СРБИЈА – ЕУ – КиМ

ФИЛЕ И ДАЧИЋ: ЕУ ОД СРБИЈЕ ТРАЖИ БОЉЕ ОДНОСЕ СА КОСОВОМ

БРИСЕЛ, 4. септембра 2012. (Бета)- Европски комесар Штефан Филе и српски премијер Ивица Дачић данас су у Бриселу ставили до знања да Европска унија (ЕУ) не тражи од Србије да на путу ка чланству у ЕУ призна независност Косова, већ да "видљиво и постојано" побољша односе с Приштином.
Филе и Дачић су се тиме осврнили и на изјаву председника Европског парламента (ЕП) Мартина Шулца да ЕП сматра да Србија да би постала чланица ЕУ мора признати Косово, као и да је то "став ЕУ у целости", иако је проблем што пет чланица не признају Приштину.
Филе је рекао да су у разговору с Дачићем данас он и висока представница ЕУ Кетрин Ештон потврдили да је за придруживање Србије ЕУ на снази и даље оно што је утврдио Европски савет у децембру 2011. "видљиво и постојано побољшање односа с Косовом, а реч је о нормализацији, а не признавању независности".
Филе је навео да ЕУ жели да Србија што пре почне преговоре о чланству и да се тај процес реформи и испуњавања услова у Србији убрза. "Имали смо стратешку расправу, заједно с високом представницом Кетрин Ештон", нагласио је европски комесар.
Према дипломатским званичницма ЕУ, реч је о томе да ЕУ и Европска комисија сматрају да је сад пресудно да се утврди стратегија даљих односа са Србијом, да у дијалогу и Кетрин Ештон преузме виднију улогу, а да процес преговора о чланству са Србијом доведе до тога да се односи Београда и Приштине среде тако да више не буде препрека да иједно од њих постане чланица ЕУ.
"Важно је што премијер Дачић није дошао празних руку, већ с упрошћеним поступком за учешће у регионалној сарадњи", истакао је Филе. Високи званичници ЕУ су, по његовим речима, одали признања за решеност Србије да примени досад постигнуте договоре, додавши да дијалог "треба да буде више политички". Он је додао да је "Кетрин Ештон врло јасно ставила до знања спремност да одигра и личну улогу у том процесу".
Дачић је нагласио да је у ЕУ чуо јединствен став да ће Србији бити дат датум преговора, а нагласио је "и да Србија није променила став о питању Косова и Метохије, нити је ЕУ променила своје услове за придруживање Србије". "Овде нема нових услова нити промене ставова, већ да само треба да се другачије организујемо да унутрашње реформе буду у складу с европским законодавством, и то уз договор и консултације с Европском комисијом", навео је премијер Србије. Додао је да је остао исти услов који је Србији за почетак преговора о чланству поставио Европски савет у децембру прошле године, а то је "релаксација односа с Приштином". "А то је да ће Србија, после низа различитих тумачења шта је у Бриселу тачно договорено, применити оно што је договорила претходна влада", рекао је Дачић.
Он је подвукао спремност да се преговара о свим другим техничким питањима, као и "о политичким питањима, с тим да тај дијалог буде подигнут на висок ниво".
Српски премијер је додао да о томе треба ускоро да разговарају председник Србије Томислав Николић и Ештонова, на заседању Генералне скупштине УН у Њујорку.
"Изјава председника Европског парламента Мартина Шулца је погрешно протумачена, јер је он рекао да на крају треба да дође до признавања и помирења. То никако не значи, нити сам ја то данас чуо од било кога овде, нити је то и сам Шулц рекао, да је услов за улазак у ЕУ или добијање датума преговора да Србија треба да призна независност Косова и Метохије", рекао је Дачић.
Он је додао да "то није на такав начин речено, нити има таквих нових услова, јер је и сам Шулц говорио о томе да постоје нелогичности, да с једне стране има земаља у ЕУ које нису признале независност Косова".
Дачић је рекао и да Србија у преговорима "неће лагати, обећавати а не испуњавати", али и да неће прихватати оно што не може да испуни. "Молим, међутим, Европску унију да нам тачно постави таблу на којој пише 'Циљ', да знамо докле трчимо", казао је српски премијер и предочио да то мора бити поштен однос.

ДАЧИЋ СА ЗАМЕНИКОМ ДИРЕКТОРА ЕУ ЗА ЕНЕРГЕТИКУ

БРИСЕЛ, 5. септембра (Тањуг)- Председник Владе Србије Ивица Дачић састао се данас са замеником директора Генералног директората ЕУ за енергетику Фабрициом Барбасом.
Дачић, који данас завршава прву званицну посету Бриселу као премијер, разговараце још директором за проширење у Европској Комисији Стефаном Санином и генералним секретаром Енергетске повеље Урбаном Руснаком.
За данас су планирани и сусрети са министром спољних послова Белгије Дедијеом Рејндерсом и државном секеретарком те земље за азил и миграције Мажи де Блок.
Дачић се јуце састао са највишим европским званицницима, а меду њима и с председником Европског савета Херманом Ван Ромпејом, високом представницом ЕУ за спољну политику Кетрин Ештон и комесаром за проширење ЕУ Штефаном Филеом.
Први дан посете Бриселу обележила је изјава председника Европског парламента Мартина Шулца који је рекао да је, према његовом мишљењу, на крају пута за разрешење косовског питања потребно медусобно признање и помирење измеду Косова и Србије.
Од те изјаве оградио се комесар за проширење Филе, који је новинарима у Европској комисији поруцио да су закљуци Европског савета из децембра прошле године јасни и да говоре само о нормализацији односа, а не потреби призанања независности.
На Шулцову изјаву реаговао је и српски премијер указујуци да признање независности Косова није услов за наставак европских интеграција и да тако нешто ни од кога у Бриселу није цуо.
Дачић је европским званицницима поруцио и да Србија остаје на европском путу, да је спремна да настави дијалог Београда и Приштине и примени све до сада постигнуте договоре, али је и затражио да се "не помера табла са циљем", односно да се не износе нови или проширују постојеци услови.
Дачић и његови европски саговорници сагласили су се и да је неопходно убрзати процес евроинтеграција Србије, али и да то зависи само од спремности саме државе да сроводи реформе и испуни услове које је Европски савет изнео у децембру прошле године.

ГРУБЈЕШИЋ: УСЛОВ КОЈИ СРБИЈА НЕ МОЗЕ ДА ИСПУНИ

БЕОГРАД, 4. сепрембра (Тањуг)- Није добро да нам данас, у овој фази процеса евроинтеграција, било ко поставља услов за који и они и ми знамо да Србија не мозе да испуни, оценила је данас за Тањуг потпредседница Владе Србије задужена за европске интеграције Сузана Грубјешиц, реагујуци на изјаву председника Европског парламента Мартина Шулца.
Шулц је раније данас, после састанка са премијером Ивицом Дачићем, на прес конференцији поменуо потребу медусобног признања Београда и Приштине у процесу прикљуцења Европској унији.
"Једино што желимо, независно од дипломатских активности, морамо да обезбедимо мир и ненасиље и то је главни циљ Европског парламента. А на крају дугог пута за Србију и Косово, као услов за прикљуцење ЕУ, поставља се питање медусобног признања", казао је Шулц.
"За Европску унију то је интерни проблем, будуци да неке цланице ЕУ не признају Косово, али Унија као таква тражи да Србија то уцини", казао је Шулц.

КОЦИЈАНЧИЋ: УСЛОВ НОРМАЛИЗАЦИЈА ОДНОСА С КОСОВОМ, НЕ ПРИЗНАЊЕ

БРИСЕЛ, 4. септембра (Бета)- Портпаролка високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, Маја Коцијанчич изјавила је данас да о признавању Косова одлучује појединачно свака чланица ЕУ, а да је став Уније да је услов за даље приближавање Србије чланству у ЕУ да дође до видног и постојаног побољшања односа с Приштином.
Маја Коцијанчич је то рекла коментаришући изјаву председника Европског парламента (ЕП) Мартина Шулца да ЕП, али и "Европска унија у целини", сматрају да Србија мора на крају признати независност Приштине ако жели да постане чланица ЕУ.
"Не могу да коментарисем изјаву председника ЕП Шулца, а став ЕУ је да о питању признавања Косова одлучују земље чланице ЕУ, а оно што ЕУ и Европски савет кажу јесте да даља нормализација односа Косова и Србије јесте од кључне важности", истакла је Маја Коцијанчић.
Она је додала да је у "закључима Европског савета из децембра прошле године веома јасно речено да ЕУ жели да дође до видног и постојаног побољшања односе Београда и Приштине и тај став је и даље на снази".
"То је и порука коју је висока представница ЕУ Кетрин Ештон данас пренела премијеру Србије Ивици Дачићу", истакла је портпаролка представнице ЕУ за спољну политику и безбедност.
На питање да ли ипак унутар ЕУ има таквих разговора у смислу да се од Србије коначно затражи да, ако жели у чланство, призна независност Косова, она је узвратила да је став Европског савета јасан и да за све западнобалканске земље на путу ка ЕУ "важан услов јесте регионална сарадња и добри суседски односи".
"То нису само речи, већ ЕУ жели да види опипљиве примере који то доказују", закључила је она.

ЕШТОН ПРИХВАТИЛА ЗАХТЕВ ЈАХЈАГЕ О ЕУЛЕКСУ

ПРИШТИНА, 4. септембра 2012. (Бета) Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон прихватила је захтев председнице Косова Атифете Јахјаге о продужењу мандата Еулекса и након окончања надзиране независности Косова.
У писму Ештонове, како је данас јавила приштинска телевизија Кохавизион (КТВ), каже се да ће Еулекс свој мандат извршавати како је заједнички одлучено и допуњено од стране Европског савета који је донет 4. фебруара 2008. године.
Такође се истиче да ће Еулекс помоћи косовским институцијама, судским властима и агенцијама на остваривању закона на Косову са циљем даљег јачања независног и мултиетничког судског система.
Јахјага је јуче у писму које је упутила Кетрин Ештон затражила наставак мандата Еулекса и његово деловање на основу Устава и закона Косова, а не према резолуцији 1244 Савета безбедности УН.
У писму Јахјаге се истиче да Косово поздравља присуство мисије Еулекса и њених припадника као и специјалног изасланика ЕУ, којима се даје статус, привилегије и имунитет у складу са одредбама Бечке конвенције.
Ова размена писама биће верификована на седници Скупштине Косова 7. септембра.

СРБИЈА

БАЧЕВИЋ: ОД РУСИЈЕ КРЕДИТ ОД 300 МИЛИОНА ДОЛАРА

МОСКВА, 4. септембра 2012. (Бета)- Русија ће Србији дати кредит од 300 милиона долара за попуњавање буџетског дефицита за 2013. годину, изјавио је данас у Москви српски министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић.
Након састанка Српскоруске међувладине комисије за трговинску и економску сарадњу, он је рекао да ће тај крадит Русија дати до краја ове годне и да ће услови бити повољни, али да ће детаљи бити накнадно прецизирани. "Неспорно је да ће Србија повући тај новац", казао је Бачевић, који је копредседник те комисије, новинарима у српској амбасади у Москви.
Копредседник са руске стране је министар енергетике Александар Новак.
Бачевић је рекао да је руској Збербанци предложено да Србији у наредној години да кредит од око милијарду долара за покривање буџетског дефицита, који би био исплаћен у неколико рата. Преговори о том кредиту биће настављени, рекао је министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Србије. Према речима Бачевића, руска страна је показала разумевање за економску ситуацију у Србији, као и у банкарском сектору. На састанку је, како је рекао, српска страна предложила и стратешко партнерство Нове Агробанке, у којој је држвава једини власник, са руском Збербанком.
Прецизирао је да није реч о куповини, већ о евентуалном преузимању банкарске мреже Нове Агробанке, нако што је Влада Србије преузела обавезе Агробанке која је отишла у стечај. Бачевић је рекао да је српска страна понудила руској да купи Железару Смедерево за један долар и истакао да за ту куповину већ постоје две заинтересоване компаније.
"Ту постоји обостран интерес. Железара је у добром стању и има руску опрему, а са друге стране биће сацувано неколико хиљада радних места", додао је он.
Бачевић је рекао да је Нафтној индустрији Србије (НИС), у којем је већински власник руски Гаспромњефт, предложено да купи панчевачку Петрохемију .
"Наши стручњаци би сви остали на својим местима, а НИС би могао производи висококвалитетни евро5 и могао би да прерађује не само нафту већ и друге деривате", рекао је он.
Говорећи о Јузном току, Бачевић је рекао да изградња тог гасовода на територији Србије треба да почне у септембру и да ће костати око две милијарде евра.
Он није конкретно одговорио да се на отварању радова може очекивати председник Русије Владимир Путин, наводећи само да је "добродошао".
Бачевић је додао да би у октобру у Србији гасовод Јужни ток требало да буде проглашен за " национални пројекат", што би, према његовим речима, поједноставило процедуру откупа земљишта од власника, где треба да прође гасовод.