SRBIJA – EU – KiM

FILE I DAČIĆ: EU OD SRBIJE TRAŽI BOLjE ODNOSE SA KOSOVOM

BRISEL, 4. septembra 2012. (Beta)- Evropski komesar Štefan File i srpski premijer Ivica Dačić danas su u Briselu stavili do znanja da Evropska unija (EU) ne traži od Srbije da na putu ka članstvu u EU prizna nezavisnost Kosova, već da "vidljivo i postojano" poboljša odnose s Prištinom.
File i Dačić su se time osvrnili i na izjavu predsednika Evropskog parlamenta (EP) Martina Šulca da EP smatra da Srbija da bi postala članica EU mora priznati Kosovo, kao i da je to "stav EU u celosti", iako je problem što pet članica ne priznaju Prištinu.
File je rekao da su u razgovoru s Dačićem danas on i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton potvrdili da je za pridruživanje Srbije EU na snazi i dalje ono što je utvrdio Evropski savet u decembru 2011. "vidljivo i postojano poboljšanje odnosa s Kosovom, a reč je o normalizaciji, a ne priznavanju nezavisnosti".
File je naveo da EU želi da Srbija što pre počne pregovore o članstvu i da se taj proces reformi i ispunjavanja uslova u Srbiji ubrza. "Imali smo stratešku raspravu, zajedno s visokom predstavnicom Ketrin Ešton", naglasio je evropski komesar.
Prema diplomatskim zvaničnicma EU, reč je o tome da EU i Evropska komisija smatraju da je sad presudno da se utvrdi strategija daljih odnosa sa Srbijom, da u dijalogu i Ketrin Ešton preuzme vidniju ulogu, a da proces pregovora o članstvu sa Srbijom dovede do toga da se odnosi Beograda i Prištine srede tako da više ne bude prepreka da ijedno od njih postane članica EU.
"Važno je što premijer Dačić nije došao praznih ruku, već s uprošćenim postupkom za učešće u regionalnoj saradnji", istakao je File. Visoki zvaničnici EU su, po njegovim rečima, odali priznanja za rešenost Srbije da primeni dosad postignute dogovore, dodavši da dijalog "treba da bude više politički". On je dodao da je "Ketrin Ešton vrlo jasno stavila do znanja spremnost da odigra i ličnu ulogu u tom procesu".
Dačić je naglasio da je u EU čuo jedinstven stav da će Srbiji biti dat datum pregovora, a naglasio je "i da Srbija nije promenila stav o pitanju Kosova i Metohije, niti je EU promenila svoje uslove za pridruživanje Srbije". "Ovde nema novih uslova niti promene stavova, već da samo treba da se drugačije organizujemo da unutrašnje reforme budu u skladu s evropskim zakonodavstvom, i to uz dogovor i konsultacije s Evropskom komisijom", naveo je premijer Srbije. Dodao je da je ostao isti uslov koji je Srbiji za početak pregovora o članstvu postavio Evropski savet u decembru prošle godine, a to je "relaksacija odnosa s Prištinom". "A to je da će Srbija, posle niza različitih tumačenja šta je u Briselu tačno dogovoreno, primeniti ono što je dogovorila prethodna vlada", rekao je Dačić.
On je podvukao spremnost da se pregovara o svim drugim tehničkim pitanjima, kao i "o političkim pitanjima, s tim da taj dijalog bude podignut na visok nivo".
Srpski premijer je dodao da o tome treba uskoro da razgovaraju predsednik Srbije Tomislav Nikolić i Eštonova, na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku.
"Izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca je pogrešno protumačena, jer je on rekao da na kraju treba da dođe do priznavanja i pomirenja. To nikako ne znači, niti sam ja to danas čuo od bilo koga ovde, niti je to i sam Šulc rekao, da je uslov za ulazak u EU ili dobijanje datuma pregovora da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije", rekao je Dačić.
On je dodao da "to nije na takav način rečeno, niti ima takvih novih uslova, jer je i sam Šulc govorio o tome da postoje nelogičnosti, da s jedne strane ima zemalja u EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova".
Dačić je rekao i da Srbija u pregovorima "neće lagati, obećavati a ne ispunjavati", ali i da neće prihvatati ono što ne može da ispuni. "Molim, međutim, Evropsku uniju da nam tačno postavi tablu na kojoj piše 'Cilj', da znamo dokle trčimo", kazao je srpski premijer i predočio da to mora biti pošten odnos.

DAČIĆ SA ZAMENIKOM DIREKTORA EU ZA ENERGETIKU

BRISEL, 5. septembra (Tanjug)- Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić sastao se danas sa zamenikom direktora Generalnog direktorata EU za energetiku Fabriciom Barbasom.
Dačić, koji danas završava prvu zvanicnu posetu Briselu kao premijer, razgovarace još direktorom za proširenje u Evropskoj Komisiji Stefanom Saninom i generalnim sekretarom Energetske povelje Urbanom Rusnakom.
Za danas su planirani i susreti sa ministrom spoljnih poslova Belgije Dedijeom Rejndersom i državnom sekeretarkom te zemlje za azil i migracije Maži de Blok.
Dačić se juce sastao sa najvišim evropskim zvanicnicima, a medu njima i s predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompejom, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom.
Prvi dan posete Briselu obeležila je izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca koji je rekao da je, prema njegovom mišljenju, na kraju puta za razrešenje kosovskog pitanja potrebno medusobno priznanje i pomirenje izmedu Kosova i Srbije.
Od te izjave ogradio se komesar za proširenje File, koji je novinarima u Evropskoj komisiji porucio da su zakljuci Evropskog saveta iz decembra prošle godine jasni i da govore samo o normalizaciji odnosa, a ne potrebi prizananja nezavisnosti.
Na Šulcovu izjavu reagovao je i srpski premijer ukazujuci da priznanje nezavisnosti Kosova nije uslov za nastavak evropskih integracija i da tako nešto ni od koga u Briselu nije cuo.
Dačić je evropskim zvanicnicima porucio i da Srbija ostaje na evropskom putu, da je spremna da nastavi dijalog Beograda i Prištine i primeni sve do sada postignute dogovore, ali je i zatražio da se "ne pomera tabla sa ciljem", odnosno da se ne iznose novi ili proširuju postojeci uslovi.
Dačić i njegovi evropski sagovornici saglasili su se i da je neophodno ubrzati proces evrointegracija Srbije, ali i da to zavisi samo od spremnosti same države da srovodi reforme i ispuni uslove koje je Evropski savet izneo u decembru prošle godine.

GRUBJEŠIĆ: USLOV KOJI SRBIJA NE MOZE DA ISPUNI

BEOGRAD, 4. seprembra (Tanjug)- Nije dobro da nam danas, u ovoj fazi procesa evrointegracija, bilo ko postavlja uslov za koji i oni i mi znamo da Srbija ne moze da ispuni, ocenila je danas za Tanjug potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješic, reagujuci na izjavu predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca.
Šulc je ranije danas, posle sastanka sa premijerom Ivicom Dačićem, na pres konferenciji pomenuo potrebu medusobnog priznanja Beograda i Prištine u procesu prikljucenja Evropskoj uniji.
"Jedino što želimo, nezavisno od diplomatskih aktivnosti, moramo da obezbedimo mir i nenasilje i to je glavni cilj Evropskog parlamenta. A na kraju dugog puta za Srbiju i Kosovo, kao uslov za prikljucenje EU, postavlja se pitanje medusobnog priznanja", kazao je Šulc.
"Za Evropsku uniju to je interni problem, buduci da neke clanice EU ne priznaju Kosovo, ali Unija kao takva traži da Srbija to ucini", kazao je Šulc.

KOCIJANČIĆ: USLOV NORMALIZACIJA ODNOSA S KOSOVOM, NE PRIZNANjE

BRISEL, 4. septembra (Beta)- Portparolka visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, Maja Kocijančič izjavila je danas da o priznavanju Kosova odlučuje pojedinačno svaka članica EU, a da je stav Unije da je uslov za dalje približavanje Srbije članstvu u EU da dođe do vidnog i postojanog poboljšanja odnosa s Prištinom.
Maja Kocijančič je to rekla komentarišući izjavu predsednika Evropskog parlamenta (EP) Martina Šulca da EP, ali i "Evropska unija u celini", smatraju da Srbija mora na kraju priznati nezavisnost Prištine ako želi da postane članica EU.
"Ne mogu da komentarisem izjavu predsednika EP Šulca, a stav EU je da o pitanju priznavanja Kosova odlučuju zemlje članice EU, a ono što EU i Evropski savet kažu jeste da dalja normalizacija odnosa Kosova i Srbije jeste od ključne važnosti", istakla je Maja Kocijančić.
Ona je dodala da je u "zaključima Evropskog saveta iz decembra prošle godine veoma jasno rečeno da EU želi da dođe do vidnog i postojanog poboljšanja odnose Beograda i Prištine i taj stav je i dalje na snazi".
"To je i poruka koju je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton danas prenela premijeru Srbije Ivici Dačiću", istakla je portparolka predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Na pitanje da li ipak unutar EU ima takvih razgovora u smislu da se od Srbije konačno zatraži da, ako želi u članstvo, prizna nezavisnost Kosova, ona je uzvratila da je stav Evropskog saveta jasan i da za sve zapadnobalkanske zemlje na putu ka EU "važan uslov jeste regionalna saradnja i dobri susedski odnosi".
"To nisu samo reči, već EU želi da vidi opipljive primere koji to dokazuju", zaključila je ona.

EŠTON PRIHVATILA ZAHTEV JAHJAGE O EULEKSU

PRIŠTINA, 4. septembra 2012. (Beta) Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton prihvatila je zahtev predsednice Kosova Atifete Jahjage o produženju mandata Euleksa i nakon okončanja nadzirane nezavisnosti Kosova.
U pismu Eštonove, kako je danas javila prištinska televizija Kohavizion (KTV), kaže se da će Euleks svoj mandat izvršavati kako je zajednički odlučeno i dopunjeno od strane Evropskog saveta koji je donet 4. februara 2008. godine.
Takođe se ističe da će Euleks pomoći kosovskim institucijama, sudskim vlastima i agencijama na ostvarivanju zakona na Kosovu sa ciljem daljeg jačanja nezavisnog i multietničkog sudskog sistema.
Jahjaga je juče u pismu koje je uputila Ketrin Ešton zatražila nastavak mandata Euleksa i njegovo delovanje na osnovu Ustava i zakona Kosova, a ne prema rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
U pismu Jahjage se ističe da Kosovo pozdravlja prisustvo misije Euleksa i njenih pripadnika kao i specijalnog izaslanika EU, kojima se daje status, privilegije i imunitet u skladu sa odredbama Bečke konvencije.
Ova razmena pisama biće verifikovana na sednici Skupštine Kosova 7. septembra.

SRBIJA

BAČEVIĆ: OD RUSIJE KREDIT OD 300 MILIONA DOLARA

MOSKVA, 4. septembra 2012. (Beta)- Rusija će Srbiji dati kredit od 300 miliona dolara za popunjavanje budzetskog deficita za 2013. godinu, izjavio je danas u Moskvi srpski ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević.
Nakon sastanka Srpskoruske međuvladine komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju, on je rekao da će taj kradit Rusija dati do kraja ove godne i da će uslovi biti povoljni, ali da će detalji biti naknadno precizirani. "Nesporno je da će Srbija povući taj novac", kazao je Bačević, koji je kopredsednik te komisije, novinarima u srpskoj ambasadi u Moskvi.
Kopredsednik sa ruske strane je ministar energetike Aleksandar Novak.
Bačević je rekao da je ruskoj Zberbanci predloženo da Srbiji u narednoj godini da kredit od oko milijardu dolara za pokrivanje budzetskog deficita, koji bi bio isplaćen u nekoliko rata. Pregovori o tom kreditu biće nastavljeni, rekao je ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije. Prema rečima Bačevića, ruska strana je pokazala razumevanje za ekonomsku situaciju u Srbiji, kao i u bankarskom sektoru. Na sastanku je, kako je rekao, srpska strana predložila i strateško partnerstvo Nove Agrobanke, u kojoj je držvava jedini vlasnik, sa ruskom Zberbankom.
Precizirao je da nije reč o kupovini, već o eventualnom preuzimanju bankarske mreže Nove Agrobanke, nako što je Vlada Srbije preuzela obaveze Agrobanke koja je otišla u stečaj. Bačević je rekao da je srpska strana ponudila ruskoj da kupi Železaru Smederevo za jedan dolar i istakao da za tu kupovinu već postoje dve zainteresovane kompanije.
"Tu postoji obostran interes. Železara je u dobrom stanju i ima rusku opremu, a sa druge strane biće sacuvano nekoliko hiljada radnih mesta", dodao je on.
Bačević je rekao da je Naftnoj industriji Srbije (NIS), u kojem je većinski vlasnik ruski Gaspromnjeft, predloženo da kupi pančevačku Petrohemiju .
"Naši stručnjaci bi svi ostali na svojim mestima, a NIS bi mogao proizvodi visokokvalitetni evro5 i mogao bi da prerađuje ne samo naftu već i druge derivate", rekao je on.
Govoreći o Juznom toku, Bačević je rekao da izgradnja tog gasovoda na teritoriji Srbije treba da počne u septembru i da će kostati oko dve milijarde evra.
On nije konkretno odgovorio da se na otvaranju radova može očekivati predsednik Rusije Vladimir Putin, navodeći samo da je "dobrodošao".
Bačević je dodao da bi u oktobru u Srbiji gasovod Južni tok trebalo da bude proglašen za " nacionalni projekat", što bi, prema njegovim rečima, pojednostavilo proceduru otkupa zemljišta od vlasnika, gde treba da prođe gasovod.