Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић приредио је вечерас радну вечеру за чланове Радне групе Савета ЕУ за проширење (COELA) и представнике Савета ЕУ и Европске комисије, који од 28. фебруара до 3. марта 2017. године бораве у посети Србији.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић подвукао је да кључни стратешки спољнополитички циљ Србије остаје пуноправно чланство у ЕУ, коме је Влада Србије у потпуности посвећена. Изразио је очекивање да ће током председавања Малте и Естоније Савету Европске уније Србија отворити већи број преговарачких поглавља. Осврнувши се на чињеницу да се целокупан процес приступања Републике Србије Европској унији прати кроз темпо резултата постигнутих у дијалогу између Београда и Приштине, нагласио је да би, дугорочно гледано, било контрапродуктивно одржавање постојећег паралелизма у смислу напретка у Поглављу 35 и другим реформским поглављима, јер би то практично значило да се умањује значај предузетих реформи, а преувеличава један изузетно осетљив политички процес.

Министар Дачић исказао је незадовољство због упорног избегавања Приштине да отпочне са спровођењем свог дела обавеза у вези са формирањем Заједнице српских општина и повлачења једностраних потеза, попут захтева за пријем у чланство Унеска и других међународних организација, који угрожавају до сада постигнуте резултате дијалога.

Осврнувши се на питање усклађивања са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, погрешно је то питање сагледавати само кроз придруживање декларацијама ЕУ, јер Србија има значајну улогу у бројним другим областима сарадње. Посебно је истакао учешће Србије са 328 припадника у мировним мисијама УН и ЕУ, јачање капацитета за веће ангажовање у цивилним мировним операцијама, сарадњу у борби против тероризма, близак однос са Европском одбрамбеном агенцијом, као и чињеницу да је Србија кредибилан партнер ЕУ у изазовима мигрантске кризе, у којој је преузела већи терет него поједине чланице ЕУ. Све то указује да ЕУ Србија види као главног партнера у спољној, безбедносној и одбрамбеној политици. У том смислу нагласио је да ћемо сваку декларацију ЕУ у овој области наставити да процењујемо на индивидуалној основи и да ћемо одлуке о придруживању, као и до сада, доносити у најбољем интересу грађана Србије, а све у духу принципијелног прагматизма за који се и ЕУ залаже. Министар је, такође, указао да је у овој фази наших преговора о приступању 64% усклађивања реално. Обавестио је и да је рад на изради нових стратешких докумената у области безбедности и одбране у току. Изразио је задовољство што је успостављена пракса консултација са Спољнополитичком службом ЕУ, што је добра платформа за јачање сарадње и размену мишљења у бројним областима. Нагласио је да је Србија у потпуности посвећена постизању дугорочне стабилности у региону. У том контексту истакао је значај Берлинског процеса за остваривање блиске сарадње у области инфраструктурног повезивања, економске интеграције и сарадње младих. Истовремено је изразио жаљење што наш интерес за бољим разумевањем и узајамним уважавањем, као и за приступ окренут будућности, не деле сви у региону. У том контексту, апострофирао је изузетно озбиљну ситуацију у Босни и Херцеговини и чињеницу да је Бакир Изетбеговић, доношењем личне одлуке да покрене ревизију тужбе за геноцид против Србије, нарушио интегритет постојећих институција, што ће имати значајне последице не само у Босни и Херцеговини, него по цео регион.

Осврнувши се на крају изалагања на подршку грађана Србије евроинтеграцијима, указао је да ЕУ треба да има избалансиранији приступ и да мора да заузме јасан став у вези са сваким кораком који није у складу са европским нормама и стандардима и њеним основним вредностима и принципима, без обзира одакле они долазе. Утисак јавног мњења у Србији јесте да такве реакције изостају или су веома благе када је реч о другим актерима у ширем региону, док се потпуно другачији приступ примењује када је реч о Србији. То све утиче на општу перцепцију и слику о ЕУ, због чега се и региструју осцилације у проценту подршке чланству у ЕУ.