Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на седници Савета безбедности Уједињених нација о Извештају генералног секретара УН-а о раду УНМИК-а у периоду од 16. априла до 15. јула 2017. године.

"Поштовани господине председниче,
Цењени чланови Савета безбедности,
Даме и господо,

Желео бих да изразим захвалност специјалном представнику генералног секретара УН-а господину Танину на ангажману на реализацији мандата УНМИК, у складу са резолуцијом СБ 1244 (1999), као и члановима СБ на пажњи коју у континуитету посвећују овом питању. С обзиром на изузетан значај који Србија придаје раду УНМИК-а, хтео бих да истакнем важност недавног усвајања буџета Мисије у складу са препоруком Саветодавног комитета за административна и буџетска питања, уз иницијални предлог генералног секретара УН да буџет буде и већи. Ово је био одраз реално сагледаних потреба за обезбеђивањем адекватних кадровских и финансијских капацитета Мисије, како би могла да одговори захтевима у имплементацији свог мандата.

Јачање УНМИК истовремено представља снажну поруку о важности мандата и улоге УН као кровног међународног присуства на КиМ. Имајући у виду суштинску и дугорочну улогу УНМИК у изградњи и очувању стабилности у Покрајини, те потребу за његовим прилагођавањем и јачањем услед реконфигурације других сегмената међународног присуства, очекујем да ће се овакав тренд наставити и убудуће. Надам се да ће то позитивно утицати и на свеобухватнији и конкретнији приступ Мисије сагледавању и решавању низа проблема са којима се српска и остале неалбанске заједнице суочавају на плану остваривања својих фундаменталних права, као и на унапређење и даље крхке безбедности и владавине права у Покрајини. Евидентно је да се Мисија у претходном периоду, имајући у виду осетљиво окружење у коме делује, често уздржавала од снажније критике привремених институција самоуправе на КиМ, а уравнотежен тон извештавања Мисије, на жалост, није допринео њиховом конструктивнијем постављању.

У контексту доприноса стварању услова за несметано спровођење мандата УНМИК и подршке дијалогу између Београда и Приштине под покровитељством ЕУ, желим да подвучем да је наставак кварталног одржавања седница СБ на ову тему од кључног значаја. Редовно, квартално извештавање и видљивије присуство УНМИК на терену може имати само позитиван утицај на јачање поверења и спремности српског и другог неалбанског становништва да се укључи у процесе инициране Бриселским дијалогом.

Извештајни период који је иза нас у великој мери био је обележен изборним активностима, тако да је значајан део извештаја генералног секретара посвећен управо изборном процесу на КиМ. У том периоду уочљиви су били притисци и пракса застрашивања српске заједнице, праћени угрожавањем безбедности њених припадника, а све са циљем да се разбије јединство српског гласачког корпуса. Ова пракса није у довољној мери илустрована у извештају пред нама. Упркос томе, могу са задовољством да констатујем да успех који је Српска листа остварила на изборима представља потврду политичког јединства Срба на КиМ и гарант континуитета конструктивне политике када се ради о одбрани њихових интереса. Актуелни застој у формирању приштинских институција, међутим, представља разлог за забринутост, нарочито када је у питању наставак дијалога Београда и Приштине. С тим у вези, посебно брине јавно обраћање Рамуша Харадинаја, једног од кандидата за премијера „Косова", по повратку на КиМ из Француске, у коме, обраћајући се „непријатељу Србији", прети „да ће им бити урађено горе него што је било пре". Поново апелујем на међународну заједницу и правосудне институције на КиМ да не смеју остати неми пред оваквим говором мржње и претњама новим етничким чишћењем преосталих Срба. Као и у претходном извештају генералног секретара, и овом приликом подсећа се на запаљиве изјаве албанских политичких лидера о стварању тзв. "велике Албаније", које додатно угрожавају процес помирења и нормализације односа. Поменуте претње, те неприхватљиви једнострани акти Приштине и условаљавања, попут резолуције о прекиду дијалога уз довођење у везу наставка дијалога са судбином особа које се терете за најмонструозније злочине над српским становништвом, имају за циљ подизање тензија и одлагање испуњења обавеза у складу са већ постигнутим договорима. Србија поздравља сваки подстицај међународне заједнице за обнављање дијалога, попут позива генералног секретара обема странама да се врате дијалогу и дају нови подстицај процесу. Ипак, морам да приметим да се, суштински, тиме релативизује одговорност приштинске стране која је била та која је једнострано прекинула дијалог.

Упркос бројним препрекама и изазовима, Београд наставља да конструктивно, одговорно и посвећено учествује у дијалогу, са циљем решавања отворених питања у статусно неутралном оквиру и доприноса стабилизацији прилика и стварању услова за несметани напредак региона Западног Балкана ка чланству у ЕУ. Извештај генералног секретара констатује ограничен напредак у оквиру техничког аспекта дијалога, при чему се издваја имплементација договора о телекомуникацијама, где је српска страна изнова демонстрирала спремност за доследно спровођење преузетих обавеза. Са друге стране, и даље нема напретка у имплементацији постигнутих договора о Заједници српских општина (ЗСО) и правосуђу, иако договор о успостављању ЗСО представља централни део Првог споразума о нормализацији односа и кључно питање за опстанак српског народа на КиМ. Сам извештај констатује наставак једностраних аката Приштине попут недавне директиве о забрани употребе српских пасоша издатих од стране Координационе управе МУП Р. Србије за улазак и излазак са КиМ. Ово је само још један у низу доказа да конструктиван и одговоран приступ Београда у оквиру дијалога и имплементације до сада постигнутих споразума наилази на континуирану опструкцију Приштине и изостанак политичке воље за постизањем истинског напретка на плану нормализације односа. Такође, овакав став приштинских институција јасно показује да је неопходан снажан притисак СБ УН, ЕУ и међународне заједнице на Приштину како би извршила преузете обавезе и како би се најважнији елемент нормализације односа - формирање ЗСО, коначно реализовао. Спречавање формирања „војске Косова" јасно је показало да Приштина и те како може да прихвати сугестије међународне заједнице.

С обзиром на једнострану суспензију дијалога од стране Приштине, изборни период на КиМ, те наведену појачану националистичку реторику албанских политичких лидера, изостао је у претходном периоду напредак и у оквиру дијалога на високом нивоу. Извесну наду да је могућ скори наставак дијалога улива изјава након неформалног састанка председника Александра Вучића, Хашима Тачија и високе представнице ЕУ Федерике Могерини 3. јула ове године о „посвећености отпочињању нове фазе дијалога" и важности имплементације до сада постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Морам изнова да подвучем да истинског помирења не може бити без процесуирања свих злочина, без изузетка, као и без спремности за суочавање са одговорношћу за ратне злочине у сопственим редовима. Чињеница да још увек нема ниједног правоснажно осуђеног за око 1.000 убијених Срба у периоду после завршетка сукоба до данас јасно сведочи да правосуђе на КиМ није у стању да обави тај посао. У прилог непостојања правде за српске жртве на КиМ говоре и недавне шокантне ослобађајуће пресуде за све оптужене за ратне злочине у случају „Клечка", те одлука „Уставног суда Косова" да усвоји жалбу и ослободи Самија Љуштакуа, бившег припадника „Дреничке групе" ОВК, истакнутог члана Демократске партије Косова и градоначелника општине Србица, претходно осуђеног на 12 година затвора за ратне злочине у случају „Дреница I". Такође, правосудни органи на КиМ су ослобађањем Љирима Јакупија, званог „Командант Наци", још једном потврдили да су инструмент у рукама политике. Ови примери показују да на КиМ не постоји намера да се прекине са праксом заташкавања и релативизовања злочина које су током сукоба у нашој јужној покрајини, у име агресивне експанзионистичке великоалбанске идеје, починили чланови терористичке "Ослободилачке војске Косова" (ОВК). Подсетио бих овом приликом и да се 23. јула ове године навршило 18 година од монструозног злочина над српским жетеоцима у Старом Грацком, којом приликом је сурово убијено 14 људи, од којих је најмлађи имао свега 17 година. Починиоци овог страшног злочина нису откривени, а одлуком да се обустави истрага гаси се могућност да ће икада бити пронађени. Подсетио бих и да се 13. августа навршило 14 година од монструозног злочина када су на реци Бистрици из аутоматског оружја мучки убијени Иван Јововић и Пантелија Дакић који је у том моменту имао само 13 година, а четворо српске деце је том приликом тешко рањено. Ужасавајући масакр над овом недужном децом, која су убијена само зато што су била Срби, почињен је како би се послала порука. Порука свим преосталим Србима да за њих на Косову и Метохији више места нема. Порука онима који су са Косова и Метохије протерани да ни не сањају о повратку. Порука да ће се етничко чишћење завршити до краја и по сваку цену. Рафали који су косили српску децу тог дана на "Крвавој Бистрици" били су рафали намењени уништавању сваког трага српског постојања и опстајања на овој светој метохијској земљи. Ни за овај ужасавајући злочин нико није одговарао.

Подвлачим да истинска демократија подразумева отклон друштва од злочина и организованог криминала, у чему независно правосуђе мора имати кључну улогу, међутим правосуђе на КиМ изнова и изнова доказује да је оруђе у служби оних који би требало да се први нађу на његовом удару. Док год се улицама косовских градова и села слободно буду шетали шефови криминалних и паравојних кланова, демократизација и мултиетничност косовског друштва ће наставити да буду само мртво слово на папиру. Заједничка европска будућност се може градити само на темељима истинског отклона од злочиначког наслеђа ко год били виновници и ко год биле жртве. Она ће бити могућа тек када на Косову и Метохији убица буде убица без обзира на то да ли се његова жртва зове Адем или Иван, Рамуш или Пантелија. Порука која се шаље одлукама да се на слободу пуштају терористи и починиоци страшних злочина јесте да на КиМ нема правде ни за српске, али ни за албанске жртве терора тзв. ОВК, те да је Србе на КиМ дозвољено убијати. Ово је истовремено потврда неуспеха међународне заједнице да на КиМ направи друштво засновано на владавини права. Сам извештај генералног секретара, осим наведених ослобађајућих пресуда, у значајној мери посвећује пажњу бројним системским недостацима правосуђа на КиМ, али и неспособности да се избори са политичким утицајима некадашњег вођства ОВК. Подсетићу да је и Комесар за људска права Савета Европе у Меморандуму о последњој посети КиМ такође апострофирао да, осамнаест година након конфликта на КиМ, хиљаде људи чека на остваривање правде, те да је крајње време да се створе услови за ефективно процесуирање ратних злочина и повратак интерно расељених лица, као и да се расветли судбина несталих. Овакви коментари сведоче да су косовске институције далеко од стандарда независног судства и неспособне да на кредибилан и непристрасан начин процесуирају ратне злочине почињене над неалбанским становништвом.

Имајући у виду да је Специјални суд за ратне злочине сада потпуно оперативан и да не постоје правне препреке за подизање оптужница, очекујем да ће против свих осумњичених за ратне злочине почињене над Србима и другим неалбанцима на КиМ бити покренути кредибилни судски процеси и да ће сведоци добити адекватну судску заштиту. Србија стоји на располагању да пружи сву потребну документацију и доказе о бруталним и вишеструким силовањима, тортури и мучким убиствима од стране припадника ОВК.

Господине председниче,

Србија је искрено посвећена очувању мира и примарно заинтересована да се сачувају животи и имовина свих становника Покрајине и створе услови за одрживи повратак интерно расељених лица. На жалост, несмањен интензитет етнички мотивисаних напада на Србе, попут недавног паљења аутомобила доктора Драгише Миловића и Оливера Ивановића, још увек онемогућавају иоле значајнији повратак интерно расељених. Овакви инциденти су последица континуирано присутног подгревања тензија реториком мржње и изостанка системског одговора косовских институција на многобројне безбедносне и административне проблеме са којима се суочавају припадници неалбанских заједница. Они су одраз изостанка стварне жеље да се створе услови за безбедност грађана и одрживи суживот на КиМ. Подаци УНХЦР за прву половину 2017. године према којима је забележено укупно 218 добровољних индивидуалних повратака представника мањинских заједница су најблаже речено поразни. Одсуство класификације етнички мотивисаних злочина од стране полиције као таквих, као и одсуство систематског мониторинга ситуације на том плану, свакако не доприносе повећању броја повратника, као ни институционална дискриминација Срба која се манифестује кроз арбитрарна хапшења и етнички мотивисане рестриктивне мере у контексту остваривања основних грађанских права. У том контексту, ценимо активности шефа УНМИК на повезивању са општинским властима и представницима заједница у циљу заштите права заједница и промовисања помирења и изградње поверења међу заједницама, као и повратка интерно расељених. Полазећи од тога, сугерисао бих да се у наредним извештајима већа пажња посвети питању распрострањене систематске угрожености људских права припадника неалбанских заједница, поготово најугроженијих повратника у национално мешовитим срединама на југу КиМ, који су изложени константној кампањи застрашивања.

Све наведено говори у прилог потреби за јачањем програмских активности и пројеката за изградњу поверења, кроз које УНМИК настоји да побољша тренутно стање у областима кључним за реализацију његовог мандата попут владавине права, људских права и помирења међу заједницама и повратка интерно расељених. О бројности изазова на овом плану поред редовних кварталних извештаја генсека УН о раду УНМИК, говори и поменути Меморандум комесара Савета Европе за људска права након посете КиМ у фебруару ове године у коме се, између осталог, изражава озбиљна забринутост тиме што су и 18 година након конфликта евидентне етничке линије подела, као и многобројне препреке добровољном повратку расељених. У том контексту, неопходно је да сви актери укључени у решавање питања положаја интерно расељених раде на стварању услова за неометан и дугорочно одржив повратак, што је један од главних елемената мандата УНМИК.

Институционално кршење права изражено је и у домену заштите српског културног и верског наслеђа на КиМ. С тим у вези, подсећам на јавну осуду специјалног представника ЕУ којом позива „косовске" власти да „покажу поштовање владавине права" у вези са спровођењем пресуде „Уставног суда Косова" која је потврдила власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара земље у његовом окружењу. Извештај генералног секретара указује на непоштовање и игнорисање закона, правосудних институција и њихових одлука, одбијање сарадње са представницима међународне заједнице, непоштовање права Српске православне вркве и њених верника. Такође, организације цивилног друштва изражавају забринутост због непоштовања Закона о специјалној заштићеној зони историјског центра Призрена. Апеловао бих овом приликом на даље интензивно ангажовање међународне заједнице у погледу физичке и правне заштите споменика српске културне и верске баштине који су континуирано предмет крађе, оштећења, рушења и паљења. О овоме сведоче и бројна уништена и оскрнављена православна гробља, о чему је исцрпно писала Мисија ОЕБС на КиМ. У светлу наведеног, најаве из Приштине у вези са могућим обнављањем захтева „Косова" за чланство у Унеску су, у најмању руку, несхватљиве.

Указујем поново да такви једнострани потези представљају кршење Повеље УН и важеће резолуције СБ УН 1244 (1999), као и да настојања Приштине у правцу остваривања чланства у различитим међународним организацијама имају негативан утицај на даљи ток дијалога који се налази у осетљивој фази. Последњи такав пример представља захтев „Косова" за чланство у Интерполу, који се не може подвести под наводна настојања да се унапреде његови капацитети за борбу против криминала и тероризма и створе институционалне претпоставке да се и овај простор укључи у размену информација из домена надлежности Интерпола, јер је то већ обезбеђено кроз деловање Канцеларије за везу УНМИК. Поменути захтев је само још један у низу покушаја Приштине да кроз злоупотребу и политизацију рада међународних организација афирмише своју једнострано проглашену независност.

Позитивни резултати остварени у дијалогу показују да он нема алтернативу, али и да је неопходно снажније лидерство посредничке стране у обезбеђивању примене до сада постигнутих договора. Исказана посвећеност отпочињању нове фазе дијалога на највишем нивоу и давање новог подстицаја дијалогу захтеваће искрену опредељеност обеју страна за постизање компромиса, која је до сада изостајала на страни Приштине, као и промену свести тако да се сваки договор не доживљава као нечији пораз. Србија је чврсто опредељена за дијалог који ће допринети интересима регионалне стабилности али је кључно да он буде заснован на обострано прихватљивим решењима за сва отворена питања, без прејудицирања будућег статуса КиМ и уз пуно поштовање резолуције СБ УН 1244 (1999). Србија је уверена да је потребан озбиљан и одговоран приступ, храбар и реалан, са погледом у будућност, што потврђује и иницијатива председника Вучића за отварање унутрашњег дијалога о КиМ.

Како заједнички напредак у правцу мирног решавања питања КиМ захтева доследно поштовање међународног права и Повеље УН, и овом приликом желим да изразим захвалност државама које нису признале једнострано проглашену независност "Косова" на њиховом принципијелном ставу, и позовем државе које су је признале да активније подрже настојања да се за ово питање изнађе обострано прихватљиво решење које ће узети у обзир права и интересе обеју страна.

Захваљујем на пажњи."