Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića okruglom stolu „Berlinski proces – dostignuća i perspektive" na uvodnoj sesiji „Berlinski proces: Višelojna platforma koja iziskuje napredak u sprovođenju tzv. Tankih mera".

„Poštovani predsedavajući, gospodine Čadež,
Uvažene Ekselencije,
Poštovani predstavnici privrednog sektora,
Dame i gospodo,

Ovo je drugi put u periodu od nedelju dana da na jednom važnom, međunarodnom skupu, govorim o „Berlinskom procesu", njegovom uticaju na region Zapadnog Balkana, dosadašnjim rezultatima i perspektivama. Posebno mi je zadovoljstvo što ovoga puta imam priliku da istupam pred preduzetnicima koji istrajavaju u svojim naporima da obezbede što bolje uslove poslovanja, u čemu svakako imaju nemerljivu pomoć Privredne komore i državnih organa.

Kada se osvrnemo i sagledamo period od prvog Samita u Berlinu, avgusta 2014, analiziramo razvoj kroz samite u Beču 2015. i Parizu 2016, nepobitno se nameće zaključak da je „Berlinski proces", poslovnom terminologijom rečeno, u međuvremenu postao „regionalni brend".

Šta je to što ovaj nemački proizvod, austrijski dorađivan, francuski upakovan i definitivno očekujemo italijanski ukusan, čini tako posebnim?

Rekao bih da je to pre svega činjenica da u njemu „povezivanje" predstavlja ključni princip saradnje. „Berlinska deklaracija", tada predsedavajućeg Nemačke, sa Samita 2014. koja sadrži 18 tačaka dala nam je jasan četvorogodišnji politički okvir i smernice za saradnju na Zapadnom Balkanu, koje treba da donesu konkretne rezultate. Već u njenoj prvoj tački definisani su ključni politički ciljevi, kao što je suštinski napredak u procesu reformi, rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i postizanje pomirenja u regionu. U njoj je definisan i, rekao bih, ključni „alat" koji doprinosi ostvarivanju ovih ciljeva, a to je – „Jačanje regionalne ekonomske saradnje i uspostavljanje osnove za održivi ekonomski rast".

Podsetio bih da je u regionu upravo Srbija bila prva koja je praktično krenula u realizaciju kako političkih, tako i ekonomskih ciljeva definisanih „Berlinskom deklaracijom". Naime, Konferencija o ZB održana u formatu „Zapadnobalkanske šestorke", čije učesnice su istovremeno i učesnice „Berlinskog procesa", održana je u Beogradu, 23. oktobra 2014, pod nazivom: „Ekonomsko upravljanje i povezivanje" (Western Balkan's Conference, Economic Governance and Connectivity). I rezultirala je usvajanjem „Zajedničke izjave o ekonomskom upravljanju i povezivanju".

Imajući u vidu da je Srbija od samog početka doprinosila aktivnostima u okviru „Berlinskog procesa", nikoga ne treba da iznenadi što je upravo od predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, potekla ideja da se krene korak dalje u ekonomskoj integraciji regiona – kroz formiranje carinske unije, o čemu se razgovaralo na pripremnom sastanku predsednika vlada ZB u Sarajevu, 16. marta.

Oluku Italije da upravo jačanje ekonomskog povezivanja i stvaranje regionalnog ekonomskog područja ZB na predstojećem Samitu o ZB u Trstu, 12. jula, stavi u žižu skupa, ocenjujemo kao izvanrednu. Naš stav je po ovom pitanju potpuno jasan iz više razloga:

Prvo, za Srbiju nema dileme da usvajanje „Višegodišnjeg akcionog plana o regionalnoj integraciji ZB6" treba da bude jedan od konkretnih rezultata predstojećeg Samita o ZB u Trstu. To sam posebno naglasio i na pripremnom sastanku ministara spoljnih poslova „ZB6" na kojem sam učestvovao u Rimu, 24. maja. Za to se zalažu i privredne komore regiona, koje su od svojih vlada tražile da se uklone postojeće barijere i, na taj način, pospeši regionalna ekonomska integracija.

Poseban interes za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja na Balkanu ima i Evropska komisija, koja to vidi kao važan korak koji će doprineti i evropskoj integraciji regiona.
Mislim da je veoma važno da svi imamo u vidu sledeće:

- pojedinačno, sve ekonomije u regionu imaju relativno mala tržišta u odnosu na aktuelne standarde globalnog poslovanja; ukoliko region sagledamo kao celinu, radi se o tržištu od skoro 20 miliona ljudi,
- investicije su glavni izvor ekonomskog rasta i upravo one su te koje dovode do napretka tržišne razmene sa EU, glavnim trgovinskim partnerom regiona u celini,
- životni standard građana u regionu ZB je znatno niži nego u zemljama EU, a stope nezaposlenosti u regionu su među najvišima u Evropi; upravo reforme koje treba da sprovedemo na putu ka članstvu u EU, treba da nam pomognu da rešimo ova pitanja.
Drugo, evidentno je da trgovinski potencijali u našem regionu nisu dovoljno iskorišćeni, a ekonomije nisu dovoljno integrisane u globalno tržište. Jedan od uspešnih modela trgovinske saradnje je svakako CEFTA. Verujemo da se na bazi postojećeg okvira zone slobodne trgovine može dalje raditi kako bi se postigao dogovor i usaglasili zajednički interesi, u oblastima koje su definisane u Zaključcima sa sastanka predsednika ZB6 u Sarajevu u delu: „Zajedničko tržište (Common Market)", u kojem su obuhvaćene teme: kretanje robe i usluga, kretanje kvalifikovane radne snage, digitalna ekonomija i investicije, i
Treće, veoma je ohrabrujuće što je na marginama Međunarodnog sajma privrede, 4. aprila 2017. u Mostaru, postignut dogovor svih predsednika privrednih komora sa ZB, uključujući i PK Hrvatske i Slovenije, da se krene u postupak osnivanja Stalnog sekretarijata Komorskog investicionog foruma zapadnog Balkana, kao pravnog lica, sa sedištem u Trstu, koji će zastupati interese tržišta od gotovo 25 miliona ljudi. Počastvovan sam najavom da će na svečanu ceremoniju otvaranja kancelarije Sekretarijata, na marginama Poslovnog foruma predstojećeg Samita u Trstu, 12. jula, pored ministara privrede biti pozvani i ministri spoljnih poslova i sa zadovoljstvom ću prihvatiti poziv da prisustvujem tom svečanom skupu.

Dame i gospodo,

U osnovi Berlinskog procesa jeste „Agenda povezivanja", koja se pre svega ostvaruje u oblasti transporta i energetike. Kako bi se pospešila integracija u ove dve oblasti i uklonile postojeće barijere, postignut je dogovor o primeni takozvanih „mekih mera", koje se sprovode na nacionalnom i na regionalnom nivou. Ove mere nisu lake, štaviše neke su izuzetno složene i dugotrajne, ali važno je to što uprkos svim izazovima posvećeno radimo na njihovoj primeni. Iako, na našu žalost, nismo još uvek uspeli da ispunimo sve dogovorene mere, Srbija se može oceniti kao najuspešnija u implementaciji mekih mera, posebno onih koje od nas zavise. O ispunjenosti mekih mera razgovarano je 16. maja na sastanku u Briselu, na kojem je Evropska komisija predstavila ocene u pogledu ispunjenosti mekih mera – napredak koji je Srbija postigla kada je reč o primeni mera u oblasti transporta, u celini je ocenjen je kao „vrlo dobar"; u oblasti energetike konstatovano je da postoje brojna otvorena pitanja, ali je u prethodnom periodu izvršeno šest mekih mera i u tri je postignut napredak. Zaista ne bih želeo ovom prilikom da ulazim u tehničke detalje, ali je važno da izdvojim par mera koje smo do sada ispunili, a koje imaju reformski i suštinski značaj – Srbija je uklonila pravne i ugovorne prepreke i stvorila mogućnosti za uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije i otvaranje tržišta železnica za sve operatere.

Dame i gospodo,

Predstojeći Samit u Trstu treba da donese napredak u jačanju regionalne saradnje u oblasti transporta na prostoru Zapadnog Balkana i povezivanja sa Evropskom unijom, kroz proces harmonizacije propisa i politika u ovoj oblasti, što će se ostvariti ukoliko, kao što je planirano, u Trstu 12. jula bude potpisan Ugovor o uspostavljanju Transportne zajednice. Želeo bih da vas obavestim da su na nacionalnom nivou sprovedeni svi institucionalni koraci i da će Republika Srbija tokom ove nedelje parafirati tekst Ugovora. Ovom prilikom bih želeo da ponovim interes Republike Srbije da u Beogradu bude sedište Sekretarijata Transportne zajednice, imajući u vidu da već više od 10 godina u Beogradu uspešno radi Transportna opservatorija za JIE, koja treba da preraste u buduću Transportnu zajednicu. Osim toga, brojni drugi argumenti – kao što su pozicija na raskršću važnih evropskih puteva, povezanost Beograda sa ostatkom regiona, finansijski doprinos Srbije, značajni infrastrukturni projekti – govore u prilog Beograda i Srbije.
Želeo bih i da vas podsetim da je ideja o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih na Zapadnom Balkanu, koju je na Samitu u Berlinu 2014. godine izneo predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, u međuvremenu realizovana i da se očekuje da će do Samita u Trstu, Kancelarija realizovati prve projekte. Srbija je počastvovana što je za prvog generalnog sekretara izabran naš kandidat i verujemo da će u narednim godinama kroz rad Kancelarije biti ostvaren održiv i efikasan mehanizam regionalne saradnje mladih koji je zasnovan na mobilnosti, razmeni ideja, vršnjačkom učenju i toleranciji.

U zaključku bih želeo da preciziram da „Berlinski proces" za nas predstavlja podstrek koji unapređuje zajedničke ekonomske, političke i bezbednosne interese na Zapadnom Balkanu. Upravo u njemu vidimo „baj-pas" koji će nam pomoći da ostvarenim rezultatima prevaziđemo „zamor proširenja" koji EU ponekad pokazuje i postanemo punopravni članovi evropske porodice.

Želim da dodam i da sa strane Srbije dobre namere postoje i kada je u pitanju dalje intenziviranje regionalne saradnje kao suštinske baze za stabilnost regiona i kada je u pitanju borba protiv onoga što narušava principe dobrog ekonomskog upravljanja, a tu pre svega mislim na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i nastavak započetog reformskog kursa koji će obezbediti održivi ekonomski rast.

Hvala Vam na pažnji i želim vam uspešan rad."