Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Izveštaju generalnog sekretara UN-a o radu UNMIK-a u periodu od 16. aprila do 15. jula 2017. godine.

"Poštovani gospodine predsedniče,
Cenjeni članovi Saveta bezbednosti,
Dame i gospodo,

Želeo bih da izrazim zahvalnost specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN-a gospodinu Taninu na angažmanu na realizaciji mandata UNMIK, u skladu sa rezolucijom SB 1244 (1999), kao i članovima SB na pažnji koju u kontinuitetu posvećuju ovom pitanju. S obzirom na izuzetan značaj koji Srbija pridaje radu UNMIK-a, hteo bih da istaknem važnost nedavnog usvajanja budzeta Misije u skladu sa preporukom Savetodavnog komiteta za administrativna i budzetska pitanja, uz inicijalni predlog generalnog sekretara UN da budzet bude i veći. Ovo je bio odraz realno sagledanih potreba za obezbeđivanjem adekvatnih kadrovskih i finansijskih kapaciteta Misije, kako bi mogla da odgovori zahtevima u implementaciji svog mandata.

Jačanje UNMIK istovremeno predstavlja snažnu poruku o važnosti mandata i uloge UN kao krovnog međunarodnog prisustva na KiM. Imajući u vidu suštinsku i dugoročnu ulogu UNMIK u izgradnji i očuvanju stabilnosti u Pokrajini, te potrebu za njegovim prilagođavanjem i jačanjem usled rekonfiguracije drugih segmenata međunarodnog prisustva, očekujem da će se ovakav trend nastaviti i ubuduće. Nadam se da će to pozitivno uticati i na sveobuhvatniji i konkretniji pristup Misije sagledavanju i rešavanju niza problema sa kojima se srpska i ostale nealbanske zajednice suočavaju na planu ostvarivanja svojih fundamentalnih prava, kao i na unapređenje i dalje krhke bezbednosti i vladavine prava u Pokrajini. Evidentno je da se Misija u prethodnom periodu, imajući u vidu osetljivo okruženje u kome deluje, često uzdržavala od snažnije kritike privremenih institucija samouprave na KiM, a uravnotežen ton izveštavanja Misije, na žalost, nije doprineo njihovom konstruktivnijem postavljanju.

U kontekstu doprinosa stvaranju uslova za nesmetano sprovođenje mandata UNMIK i podrške dijalogu između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU, želim da podvučem da je nastavak kvartalnog održavanja sednica SB na ovu temu od ključnog značaja. Redovno, kvartalno izveštavanje i vidljivije prisustvo UNMIK na terenu može imati samo pozitivan uticaj na jačanje poverenja i spremnosti srpskog i drugog nealbanskog stanovništva da se uključi u procese inicirane Briselskim dijalogom.

Izveštajni period koji je iza nas u velikoj meri bio je obeležen izbornim aktivnostima, tako da je značajan deo izveštaja generalnog sekretara posvećen upravo izbornom procesu na KiM. U tom periodu uočljivi su bili pritisci i praksa zastrašivanja srpske zajednice, praćeni ugrožavanjem bezbednosti njenih pripadnika, a sve sa ciljem da se razbije jedinstvo srpskog glasačkog korpusa. Ova praksa nije u dovoljnoj meri ilustrovana u izveštaju pred nama. Uprkos tome, mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da uspeh koji je Srpska lista ostvarila na izborima predstavlja potvrdu političkog jedinstva Srba na KiM i garant kontinuiteta konstruktivne politike kada se radi o odbrani njihovih interesa. Aktuelni zastoj u formiranju prištinskih institucija, međutim, predstavlja razlog za zabrinutost, naročito kada je u pitanju nastavak dijaloga Beograda i Prištine. S tim u vezi, posebno brine javno obraćanje Ramuša Haradinaja, jednog od kandidata za premijera „Kosova", po povratku na KiM iz Francuske, u kome, obraćajući se „neprijatelju Srbiji", preti „da će im biti urađeno gore nego što je bilo pre". Ponovo apelujem na međunarodnu zajednicu i pravosudne institucije na KiM da ne smeju ostati nemi pred ovakvim govorom mržnje i pretnjama novim etničkim čišćenjem preostalih Srba. Kao i u prethodnom izveštaju generalnog sekretara, i ovom prilikom podseća se na zapaljive izjave albanskih političkih lidera o stvaranju tzv. "velike Albanije", koje dodatno ugrožavaju proces pomirenja i normalizacije odnosa. Pomenute pretnje, te neprihvatljivi jednostrani akti Prištine i uslovaljavanja, poput rezolucije o prekidu dijaloga uz dovođenje u vezu nastavka dijaloga sa sudbinom osoba koje se terete za najmonstruoznije zločine nad srpskim stanovništvom, imaju za cilj podizanje tenzija i odlaganje ispunjenja obaveza u skladu sa već postignutim dogovorima. Srbija pozdravlja svaki podsticaj međunarodne zajednice za obnavljanje dijaloga, poput poziva generalnog sekretara obema stranama da se vrate dijalogu i daju novi podsticaj procesu. Ipak, moram da primetim da se, suštinski, time relativizuje odgovornost prištinske strane koja je bila ta koja je jednostrano prekinula dijalog.

Uprkos brojnim preprekama i izazovima, Beograd nastavlja da konstruktivno, odgovorno i posvećeno učestvuje u dijalogu, sa ciljem rešavanja otvorenih pitanja u statusno neutralnom okviru i doprinosa stabilizaciji prilika i stvaranju uslova za nesmetani napredak regiona Zapadnog Balkana ka članstvu u EU. Izveštaj generalnog sekretara konstatuje ograničen napredak u okviru tehničkog aspekta dijaloga, pri čemu se izdvaja implementacija dogovora o telekomunikacijama, gde je srpska strana iznova demonstrirala spremnost za dosledno sprovođenje preuzetih obaveza. Sa druge strane, i dalje nema napretka u implementaciji postignutih dogovora o Zajednici srpskih opština (ZSO) i pravosuđu, iako dogovor o uspostavljanju ZSO predstavlja centralni deo Prvog sporazuma o normalizaciji odnosa i ključno pitanje za opstanak srpskog naroda na KiM. Sam izveštaj konstatuje nastavak jednostranih akata Prištine poput nedavne direktive o zabrani upotrebe srpskih pasoša izdatih od strane Koordinacione uprave MUP R. Srbije za ulazak i izlazak sa KiM. Ovo je samo još jedan u nizu dokaza da konstruktivan i odgovoran pristup Beograda u okviru dijaloga i implementacije do sada postignutih sporazuma nailazi na kontinuiranu opstrukciju Prištine i izostanak političke volje za postizanjem istinskog napretka na planu normalizacije odnosa. Takođe, ovakav stav prištinskih institucija jasno pokazuje da je neophodan snažan pritisak SB UN, EU i međunarodne zajednice na Prištinu kako bi izvršila preuzete obaveze i kako bi se najvažniji element normalizacije odnosa - formiranje ZSO, konačno realizovao. Sprečavanje formiranja „vojske Kosova" jasno je pokazalo da Priština i te kako može da prihvati sugestije međunarodne zajednice.

S obzirom na jednostranu suspenziju dijaloga od strane Prištine, izborni period na KiM, te navedenu pojačanu nacionalističku retoriku albanskih političkih lidera, izostao je u prethodnom periodu napredak i u okviru dijaloga na visokom nivou. Izvesnu nadu da je moguć skori nastavak dijaloga uliva izjava nakon neformalnog sastanka predsednika Aleksandra Vučića, Hašima Tačija i visoke predstavnice EU Federike Mogerini 3. jula ove godine o „posvećenosti otpočinjanju nove faze dijaloga" i važnosti implementacije do sada postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Moram iznova da podvučem da istinskog pomirenja ne može biti bez procesuiranja svih zločina, bez izuzetka, kao i bez spremnosti za suočavanje sa odgovornošću za ratne zločine u sopstvenim redovima. Činjenica da još uvek nema nijednog pravosnažno osuđenog za oko 1.000 ubijenih Srba u periodu posle završetka sukoba do danas jasno svedoči da pravosuđe na KiM nije u stanju da obavi taj posao. U prilog nepostojanja pravde za srpske žrtve na KiM govore i nedavne šokantne oslobađajuće presude za sve optužene za ratne zločine u slučaju „Klečka", te odluka „Ustavnog suda Kosova" da usvoji žalbu i oslobodi Samija Ljuštakua, bivšeg pripadnika „Dreničke grupe" OVK, istaknutog člana Demokratske partije Kosova i gradonačelnika opštine Srbica, prethodno osuđenog na 12 godina zatvora za ratne zločine u slučaju „Drenica I". Takođe, pravosudni organi na KiM su oslobađanjem Ljirima Jakupija, zvanog „Komandant Naci", još jednom potvrdili da su instrument u rukama politike. Ovi primeri pokazuju da na KiM ne postoji namera da se prekine sa praksom zataškavanja i relativizovanja zločina koje su tokom sukoba u našoj južnoj pokrajini, u ime agresivne ekspanzionističke velikoalbanske ideje, počinili članovi terorističke "Oslobodilačke vojske Kosova" (OVK). Podsetio bih ovom prilikom i da se 23. jula ove godine navršilo 18 godina od monstruoznog zločina nad srpskim žeteocima u Starom Grackom, kojom prilikom je surovo ubijeno 14 ljudi, od kojih je najmlađi imao svega 17 godina. Počinioci ovog strašnog zločina nisu otkriveni, a odlukom da se obustavi istraga gasi se mogućnost da će ikada biti pronađeni. Podsetio bih i da se 13. avgusta navršilo 14 godina od monstruoznog zločina kada su na reci Bistrici iz automatskog oružja mučki ubijeni Ivan Jovović i Pantelija Dakić koji je u tom momentu imao samo 13 godina, a četvoro srpske dece je tom prilikom teško ranjeno. Užasavajući masakr nad ovom nedužnom decom, koja su ubijena samo zato što su bila Srbi, počinjen je kako bi se poslala poruka. Poruka svim preostalim Srbima da za njih na Kosovu i Metohiji više mesta nema. Poruka onima koji su sa Kosova i Metohije proterani da ni ne sanjaju o povratku. Poruka da će se etničko čišćenje završiti do kraja i po svaku cenu. Rafali koji su kosili srpsku decu tog dana na "Krvavoj Bistrici" bili su rafali namenjeni uništavanju svakog traga srpskog postojanja i opstajanja na ovoj svetoj metohijskoj zemlji. Ni za ovaj užasavajući zločin niko nije odgovarao.

Podvlačim da istinska demokratija podrazumeva otklon društva od zločina i organizovanog kriminala, u čemu nezavisno pravosuđe mora imati ključnu ulogu, međutim pravosuđe na KiM iznova i iznova dokazuje da je oruđe u službi onih koji bi trebalo da se prvi nađu na njegovom udaru. Dok god se ulicama kosovskih gradova i sela slobodno budu šetali šefovi kriminalnih i paravojnih klanova, demokratizacija i multietničnost kosovskog društva će nastaviti da budu samo mrtvo slovo na papiru. Zajednička evropska budućnost se može graditi samo na temeljima istinskog otklona od zločinačkog nasleđa ko god bili vinovnici i ko god bile žrtve. Ona će biti moguća tek kada na Kosovu i Metohiji ubica bude ubica bez obzira na to da li se njegova žrtva zove Adem ili Ivan, Ramuš ili Pantelija. Poruka koja se šalje odlukama da se na slobodu puštaju teroristi i počinioci strašnih zločina jeste da na KiM nema pravde ni za srpske, ali ni za albanske žrtve terora tzv. OVK, te da je Srbe na KiM dozvoljeno ubijati. Ovo je istovremeno potvrda neuspeha međunarodne zajednice da na KiM napravi društvo zasnovano na vladavini prava. Sam izveštaj generalnog sekretara, osim navedenih oslobađajućih presuda, u značajnoj meri posvećuje pažnju brojnim sistemskim nedostacima pravosuđa na KiM, ali i nesposobnosti da se izbori sa političkim uticajima nekadašnjeg vođstva OVK. Podsetiću da je i Komesar za ljudska prava Saveta Evrope u Memorandumu o poslednjoj poseti KiM takođe apostrofirao da, osamnaest godina nakon konflikta na KiM, hiljade ljudi čeka na ostvarivanje pravde, te da je krajnje vreme da se stvore uslovi za efektivno procesuiranje ratnih zločina i povratak interno raseljenih lica, kao i da se rasvetli sudbina nestalih. Ovakvi komentari svedoče da su kosovske institucije daleko od standarda nezavisnog sudstva i nesposobne da na kredibilan i nepristrasan način procesuiraju ratne zločine počinjene nad nealbanskim stanovništvom.

Imajući u vidu da je Specijalni sud za ratne zločine sada potpuno operativan i da ne postoje pravne prepreke za podizanje optužnica, očekujem da će protiv svih osumnjičenih za ratne zločine počinjene nad Srbima i drugim nealbancima na KiM biti pokrenuti kredibilni sudski procesi i da će svedoci dobiti adekvatnu sudsku zaštitu. Srbija stoji na raspolaganju da pruži svu potrebnu dokumentaciju i dokaze o brutalnim i višestrukim silovanjima, torturi i mučkim ubistvima od strane pripadnika OVK.

Gospodine predsedniče,

Srbija je iskreno posvećena očuvanju mira i primarno zainteresovana da se sačuvaju životi i imovina svih stanovnika Pokrajine i stvore uslovi za održivi povratak interno raseljenih lica. Na žalost, nesmanjen intenzitet etnički motivisanih napada na Srbe, poput nedavnog paljenja automobila doktora Dragiše Milovića i Olivera Ivanovića, još uvek onemogućavaju iole značajniji povratak interno raseljenih. Ovakvi incidenti su posledica kontinuirano prisutnog podgrevanja tenzija retorikom mržnje i izostanka sistemskog odgovora kosovskih institucija na mnogobrojne bezbednosne i administrativne probleme sa kojima se suočavaju pripadnici nealbanskih zajednica. Oni su odraz izostanka stvarne želje da se stvore uslovi za bezbednost građana i održivi suživot na KiM. Podaci UNHCR za prvu polovinu 2017. godine prema kojima je zabeleženo ukupno 218 dobrovoljnih individualnih povrataka predstavnika manjinskih zajednica su najblaže rečeno porazni. Odsustvo klasifikacije etnički motivisanih zločina od strane policije kao takvih, kao i odsustvo sistematskog monitoringa situacije na tom planu, svakako ne doprinose povećanju broja povratnika, kao ni institucionalna diskriminacija Srba koja se manifestuje kroz arbitrarna hapšenja i etnički motivisane restriktivne mere u kontekstu ostvarivanja osnovnih građanskih prava. U tom kontekstu, cenimo aktivnosti šefa UNMIK na povezivanju sa opštinskim vlastima i predstavnicima zajednica u cilju zaštite prava zajednica i promovisanja pomirenja i izgradnje poverenja među zajednicama, kao i povratka interno raseljenih. Polazeći od toga, sugerisao bih da se u narednim izveštajima veća pažnja posveti pitanju rasprostranjene sistematske ugroženosti ljudskih prava pripadnika nealbanskih zajednica, pogotovo najugroženijih povratnika u nacionalno mešovitim sredinama na jugu KiM, koji su izloženi konstantnoj kampanji zastrašivanja.

Sve navedeno govori u prilog potrebi za jačanjem programskih aktivnosti i projekata za izgradnju poverenja, kroz koje UNMIK nastoji da poboljša trenutno stanje u oblastima ključnim za realizaciju njegovog mandata poput vladavine prava, ljudskih prava i pomirenja među zajednicama i povratka interno raseljenih. O brojnosti izazova na ovom planu pored redovnih kvartalnih izveštaja genseka UN o radu UNMIK, govori i pomenuti Memorandum komesara Saveta Evrope za ljudska prava nakon posete KiM u februaru ove godine u kome se, između ostalog, izražava ozbiljna zabrinutost time što su i 18 godina nakon konflikta evidentne etničke linije podela, kao i mnogobrojne prepreke dobrovoljnom povratku raseljenih. U tom kontekstu, neophodno je da svi akteri uključeni u rešavanje pitanja položaja interno raseljenih rade na stvaranju uslova za neometan i dugoročno održiv povratak, što je jedan od glavnih elemenata mandata UNMIK.

Institucionalno kršenje prava izraženo je i u domenu zaštite srpskog kulturnog i verskog nasleđa na KiM. S tim u vezi, podsećam na javnu osudu specijalnog predstavnika EU kojom poziva „kosovske" vlasti da „pokažu poštovanje vladavine prava" u vezi sa sprovođenjem presude „Ustavnog suda Kosova" koja je potvrdila vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje u njegovom okruženju. Izveštaj generalnog sekretara ukazuje na nepoštovanje i ignorisanje zakona, pravosudnih institucija i njihovih odluka, odbijanje saradnje sa predstavnicima međunarodne zajednice, nepoštovanje prava Srpske pravoslavne vrkve i njenih vernika. Takođe, organizacije civilnog društva izražavaju zabrinutost zbog nepoštovanja Zakona o specijalnoj zaštićenoj zoni istorijskog centra Prizrena. Apelovao bih ovom prilikom na dalje intenzivno angažovanje međunarodne zajednice u pogledu fizičke i pravne zaštite spomenika srpske kulturne i verske baštine koji su kontinuirano predmet krađe, oštećenja, rušenja i paljenja. O ovome svedoče i brojna uništena i oskrnavljena pravoslavna groblja, o čemu je iscrpno pisala Misija OEBS na KiM. U svetlu navedenog, najave iz Prištine u vezi sa mogućim obnavljanjem zahteva „Kosova" za članstvo u Unesku su, u najmanju ruku, neshvatljive.

Ukazujem ponovo da takvi jednostrani potezi predstavljaju kršenje Povelje UN i važeće rezolucije SB UN 1244 (1999), kao i da nastojanja Prištine u pravcu ostvarivanja članstva u različitim međunarodnim organizacijama imaju negativan uticaj na dalji tok dijaloga koji se nalazi u osetljivoj fazi. Poslednji takav primer predstavlja zahtev „Kosova" za članstvo u Interpolu, koji se ne može podvesti pod navodna nastojanja da se unaprede njegovi kapaciteti za borbu protiv kriminala i terorizma i stvore institucionalne pretpostavke da se i ovaj prostor uključi u razmenu informacija iz domena nadležnosti Interpola, jer je to već obezbeđeno kroz delovanje Kancelarije za vezu UNMIK. Pomenuti zahtev je samo još jedan u nizu pokušaja Prištine da kroz zloupotrebu i politizaciju rada međunarodnih organizacija afirmiše svoju jednostrano proglašenu nezavisnost.

Pozitivni rezultati ostvareni u dijalogu pokazuju da on nema alternativu, ali i da je neophodno snažnije liderstvo posredničke strane u obezbeđivanju primene do sada postignutih dogovora. Iskazana posvećenost otpočinjanju nove faze dijaloga na najvišem nivou i davanje novog podsticaja dijalogu zahtevaće iskrenu opredeljenost obeju strana za postizanje kompromisa, koja je do sada izostajala na strani Prištine, kao i promenu svesti tako da se svaki dogovor ne doživljava kao nečiji poraz. Srbija je čvrsto opredeljena za dijalog koji će doprineti interesima regionalne stabilnosti ali je ključno da on bude zasnovan na obostrano prihvatljivim rešenjima za sva otvorena pitanja, bez prejudiciranja budućeg statusa KiM i uz puno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999). Srbija je uverena da je potreban ozbiljan i odgovoran pristup, hrabar i realan, sa pogledom u budućnost, što potvrđuje i inicijativa predsednika Vučića za otvaranje unutrašnjeg dijaloga o KiM.

Kako zajednički napredak u pravcu mirnog rešavanja pitanja KiM zahteva dosledno poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN, i ovom prilikom želim da izrazim zahvalnost državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" na njihovom principijelnom stavu, i pozovem države koje su je priznale da aktivnije podrže nastojanja da se za ovo pitanje iznađe obostrano prihvatljivo rešenje koje će uzeti u obzir prava i interese obeju strana.

Zahvaljujem na pažnji."