Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić priredio je večeras radnu večeru za članove Radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA) i predstavnike Saveta EU i Evropske komisije, koji od 28. februara do 3. marta 2017. godine borave u poseti Srbiji.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić podvukao je da ključni strateški spoljnopolitički cilj Srbije ostaje punopravno članstvo u EU, kome je Vlada Srbije u potpunosti posvećena. Izrazio je očekivanje da će tokom predsedavanja Malte i Estonije Savetu Evropske unije Srbija otvoriti veći broj pregovaračkih poglavlja. Osvrnuvši se na činjenicu da se celokupan proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prati kroz tempo rezultata postignutih u dijalogu između Beograda i Prištine, naglasio je da bi, dugoročno gledano, bilo kontraproduktivno održavanje postojećeg paralelizma u smislu napretka u Poglavlju 35 i drugim reformskim poglavljima, jer bi to praktično značilo da se umanjuje značaj preduzetih reformi, a preuveličava jedan izuzetno osetljiv politički proces.

Ministar Dačić iskazao je nezadovoljstvo zbog upornog izbegavanja Prištine da otpočne sa sprovođenjem svog dela obaveza u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština i povlačenja jednostranih poteza, poput zahteva za prijem u članstvo Uneska i drugih međunarodnih organizacija, koji ugrožavaju do sada postignute rezultate dijaloga.

Osvrnuvši se na pitanje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pogrešno je to pitanje sagledavati samo kroz pridruživanje deklaracijama EU, jer Srbija ima značajnu ulogu u brojnim drugim oblastima saradnje. Posebno je istakao učešće Srbije sa 328 pripadnika u mirovnim misijama UN i EU, jačanje kapaciteta za veće angažovanje u civilnim mirovnim operacijama, saradnju u borbi protiv terorizma, blizak odnos sa Evropskom odbrambenom agencijom, kao i činjenicu da je Srbija kredibilan partner EU u izazovima migrantske krize, u kojoj je preuzela veći teret nego pojedine članice EU. Sve to ukazuje da EU Srbija vidi kao glavnog partnera u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici. U tom smislu naglasio je da ćemo svaku deklaraciju EU u ovoj oblasti nastaviti da procenjujemo na individualnoj osnovi i da ćemo odluke o pridruživanju, kao i do sada, donositi u najboljem interesu građana Srbije, a sve u duhu principijelnog pragmatizma za koji se i EU zalaže. Ministar je, takođe, ukazao da je u ovoj fazi naših pregovora o pristupanju 64% usklađivanja realno. Obavestio je i da je rad na izradi novih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane u toku. Izrazio je zadovoljstvo što je uspostavljena praksa konsultacija sa Spoljnopolitičkom službom EU, što je dobra platforma za jačanje saradnje i razmenu mišljenja u brojnim oblastima. Naglasio je da je Srbija u potpunosti posvećena postizanju dugoročne stabilnosti u regionu. U tom kontekstu istakao je značaj Berlinskog procesa za ostvarivanje bliske saradnje u oblasti infrastrukturnog povezivanja, ekonomske integracije i saradnje mladih. Istovremeno je izrazio žaljenje što naš interes za boljim razumevanjem i uzajamnim uvažavanjem, kao i za pristup okrenut budućnosti, ne dele svi u regionu. U tom kontekstu, apostrofirao je izuzetno ozbiljnu situaciju u Bosni i Hercegovini i činjenicu da je Bakir Izetbegović, donošenjem lične odluke da pokrene reviziju tužbe za genocid protiv Srbije, narušio integritet postojećih institucija, što će imati značajne posledice ne samo u Bosni i Hercegovini, nego po ceo region.

Osvrnuvši se na kraju izalaganja na podršku građana Srbije evrointegracijima, ukazao je da EU treba da ima izbalansiraniji pristup i da mora da zauzme jasan stav u vezi sa svakim korakom koji nije u skladu sa evropskim normama i standardima i njenim osnovnim vrednostima i principima, bez obzira odakle oni dolaze. Utisak javnog mnjenja u Srbiji jeste da takve reakcije izostaju ili su veoma blage kada je reč o drugim akterima u širem regionu, dok se potpuno drugačiji pristup primenjuje kada je reč o Srbiji. To sve utiče na opštu percepciju i sliku o EU, zbog čega se i registruju oscilacije u procentu podrške članstvu u EU.