveo da onda nadležni organi treba da "rade svoj posao, a to su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i tim organima moramo pružiti maksimalnu podršku, a oni moraju da se potrude da svoje nadležnosti upražnjavaju i primenjuju mnogo, mnogo više nego što je to rađeno u prethodnom periodu". A tad su se Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, prema njegovim rečima, "silom prilika uglavnom pravili pitanjem izbora i revizije izbora".Na pitanje da li time misli i na slučaj sudije Nate Mesarović, Selaković je rekao da smatra da je tu "stvar potpuno jasna, jer postoji odluku Ustavnog suda koja je obavezujuća i izvršna za sve državne organe".

KACIN: DATUM NA DOHVAT RUKE, SRBIJA ĆE IMATI ŠTA DA SLAVI

BEOGRAD, 13. februara 2013. (Beta) Izvestilac Jelko Kacin izjavio je da je dobijanje datuma za početak pregovora sa EU na dohvat ruke i da će Srbija u prvoj polovini ove godine imati šta da slavi. "Ono što je ispred nas je dobijanje datuma. Datum je na dohvat ruke, Vlada Srbije uporno radi, a ogromna većina građana i opozicije podržava taj proces", rekao je Kacin novinarima u Skupštini Srbije. Kacin je naveo da će premijer Srbije danas otputovati u Dablin, gde će se sa predstavnicima Irske, koja predsedava EU, dogovoriti o sledećim koracima u procesu evropskiih integracija Srbije. Najavio je da će Evropski parlament 14. marta glasati o izveštaju u kojem će "dati preporuku" o Srbiji. "Dačić će se sledeće nedelje u Briselu sastati sa premijerom Kosova Tačijem i visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i mi ćemo se sastati tamo i raditi uporno do juna da Srbija dobije datum i otvori poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU da bi konačno krenula", rekao je Kacin. Kacin je, povodom izjave predsednice Odbora za spoljne poslove Francuskog parlamenta Elizabet Gigu da je priznavanje Kosova uslov za ulazak Srbije u EU rekao da to nije stav Francuske, nego njena pojedinačna izjava.

DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE

DAČIĆ: RAZGRADNjA I STVARANjE INSTITUCIJA MORA BITI PROCES

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je za Srbiju neprihvatljivo da se na Kosovu prvo rasformiraju takozvane paralelne institucije, pa da se onda čeka na formiranje novih, nego da to mora biti deo procesa. "Nema rasformiranja institucija pa da onda čekamo da se formiraju druge, to mora da bude deo procesa. Ako oko toga postoji saglasnost, Srbija je spremna, a ako ne postoji, onda Srbija nije spremna da radi protiv interesa svog naroda", rekao je Dačić novinarima u Kolarčevoj zadužbini. Dačić je naveo da su Srbiji postavljena dva pitanja kao dnevni red: "šta ćemo sa paralelnim institucijama na Kosovu i šta ćemo sa posebnošću, odnosno autonomijom Srba na Kosovu" i istakao da su to pitanja na koja mora da se odgovori istovremeno. Premijer je naveo da je Beograd spreman da se dogovori sa kosovskim Srbima o tome koje bi institucije Srbi trebalo da imaju na Kosovu. "To jedino može da bude, a da bi se do toga došlo, mora da se zna koje su nadležnosti srpskih opština i da li postoji saglasnost da bude takva vrsta autonomije", rekao je Dačić. Dačić je naveo da će to biti tema veoma teških razgovora narednih nedelja i istakao da o tome mora da postoji državno jedinstvo. "Nisu to moji lični predlozi, nisam ja tamo otišao da kupim političke poene. Zato je važno da kao država znamo šta hoćemo", rekao je Dačić. Dačić je naveo da deo međunarodne zajednice zahteva da Srbija "demontira paralelne institucije" na Kosovu, ali da Srbija ima drugačiji pristup tom pitanju. "Naš pristup je Rezolucija, odnosno Platforma o Kosovu, i mi se ne slažemo o pitanju statusa i ne priznajemo nezavisnost Kosova", rekao je Dačić novinarima u Kolarčevoj zadužbini. "Lakše je odbraniti nacionalni interes ako je Srbija deo procesa, ali neće prihvatiti sve što se od nje traži. Ali, to nije ni zatražno od nas", objasnio je Dačić.

DRECUN: NEMA UKIDANjA INSTITUCIJA BEZ SVEOBUHVATNOG DOGOVORA

BEOGRAD, 13. februara 2013. (Beta) Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da srpske institucije na Kosovu neće biti ukinute dok se ne postigne sveobuhvatan dogovor, odnosno dok se ne formira zajednica srpskih autonomnih opština. Drecun je novinarima u Skupštini Srbije kazao da je Beograd to predložio u Platformi za Kosovo i da je ta varijanta moguća u okviru suštinske autonomije Kosova unutar Srbije. Prema njegovim rečima, Srbija će nastaviti da jača srpske institucije na Kosovu, jer je to jedini način da se zaštiti srpski narod i da mu se omogući da opstane. Drecun je istakao da je Srbija u ovom periodu učinila sve što je mogla da unapredi odnose s Prištinom koja "pokušava da diskredituje napore Beograda za normalizaciju odnosa i da zloupotrebi trenutak kada Beograd očekuje datum za pregovore s EU". "Priština pokušava neka parcijalna rešenja računajući da će Beograd biti sklon popuštanjima ispod granice nacionalnih interesa da bi dobio očekivani datum a to ne može jer to nisu realna očekivanja", kazao je. On je ocenio da je Srbija učinila sve što je mogla da bi bila blizu dobijanju datuma za pregovore sa EU. "Mislim da će prevagnuti racionalan stav Brisela ako mu je u interesu da se stabilizuje situacija, ne samo u odnosima između Beograda i Prištine nego i u celom regionu", rekao je.

EK: NUŽNI KLjUČNI NAPORI KOSOVA ZA UKIDANjE EU VIZA

BRISEL, 12. februara 2013. (Beta) Evropska komisija ocenila je da vlasti u Prištini moraju da usvoje neke ključne zakone i učine bitna zakonska usaglašavanja s propisima EU kako bi Kosovo moglo da računa na odluku o ukidanju viza za zemlje Evrope. U saopštenju koje je izdala EK u Briselu, ocenjeno je da su sadašnje sposobnosti Kosova da se bori protiv organizovanog kriminala i korupcije ograničene, što sobom nosi moguće oštre posledice po unutrašnju bezbednost Evropske unije. Evropska komisija je predočila i da je među zemljama EU zone Šengena neujednačena stopa odbijanja zahteva za vize koje upućuju žitelji Kosova, ali je ukazano na to da je od nedavno udvostručen broj građana s Kosova kojima su odbijene molbe za ulazak u Evropsku uniju. Navedeno je i da se smanjuje broj osoba s Kosova koja ilegalno borave u EU ili traže azil, dok broj onih koji čekaju da iz EU budu vraćeni na Kosovo mora biti smanjen. U tom izveštaju se navodi da će Evropska komisija kasnije ove godine izdati drugu ocenu, u kojoj će se usredsrediti posebno na nastojanja Kosova da usvoji preporuke date u izveštaju. Prema saopštenju EK, zvaničnici Komisije su u Prištini s predstavnicima kosovske vlade razmenili mišljenje o tim ocenama, u kojima je ukazano da su kosovske vlasti usvojile niz zakona u skladu s mapom puta za viznu liberalizaciju.Ali je podvučeno da se moraju razjasniti odredbe novog krivičnog zakonika i krivičnog postupka, dok mora biti usvojen i predlog zakona o povraćaju imovine. "Mapa puta", program mera za moguću odluku o ukidanju EU viza licima s Kosova je prištinskim vlastima uručena u junu prošle godine.

SRBIJA

NIKOLIĆ I BURKHALTER O SARADNjI U EKONOMIJI I OEBSU

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar spoljnih poslova Švajcarske Didije Burkhalter razgovarali su o unapređenju ekonomske saradnje, stabilnoti u regionu i projektima u okviru OEBSa. Nikolić je istakao da je neophodno povećati obim ekonomske saradnje Srbije i Švajcarske, saopšteno je iz Predsedništva. Burkhalter je rekao da je prisustvo više od 100.000 Srba koji žive i rade u Švajcarskoj "spona koja na najbolji način povezuje dve zemlje i prikazuje tradicionalno prijateljstvo", navedeno je u saopštenju. Švajcarski šef diplomatije je istakao da je sada dobar trenutak za razvoj saradnje dveju zemalja i izrazio zainteresovanost Švajcarske da sa Srbijom zajedno radi kroz zajedničke projekte u okviru OEBSa. Burkhalter je pozitivno ocenio napore Srbije da se stabilizuju prilike u regionu. Govoreći o težnji Srbije za uspostavljanjem trajne stabilnosti u regionu, Nikolić je rekao da danas sve balkanske države imaju svoje probleme, ali da je potrebno da sve zemlje rade zajedno "tako da se ceo Balkan izvuče iz nevolja".

UGLjANIN RAZGOVARAO S POTPREDSEDNIKOM VLADE TURSKE

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Potpredsednik Vlade Turske Ali Babadzan je u Ankari, u razgovoru s ministrom Sulejmanom Ugljaninom, rekao da su turski građevinari spremni da se, čim se otvori kreditna linija sa turskom Exim bankom, uključce u izgradnju "Koridora 11" kroz Srbiju i lokalnih saobraćajnica koje će Sandzak spojiti s autoputem. U saopstenju Vlada navodi da je Babadzan rekao da je tursko Minstarstvo za razvoj formiralo stručnu grupu koja pomaže zemljama u tranziciji i ponudio Srbiji pomoć. On je rekao da je Turska spremna za dalju ekonomsku saradnju sa Srbijom, kao njen važan partner, pored EU. Vicepremijer Turske je zamolio Ugljanina da s kolegama u Vladi olakša rad investitora u Srbiji. Ugljanin je zahvalio Turskoj što je s dužnom pažnjom ugostila predsednika Nikolića. "Njegova uspešna poseta je plod naših intezivnih odnosa u proteklih četiripet godina", rekao je Ugljanin, dodavši da će se nastaviti saradnja turskog Ministarstva za razvoj i Kancelarije Vlade Srbije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Sastanku je prisustvovao i generalni direktor Exim banke Hajretin Kaplan i najavio nove kredite za još dva puta u Srbiji, o čemu će s Ugljaninom razgovarati u Beogradu, piše u saopštenju.

SRBIJA – EKONOMIJA

BAJATOVIĆ: OBEZBEDjEN NOVAC ZA GASOVOD

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Direktor Javnog preduzeća Srbijagas Dušan Bajtović rekao je danas u Beogradu da je obezbeđen novac za izgradnju gasovoda Južni tok i za ekspropiraciju zemljišta. On je novinarima u Skupštini Srbije, u kojoj je u toku rasrava o zakonu o Južnom toku, rekao da je novina da će krak gasdovoda Južni tok ići i uz deo autoputa od Niša ka Kosovu, kako bi se i Kosovo i Makedonija snabdevale gasom. Dužina magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju je 450 kilometara, a ranije su predviđeni krakovi za RS i Hrvatsku. Procenjena vrednost te investicije je 1,7 milijardi evra. Bajatović je rekao da je predlog zakona kojim se ubrzava eksproprijacija zemljišta za potrebe izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, neka vrsta "leksa specijalis", ali da garantuje da će sve biti sprovedno u skladu sa zakonom i da će građani biti adekvatno obeštećeni. "Novac za ekspropijaciju je obezbeđen, od 10.000 parcela, 4.000 već su obišli radnici Srbijagasa. Preko 4.000 vlasnika već je pristalo da u okviru ekspropijacije po fer utvrđenoj vrednosti, dobije nadonkandu za prolazak gasovada", rekao je on. Bajatović je napomenuo da cena zemljišta zavisi od niza faktora, a odrediće je Poreska uprava. "Nije isto ako imate nekretninu u Beogradu ili negde drugo, ili da li se radi o građevinskom ili poljoprivrednom zemljištu. Ako je voćnjak, nije to samo parče zemlje", ocenio je direktor Srbijagasa. Bajatović je istakao da je obezbeđen novac i za izgradnju gasovoda i da su banke iz Rusije zainteresovane za finasiranje, ali je dodao da se razmatraju i ponude drugih banaka. Po njegovim rečima, Juži tok jos nije formalno dobio građevinske dozvole, ali Srbija uveliko prirema logistiku za početak projekta. Bajatović je istakao da će biti "velike trke u regionu" za izgradnju gasnih elektrana za koje su konkurisale Hrvatska, Bosna i Hercegovina, a posebno i Republika Srpska. "Želimo da konkurišemo sa četiri gasne centrale. To su projekti vrednosti ne manje od 1,5 milijardu evra što uz dve milijarde, koliko će koštati Južni tok, predstavlja 3,5 milijarde evra mogućih investicija. Ako se opredelimo da gradimo još tri skladišta gasa na teritoriji Srbije koliko bismo objektivno mogli, to bi bilo još 500 miliona evra investicija", kazao je on. Bajatović je najavio da će 28. februara u Srbiju doći šef Gasproma Aleksej Miler sa kojim će, kako je rekao, razgovarati o gasovodu i o ceni ruskog gasa. "Dugoročni ugovor smo usaglasili. Cena za prvi kvartal će biti 404 dolara za 1.000 kubnih metara. Provizija Jugorosgasa je smanjena, biće oko tri odsto umesto 4,5 odsto kao do sada. Prosečna godišnja cena će biti 370 dolara za 1.000 kubnih metara gasa", rekao je on. Istakao je da će se na tom sastanku precizirati kupovina 25 odsto akcija Jugrosgasa koje su do sada bile u vlasništvu Gasproma. Bajatović je dodao da očekuje da će se postići i dogovr o raspisivanju dugoročnih tendera za kompresore i cevi čime će upravljati konzorcijum u kojem bi preduzeća iz Srbije bila "ravnopravni partneri, a ne podizvođači".

DINKIĆ: STRUČNjACI ATIKA DOLAZE U SRBIJU U MARTU

BEOGRAD, 12. februara 2013. (Beta) Ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da se u martu očekuje dolazak stručnjaka firme Atik, dela korporacije Mubadala, koja je zainteresovana za preuzimanje Jat tehnike i izgradnju fabrike čipova. U intervjuu za portal Telegraf.rs, Dinkić je rekao da je Mubadala zainteresovana da u Srbiji izgradi fabriku čipova i dodao da tu razgovori oko tog projekta na samom početku. "Ta investicija bi, ako se dogovorimo, iznosila čak četiri milijarde dolara. Ovde bi se pravilo 'srce' hardvera, što bi značilo da moramo da razvijemo dodatno i neke naučne oblasti, kao što je nano tehnologija. To bi bila prava tehnološka revolucija u Srbiji", rekao je on. Srpski ministar finansija i privrede je rekao da bi izgradnja fabrike čipova bila ubedljivo najveća investcija u Srbiji i da bi tu posao našlo 1.000 visokokvalifikovanih stručnjaka, uključujući i naučnike. "Mi za taj projekat planiramo da pozovemo srpske naučnike u svetu da se vrate. Kompanija iz Emirata zauzvrat traži odgovarajuće zemljište s dobrom infrastrukturom, blizu beogradskog aerodroma. Kompletna proizvodnja bi se, makar u početku, izvozila", rekao je Dinkić. On je rekao da se sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima najdalje doguralo u saradnji i poljoprivredi i istakao da će Emirati uložiti 300 miliona evra u srpsku poljoprivredu. Sa Emiratima se, kako je napomenuo Dinkić, razmatra i mogućnost zajedničke gradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu, a počeli su i prvi razgovori kompanije Etihad (iz Abu Dabija) o zajedničkom partnerstvu s Jatom.