Обраћање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на свечаности поводом доделе диплома полазницима Дипломатске академије Министарства спољних послова генерације 2017/18 и пријема нових полазника:

„Драги полазници Дипломатске академије,
Поштовани професори и колеге,

Данашња церемонија доделе диплома полазницима Дипломатске академије, осим што је свечана сама по себи, прилика је и да се дотакнемо две важне теме, које су у центру дужности које обављамо.

Прва се, наравно, односи на међународне околности и изазове који стоје пред спољном политиком наше земље. A друга се тиче директно вас, као дипломатског кадра, који ће учествовати у спровођењу те спољне политике, својим радом у читавој државној управи.

Ово је и прилика да подсетим да су кључни спољнополитички приоритети Републике Србије принципијелна борба за очување територијалног интегритета и суверенитета, наставак преговарачког процеса са Европском унијом до пуноправног чланства, даљи развој добросуседских односа, унапређење односа и чвршће економско повезивање са најутицајнијим земљама, и војна неутралност.

Као што вам је познато, постизање политичког решења за Косово и Метохију остаје наш национални приоритет. Србија то доказује посвећеношћу дијалогу са Приштином и испуњавањем својих обавеза, у складу са принципима и вредностима које као држава негујемо и заступамо. Међутим, потези Приштине угрожавају дијалог и регионалну стабилност, доводећи, пре свега, у питање безбедност Срба и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији. Ни после пет и по година од потписивања Бриселског споразума, Приштина није приступила испуњавању својих преузетих обавеза, првенствено формирању Заједнице српских општина. У таквим околностима, настављају се наша настојања да се решавају питања имовине, културног и црквеног наслеђа, катастра, слободе кретања, а нарочито противљење формирању такозване војске „Косова", што може да угрози не само безбедност Покрајине и дијалог Београд – Приштина, већ и стабилност читавог региона.

Активним приступом, посвећеним радом и напорима наше дипломатије у циљу заштите суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије, успели смо да у протеклих годину дана седам држава повуче раније признање једнострано проглашене независности Косова. Међу њима, последња је Лесото, уз Суринам, Сао Томе и Принципе, Бурунди, Либерију и Папуу Нову Гвинеју и Гвинеју Бисао.

Што се тиче других спољнополитичких приоритета, као своје главно стратешко опредељење, Србија види чланство у Европској унији. Процес приступања ЕУ дефинисан је пакетом реформи које Србија треба да спроведе, како би свој законодавни оквир и административни апарат ускладила са европским. Фокус реформског пакета је на правосуђу, борби против корупције и против трговине људима.

Један од битних сегмената наше спољне политике је одржавање и унапређење блиских и пријатељских односа са Руском Федерацијом. На традицији добрих односа изградили смо стратешко партнерство и континуирано се одржава комуникација на највишем нивоу. Поред тога што Русија пружа пуну подршку територијалном интегритету Србије, она је један од наших водећих спољнотрговинских партнера. Ове године обележавамо јубиларну 180. годишњицу од успостављања дипломатских односа између Србије и Руске Федерације, а један од догађаја који су организовани тим поводом је и посета министра Лаврова Београду. Недавно је и председник Вучић поново боравио у посети Москви, а очекујемо да и председник Путин поново посети Србију у јануару 2019. године.

Односи са Кином су последњих година значајно унапређени, што је и довело до успостављања стратешког партнерства, а 2016. и посете председника Кине Србији. Република Србија у потпуности подржава иницијативу кинеског председника Си Ђинпинга „Појас и пут" и једна је од најактивнијих у механизму сарадње Кине са 16 држава централне и источне Европе. На економском плану, кинеске фирме су водећи инфраструктурни инвеститори у Србији, што последично води бољој повезаности земље и региона, а тиме и бољим условима за иностране инвестиције. У том смислу, Србија је тренутно земља са највише заједничких пројеката у централној и источној Европи.

Са Сједињеним Америчким Државама, иако не делимо ставове по питању једнострано проглашене независности Косова и Метохије, имамо исти циљ, а то је стабилност и просперитет региона Западног Балкана. У том смислу, Србија је поуздан и одговоран партнер. Последњих година интензивиран је политички дијалог на високом и највишем нивоу, развијају се односи на економском пољу, као и војна сарадња. Задовољство ми је што могу да констатујем да је постигнут приметан напредак у односима са Сједињеним Америчким Државама - председник Вучић је учинио билатералну посету Вашингтону, а упућен је и позив председнику Трампу да посети Србију.

Некада „трећи пут" Југославије и водећа улога у Покрету несврстаних земаља, данас је спољнополитички капитал Србије у борби за очување наше територијалне целовитости, али и за развој економске сарадње са земљама које су чланице овог блока. Већина афричких, латиноамеричких и азијских држава је на истим позицијама када је реч о поштовању међународног права. У том смислу, Србија придаје велики значај развоју свестране сарадње са тим традиционалним пријатељима, нарочито обнављању економске сарадње и привлачењу инвестиција.

У свим овим наступима Србија се профилисала као одговоран, поуздан и предвидив партнер, који нема скривену агенду. Међутим, свако ко покушава да сагледа сву комплексност дипломатског позива, а нарочито у спољнополитичким околностима у којима се налази наша земља, требало би да има на уму да оно што смо до сада навели представља углавном само део билатералних активности.

Што се тиче наших дипломатских напора на мултилатералном плану, морам да укажем на актуелност борбе за осујећивање добро познатих аспирација Приштине за чланством у Унеску, Интерполу и другим међународним организацијама. Али ту су и наше редовне активности у области људских права, хуманитарних питања, демократије и владавине права.

Поштовани полазници Дипломатске академије,

Битан аспект наше спољнополитичке оријентације је и политика војне неутралности, која никако не значи политику изолације. Управо супротно. Наш највећи изазов јесте да управо путем овакве политике пронађемо начине за истовременост добре сарадње са свима. Као илустрацију навешћу да је број војних вежби реализованих са чланицама НАТО-а бројнији од оних реализованих са Руском Федерацијом. Међутим, то није показатељ наше спољнополитичке и војне оријентације, већ просте чињенице да је шест од осам нама суседних земаља већ у НАТО-у и потпуно је нормално да највише сарађујете са суседима, јер са њима, осим заједничке границе, делимо и много тога другог.

У складу са спољнополитичком оријентацијом ка чланству у ЕУ, Србија је привржена сарадњи са свим државама чланицама и институцијама ЕУ на плану Заједничке безбедносне и одбрамбене политике. Учешћем у мисијама и операцијама ЕУ и УН-а, Србија показује опредељеност да конкретно допринесе светској, европској и регионалној безбедности, поштовању међународног права и додатно потврђује своју европску оријентацију. Република Србија учествује у четири мисије ЕУ, као и у пет мисија и операција УН-а, у којима је тренутно ангажовано 279 припадника Војске Србије. Наша земља је, дакле, у европском врху по контрибуцијама у мировним мисијама и прва у региону Западног Балкана.
У току је и процес успостављања националног законског и институционалног оквира који ће омогућити и учешће цивилних структура у мултинационалним мисијама. Све ове активности представљају важан елемент спољне политике Србије и то није само корак који ће је приближити ЕУ, већ и знак међусобног поверења и спремности за поделу одговорности.

Драге младе колеге,

Сигуран сам да вас комплексност задатака на спољнополитичком плану неће обесхрабрити у вашем будућем раду, већ ће вас само додатно мотивисати за стручно усавршавање и развијање личних потенцијала. Од српског дипломате се очекује да делује у све већем несагласју између друштвених предрасуда о престижу, привилегијама и лукративности дипломатског позива, и са друге стране – притиска и одговорности које намеће непрестани низ деликатних дипломатско-конзуларних ситуација.

Изражавам посебно задовољство што у овој генерацији имамо већи број полазника са високим просеком оцена, од тога чак њих пет са максималним успехом. С обзиром на то да су, као приправници Министарства спољних послова, полагали већи број испита, све честитке као полазници генерације заслужују Јелена Делић и Марко Потић.
Полазници који су такође остварили максималан просек оцена су Владимир Котуровић и Милош Пурковић из Министарства спољних послова, као и Марија Танасковић из Безбедносно-информативне агенције.
Желим посебно да истакнем успех који је постигао Никола Радојловић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – просек оцена му је 9,89 – и да му захвалим на давању примера истрајности, пожртвованости и активног учешћа у свим активностима на Дипломатској академији.

Свим полазницима генерације која данас добија дипломе, захваљујем на сарадњи у претходних годину дана, и надам се да ће знање, познанства и контакти које сте стекли на Дипломатској академији значајно утицати на ваш професионални развој и ефикасност у испуњавању задатака у вашим министарствима.

Полазницима нове генерације, желим добродошлицу, и – пре свега – да успете да ускладите ваше радне обавезе и захтеве наставе на Дипломатској академији. Такође, надам се да ћете надмашити успех који су постигли ваши претходници, и да ће такав тренд постати традиција.

У месецима који долазе, кроз Програм који вам предстоји на Дипломатској академији имаћете прилику да сазнате доста чињеница, али се надам да ћете бар у истој мери добити подстрек и за самостално промишљање. Због тога ову прилику желим да искористим да се захвалим и онима без којих Програм не би постојао - свим досадашњим и будућим предавачима, посебно координаторима на великој подршци у вредновању знања и квалитета полазника.

Хвала вам свима још једном на пажњи и желим вам пуно среће и успеха."