Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића округлом столу „Берлински процес – достигнућа и перспективе" на уводној сесији „Берлински процес: Вишелојна платформа која изискује напредак у спровођењу тзв. Танких мера".

„Поштовани председавајући, господине Чадеж,
Уважене Екселенције,
Поштовани представници привредног сектора,
Даме и господо,

Ово је други пут у периоду од недељу дана да на једном важном, међународном скупу, говорим о „Берлинском процесу", његовом утицају на регион Западног Балкана, досадашњим резултатима и перспективама. Посебно ми је задовољство што овога пута имам прилику да иступам пред предузетницима који истрајавају у својим напорима да обезбеде што боље услове пословања, у чему свакако имају немерљиву помоћ Привредне коморе и државних органа.

Када се осврнемо и сагледамо период од првог Самита у Берлину, августа 2014, анализирамо развој кроз самите у Бечу 2015. и Паризу 2016, непобитно се намеће закључак да је „Берлински процес", пословном терминологијом речено, у међувремену постао „регионални бренд".

Шта је то што овај немачки производ, аустријски дорађиван, француски упакован и дефинитивно очекујемо италијански укусан, чини тако посебним?

Рекао бих да је то пре свега чињеница да у њему „повезивање" представља кључни принцип сарадње. „Берлинска декларација", тада председавајућег Немачке, са Самита 2014. која садржи 18 тачака дала нам је јасан четворогодишњи политички оквир и смернице за сарадњу на Западном Балкану, које треба да донесу конкретне резултате. Већ у њеној првој тачки дефинисани су кључни политички циљеви, као што је суштински напредак у процесу реформи, решавању отворених билатералних питања и постизање помирења у региону. У њој је дефинисан и, рекао бих, кључни „алат" који доприноси остваривању ових циљева, а то је – „Јачање регионалне економске сарадње и успостављање основе за одрживи економски раст".

Подсетио бих да је у региону управо Србија била прва која је практично кренула у реализацију како политичких, тако и економских циљева дефинисаних „Берлинском декларацијом". Наиме, Конференција о ЗБ одржана у формату „Западнобалканске шесторке", чије учеснице су истовремено и учеснице „Берлинског процеса", одржана је у Београду, 23. октобра 2014, под називом: „Економско управљање и повезивање" (Western Balkan's Conference, Economic Governance and Connectivity). И резултирала је усвајањем „Заједничке изјаве о економском управљању и повезивању".

Имајући у виду да је Србија од самог почетка доприносила активностима у оквиру „Берлинског процеса", никога не треба да изненади што је управо од председника Владе Србије Александра Вучића, потекла идеја да се крене корак даље у економској интеграцији региона – кроз формирање царинске уније, о чему се разговарало на припремном састанку председника влада ЗБ у Сарајеву, 16. марта.

Олуку Италије да управо јачање економског повезивања и стварање регионалног економског подручја ЗБ на предстојећем Самиту о ЗБ у Трсту, 12. јула, стави у жижу скупа, оцењујемо као изванредну. Наш став је по овом питању потпуно јасан из више разлога:

Прво, за Србију нема дилеме да усвајање „Вишегодишњег акционог плана о регионалној интеграцији ЗБ6" треба да буде један од конкретних резултата предстојећег Самита о ЗБ у Трсту. То сам посебно нагласио и на припремном састанку министара спољних послова „ЗБ6" на којем сам учествовао у Риму, 24. маја. За то се залажу и привредне коморе региона, које су од својих влада тражиле да се уклоне постојеће баријере и, на тај начин, поспеши регионална економска интеграција.

Посебан интерес за успостављање регионалног економског подручја на Балкану има и Европска комисија, која то види као важан корак који ће допринети и европској интеграцији региона.
Мислим да је веома важно да сви имамо у виду следеће:

- појединачно, све економије у региону имају релативно мала тржишта у односу на актуелне стандарде глобалног пословања; уколико регион сагледамо као целину, ради се о тржишту од скоро 20 милиона људи,
- инвестиције су главни извор економског раста и управо оне су те које доводе до напретка тржишне размене са ЕУ, главним трговинским партнером региона у целини,
- животни стандард грађана у региону ЗБ је знатно нижи него у земљама ЕУ, а стопе незапослености у региону су међу највишима у Европи; управо реформе које треба да спроведемо на путу ка чланству у ЕУ, треба да нам помогну да решимо ова питања.
Друго, евидентно је да трговински потенцијали у нашем региону нису довољно искоришћени, а економије нису довољно интегрисане у глобално тржиште. Један од успешних модела трговинске сарадње је свакако ЦЕФТА. Верујемо да се на бази постојећег оквира зоне слободне трговине може даље радити како би се постигао договор и усагласили заједнички интереси, у областима које су дефинисане у Закључцима са састанка председника ЗБ6 у Сарајеву у делу: „Заједничко тржиште (Common Market)", у којем су обухваћене теме: кретање робе и услуга, кретање квалификоване радне снаге, дигитална економија и инвестиције, и
Треће, веома је охрабрујуће што је на маргинама Међународног сајма привреде, 4. априла 2017. у Мостару, постигнут договор свих председника привредних комора са ЗБ, укључујући и ПК Хрватске и Словеније, да се крене у поступак оснивања Сталног секретаријата Коморског инвестиционог форума западног Балкана, као правног лица, са седиштем у Трсту, који ће заступати интересе тржишта од готово 25 милиона људи. Почаствован сам најавом да ће на свечану церемонију отварања канцеларије Секретаријата, на маргинама Пословног форума предстојећег Самита у Трсту, 12. јула, поред министара привреде бити позвани и министри спољних послова и са задовољством ћу прихватити позив да присуствујем том свечаном скупу.

Даме и господо,

У основи Берлинског процеса јесте „Агенда повезивања", која се пре свега остварује у области транспорта и енергетике. Како би се поспешила интеграција у ове две области и уклониле постојеће баријере, постигнут је договор о примени такозваних „меких мера", које се спроводе на националном и на регионалном нивоу. Ове мере нису лаке, штавише неке су изузетно сложене и дуготрајне, али важно је то што упркос свим изазовима посвећено радимо на њиховој примени. Иако, на нашу жалост, нисмо још увек успели да испунимо све договорене мере, Србија се може оценити као најуспешнија у имплементацији меких мера, посебно оних које од нас зависе. О испуњености меких мера разговарано је 16. маја на састанку у Бриселу, на којем је Европска комисија представила оцене у погледу испуњености меких мера – напредак који је Србија постигла када је реч о примени мера у области транспорта, у целини је оцењен је као „врло добар"; у области енергетике констатовано је да постоје бројна отворена питања, али је у претходном периоду извршено шест меких мера и у три је постигнут напредак. Заиста не бих желео овом приликом да улазим у техничке детаље, али је важно да издвојим пар мера које смо до сада испунили, а које имају реформски и суштински значај – Србија је уклонила правне и уговорне препреке и створила могућности за успостављање регионалног тржишта електричне енергије и отварање тржишта железница за све оператере.

Даме и господо,

Предстојећи Самит у Трсту треба да донесе напредак у јачању регионалне сарадње у области транспорта на простору Западног Балкана и повезивања са Европском унијом, кроз процес хармонизације прописа и политика у овој области, што ће се остварити уколико, као што је планирано, у Трсту 12. јула буде потписан Уговор о успостављању Транспортне заједнице. Желео бих да вас обавестим да су на националном нивоу спроведени сви институционални кораци и да ће Република Србија током ове недеље парафирати текст Уговора. Овом приликом бих желео да поновим интерес Републике Србије да у Београду буде седиште Секретаријата Транспортне заједнице, имајући у виду да већ више од 10 година у Београду успешно ради Транспортна опсерваторија за ЈИЕ, која треба да прерасте у будућу Транспортну заједницу. Осим тога, бројни други аргументи – као што су позиција на раскршћу важних европских путева, повезаност Београда са остатком региона, финансијски допринос Србије, значајни инфраструктурни пројекти – говоре у прилог Београда и Србије.
Желео бих и да вас подсетим да је идеја о успостављању Регионалне канцеларије за сарадњу младих на Западном Балкану, коју је на Самиту у Берлину 2014. године изнео председник Владе Србије Александар Вучић, у међувремену реализована и да се очекује да ће до Самита у Трсту, Канцеларија реализовати прве пројекте. Србија је почаствована што је за првог генералног секретара изабран наш кандидат и верујемо да ће у наредним годинама кроз рад Канцеларије бити остварен одржив и ефикасан механизам регионалне сарадње младих који је заснован на мобилности, размени идеја, вршњачком учењу и толеранцији.

У закључку бих желео да прецизирам да „Берлински процес" за нас представља подстрек који унапређује заједничке економске, политичке и безбедносне интересе на Западном Балкану. Управо у њему видимо „бај-пас" који ће нам помоћи да оствареним резултатима превазиђемо „замор проширења" који ЕУ понекад показује и постанемо пуноправни чланови европске породице.

Желим да додам и да са стране Србије добре намере постоје и када је у питању даље интензивирање регионалне сарадње као суштинске базе за стабилност региона и када је у питању борба против онога што нарушава принципе доброг економског управљања, а ту пре свега мислим на борбу против корупције и организованог криминала, као и наставак започетог реформског курса који ће обезбедити одрживи економски раст.

Хвала Вам на пажњи и желим вам успешан рад."