Obraćanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na svečanosti povodom dodele diploma polaznicima Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova generacije 2017/18 i prijema novih polaznika:

„Dragi polaznici Diplomatske akademije,
Poštovani profesori i kolege,

Današnja ceremonija dodele diploma polaznicima Diplomatske akademije, osim što je svečana sama po sebi, prilika je i da se dotaknemo dve važne teme, koje su u centru dužnosti koje obavljamo.

Prva se, naravno, odnosi na međunarodne okolnosti i izazove koji stoje pred spoljnom politikom naše zemlje. A druga se tiče direktno vas, kao diplomatskog kadra, koji će učestvovati u sprovođenju te spoljne politike, svojim radom u čitavoj državnoj upravi.

Ovo je i prilika da podsetim da su ključni spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije principijelna borba za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom do punopravnog članstva, dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, unapređenje odnosa i čvršće ekonomsko povezivanje sa najuticajnijim zemljama, i vojna neutralnost.

Kao što vam je poznato, postizanje političkog rešenja za Kosovo i Metohiju ostaje naš nacionalni prioritet. Srbija to dokazuje posvećenošću dijalogu sa Prištinom i ispunjavanjem svojih obaveza, u skladu sa principima i vrednostima koje kao država negujemo i zastupamo. Međutim, potezi Prištine ugrožavaju dijalog i regionalnu stabilnost, dovodeći, pre svega, u pitanje bezbednost Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Ni posle pet i po godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Priština nije pristupila ispunjavanju svojih preuzetih obaveza, prvenstveno formiranju Zajednice srpskih opština. U takvim okolnostima, nastavljaju se naša nastojanja da se rešavaju pitanja imovine, kulturnog i crkvenog nasleđa, katastra, slobode kretanja, a naročito protivljenje formiranju takozvane vojske „Kosova", što može da ugrozi ne samo bezbednost Pokrajine i dijalog Beograd – Priština, već i stabilnost čitavog regiona.

Aktivnim pristupom, posvećenim radom i naporima naše diplomatije u cilju zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, uspeli smo da u proteklih godinu dana sedam država povuče ranije priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Među njima, poslednja je Lesoto, uz Surinam, Sao Tome i Principe, Burundi, Liberiju i Papuu Novu Gvineju i Gvineju Bisao.

Što se tiče drugih spoljnopolitičkih prioriteta, kao svoje glavno strateško opredeljenje, Srbija vidi članstvo u Evropskoj uniji. Proces pristupanja EU definisan je paketom reformi koje Srbija treba da sprovede, kako bi svoj zakonodavni okvir i administrativni aparat uskladila sa evropskim. Fokus reformskog paketa je na pravosuđu, borbi protiv korupcije i protiv trgovine ljudima.

Jedan od bitnih segmenata naše spoljne politike je održavanje i unapređenje bliskih i prijateljskih odnosa sa Ruskom Federacijom. Na tradiciji dobrih odnosa izgradili smo strateško partnerstvo i kontinuirano se održava komunikacija na najvišem nivou. Pored toga što Rusija pruža punu podršku teritorijalnom integritetu Srbije, ona je jedan od naših vodećih spoljnotrgovinskih partnera. Ove godine obeležavamo jubilarnu 180. godišnjicu od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Ruske Federacije, a jedan od događaja koji su organizovani tim povodom je i poseta ministra Lavrova Beogradu. Nedavno je i predsednik Vučić ponovo boravio u poseti Moskvi, a očekujemo da i predsednik Putin ponovo poseti Srbiju u januaru 2019. godine.

Odnosi sa Kinom su poslednjih godina značajno unapređeni, što je i dovelo do uspostavljanja strateškog partnerstva, a 2016. i posete predsednika Kine Srbiji. Republika Srbija u potpunosti podržava inicijativu kineskog predsednika Si Djinpinga „Pojas i put" i jedna je od najaktivnijih u mehanizmu saradnje Kine sa 16 država centralne i istočne Evrope. Na ekonomskom planu, kineske firme su vodeći infrastrukturni investitori u Srbiji, što posledično vodi boljoj povezanosti zemlje i regiona, a time i boljim uslovima za inostrane investicije. U tom smislu, Srbija je trenutno zemlja sa najviše zajedničkih projekata u centralnoj i istočnoj Evropi.

Sa Sjedinjenim Američkim Državama, iako ne delimo stavove po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, imamo isti cilj, a to je stabilnost i prosperitet regiona Zapadnog Balkana. U tom smislu, Srbija je pouzdan i odgovoran partner. Poslednjih godina intenziviran je politički dijalog na visokom i najvišem nivou, razvijaju se odnosi na ekonomskom polju, kao i vojna saradnja. Zadovoljstvo mi je što mogu da konstatujem da je postignut primetan napredak u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama - predsednik Vučić je učinio bilateralnu posetu Vašingtonu, a upućen je i poziv predsedniku Trampu da poseti Srbiju.

Nekada „treći put" Jugoslavije i vodeća uloga u Pokretu nesvrstanih zemalja, danas je spoljnopolitički kapital Srbije u borbi za očuvanje naše teritorijalne celovitosti, ali i za razvoj ekonomske saradnje sa zemljama koje su članice ovog bloka. Većina afričkih, latinoameričkih i azijskih država je na istim pozicijama kada je reč o poštovanju međunarodnog prava. U tom smislu, Srbija pridaje veliki značaj razvoju svestrane saradnje sa tim tradicionalnim prijateljima, naročito obnavljanju ekonomske saradnje i privlačenju investicija.

U svim ovim nastupima Srbija se profilisala kao odgovoran, pouzdan i predvidiv partner, koji nema skrivenu agendu. Međutim, svako ko pokušava da sagleda svu kompleksnost diplomatskog poziva, a naročito u spoljnopolitičkim okolnostima u kojima se nalazi naša zemlja, trebalo bi da ima na umu da ono što smo do sada naveli predstavlja uglavnom samo deo bilateralnih aktivnosti.

Što se tiče naših diplomatskih napora na multilateralnom planu, moram da ukažem na aktuelnost borbe za osujećivanje dobro poznatih aspiracija Prištine za članstvom u Unesku, Interpolu i drugim međunarodnim organizacijama. Ali tu su i naše redovne aktivnosti u oblasti ljudskih prava, humanitarnih pitanja, demokratije i vladavine prava.

Poštovani polaznici Diplomatske akademije,

Bitan aspekt naše spoljnopolitičke orijentacije je i politika vojne neutralnosti, koja nikako ne znači politiku izolacije. Upravo suprotno. Naš najveći izazov jeste da upravo putem ovakve politike pronađemo načine za istovremenost dobre saradnje sa svima. Kao ilustraciju navešću da je broj vojnih vežbi realizovanih sa članicama NATO-a brojniji od onih realizovanih sa Ruskom Federacijom. Međutim, to nije pokazatelj naše spoljnopolitičke i vojne orijentacije, već proste činjenice da je šest od osam nama susednih zemalja već u NATO-u i potpuno je normalno da najviše sarađujete sa susedima, jer sa njima, osim zajedničke granice, delimo i mnogo toga drugog.

U skladu sa spoljnopolitičkom orijentacijom ka članstvu u EU, Srbija je privržena saradnji sa svim državama članicama i institucijama EU na planu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Učešćem u misijama i operacijama EU i UN-a, Srbija pokazuje opredeljenost da konkretno doprinese svetskoj, evropskoj i regionalnoj bezbednosti, poštovanju međunarodnog prava i dodatno potvrđuje svoju evropsku orijentaciju. Republika Srbija učestvuje u četiri misije EU, kao i u pet misija i operacija UN-a, u kojima je trenutno angažovano 279 pripadnika Vojske Srbije. Naša zemlja je, dakle, u evropskom vrhu po kontribucijama u mirovnim misijama i prva u regionu Zapadnog Balkana.
U toku je i proces uspostavljanja nacionalnog zakonskog i institucionalnog okvira koji će omogućiti i učešće civilnih struktura u multinacionalnim misijama. Sve ove aktivnosti predstavljaju važan element spoljne politike Srbije i to nije samo korak koji će je približiti EU, već i znak međusobnog poverenja i spremnosti za podelu odgovornosti.

Drage mlade kolege,

Siguran sam da vas kompleksnost zadataka na spoljnopolitičkom planu neće obeshrabriti u vašem budućem radu, već će vas samo dodatno motivisati za stručno usavršavanje i razvijanje ličnih potencijala. Od srpskog diplomate se očekuje da deluje u sve većem nesaglasju između društvenih predrasuda o prestižu, privilegijama i lukrativnosti diplomatskog poziva, i sa druge strane – pritiska i odgovornosti koje nameće neprestani niz delikatnih diplomatsko-konzularnih situacija.

Izražavam posebno zadovoljstvo što u ovoj generaciji imamo veći broj polaznika sa visokim prosekom ocena, od toga čak njih pet sa maksimalnim uspehom. S obzirom na to da su, kao pripravnici Ministarstva spoljnih poslova, polagali veći broj ispita, sve čestitke kao polaznici generacije zaslužuju Jelena Delić i Marko Potić.
Polaznici koji su takođe ostvarili maksimalan prosek ocena su Vladimir Koturović i Miloš Purković iz Ministarstva spoljnih poslova, kao i Marija Tanasković iz Bezbednosno-informativne agencije.
Želim posebno da istaknem uspeh koji je postigao Nikola Radojlović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – prosek ocena mu je 9,89 – i da mu zahvalim na davanju primera istrajnosti, požrtvovanosti i aktivnog učešća u svim aktivnostima na Diplomatskoj akademiji.

Svim polaznicima generacije koja danas dobija diplome, zahvaljujem na saradnji u prethodnih godinu dana, i nadam se da će znanje, poznanstva i kontakti koje ste stekli na Diplomatskoj akademiji značajno uticati na vaš profesionalni razvoj i efikasnost u ispunjavanju zadataka u vašim ministarstvima.

Polaznicima nove generacije, želim dobrodošlicu, i – pre svega – da uspete da uskladite vaše radne obaveze i zahteve nastave na Diplomatskoj akademiji. Takođe, nadam se da ćete nadmašiti uspeh koji su postigli vaši prethodnici, i da će takav trend postati tradicija.

U mesecima koji dolaze, kroz Program koji vam predstoji na Diplomatskoj akademiji imaćete priliku da saznate dosta činjenica, ali se nadam da ćete bar u istoj meri dobiti podstrek i za samostalno promišljanje. Zbog toga ovu priliku želim da iskoristim da se zahvalim i onima bez kojih Program ne bi postojao - svim dosadašnjim i budućim predavačima, posebno koordinatorima na velikoj podršci u vrednovanju znanja i kvaliteta polaznika.

Hvala vam svima još jednom na pažnji i želim vam puno sreće i uspeha."