Uvodno izlaganje prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića na 35. sastanku Saveta ministara spoljnih poslova Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju koji je održan u Beogradu.

„Poštovani predsedniče Republike Srbije,
Poštovani ministri,
Gospodine generalni sekretaru,
Dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je da vas sve pozdravim u Beogradu, koji je poslednjih meseci postao jedan od centara aktivnosti naše Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju i njenih srodnih tela.

Republika Srbija privodi kraju šestomesečno predsedavanje i ovaj današnji sastanak je, zapravo, njegov završni čin kojim se zaključuje još jedna etapa u radu naše Organizacije. U proteklom periodu u sedištu u Istanbulu, u Beogradu, ali i u drugim gradovima razmatrana su pitanja koja su prepoznata kao važna za prosperitet crnomorskog regiona. Naši eksperti su razmenjivali mišljenja, predloge i zajedno dogovarali rešenja koja su u interesu regiona, ali i svake države članice pojedinačno. Konsenzus je reč koja se najčešće koristila u rečniku radnih grupa, jer upravo na njoj počivaju i ciljevi Organizacije. BSEC pripada regionalnim međunarodnim organizacijama sa manjim brojem članica, ali ipak dovoljnim da često dolazi do različitih stavova, što je Republika Srbija u ulozi predsedavajućeg nastojala da pretvara u konstruktivne diskusije. Rezultat svega toga su dokumenta pred nama koje danas usvajamo, a Srbija je imala tu privilegiju da, uz veliku pomoć Stalnog međunarodnog sekretarijata, koordinira proces dogovaranja tekstova i njihove izrade. Ovo je ujedno i prilika da srdačno zahvalim svim članovima Sekretarijata na profesionalnom i vrednom angažmanu u proteklom periodu.
Nakon skoro četvrt veka postojanja, BSEC ostaje važan element regionalnog ekonomskog povezivanja zemalja u tom delu Evrope. Njegova uloga se posebno odražava u kontekstu svih aktuelnih događaja na globalnoj ekonomsko-političkoj sceni, kao i u svetlu bezbednosnih izazova sa kojima se trenutno suočava međunarodna zajednica. Naime, pomenute aktuelnosti nisu mogle zaobići BSEC i njegove aktivnosti, usled položaja teritorija koje zauzimaju zemlje članice Organizacije. Upravo su to razlozi da se struktura i aparat BSEC u budućnosti konsoliduju i prilagode novim potrebama, pre svega, u interesu svih država članica, ali i da se prilagode novim prilikama u neposrednom okruženju Organizacije.

Da bismo odgovorili modernim izazovima potrebna je saradnja, solidarnost i odgovorno ponašanje svih aktera u međunarodnoj zajednici. U tom smislu, BSEC bi trebalo da potvrdi vodeću ulogu nosioca održivog i stabilnog ekonomskog razvoja, kako u regionu, tako i šire. U postizanju i održavanju ovog cilja, uloga nas država članica, je ključna. R. Srbija konstantno naglašava da su saradnja u oblastima od opšteg interesa i mirno rešavanje nesuglasica, jedini način za ostvarivanje pomenutog cilja.

Smatram da je na zemljama-članicama odgovornost da međusobnom saradnjom potpomognu stvaranje slike BSEC kao moderne, odgovorne međunarodne organizacije i konstruktivnog partnera drugim međunarodnim inicijativama. Kako se mi sami predstavimo – tako će nas drugi videti.

Mislim da je nepotrebno isticati strateški, infrastrukturni i ekonomski značaj regiona Crnog mora. Činjenica je da ovaj region, pa samim tim i jedina međunarodna organizacija koja ga u celosti predstavlja, imaju ogroman potencijal. Ono o čemu treba da razgovaramo je kako da iskoristimo taj potencijal u korist zemalja regiona i njihovih građana, kao i tome kako da doprinesemo ciljevima od globalnog značaja, a tu prvenstveno mislim na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja UN-a do 2030. godine. U tom smislu, interesantno je napomenuti da se, od 17 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine, BSEC u svojim radnim grupama i telima aktivno bavi sa njih 12, što malo koja međunarodna organizacija, osim UN naravno, može za sebe da kaže. Ostaje još „samo", a kažem samo, jer smatram da je to relativno lako dostižno, da ostvarimo konkretne rezultate.

Na početku predsedavanja, istakli smo nekoliko prioriteta na koje smo fokusirali svoje aktivnosti:

1. Pre svega, to je unapređenje ekonomske saradnje između zemalja-članica, kao osnovnog postulata na kojem Organizacija počiva. Čvrsto verujem da je ekonomska saradnja jedini put do prosperiteta i mira u regionu, što BSEC potencijalno čini još značajnijim faktorom u međunarodnoj zajednici.

2. Zatim, u okviru ekonomske saradnje, poseban segment posvetili smo saobraćaju, imajući u vidu da je osnovni preduslov za realizaciju saradnje u bilo kom obliku infrastrukturno povezivanje subjekata, što je potvrđeno i na sastanku ministara zaduženih za transport zemalja-članica, održanom 1. novembra 2016. u Beogradu. Nadamo se da će tada usvojena beogradska Zajednička deklaracija ministara zaduženih za transport dati poseban impuls na tom planu.

3. U cilju boljeg pozicioniranja naše Organizacije na međunarodnom planu, kao još jedan prioritet izdvojili smo unapređenje saradnje sa drugim međunarodnim organizacijama i inicijativama, posebno sa dve, za naš region najznačajnije organizacije, EU i UN. U tom kontekstu, održan je sastanak sa predstavnicima Radne grupe Evropske unije za istočnu Evropu i centralnu Aziju u Briselu, a tokom 71. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, 21. novembra 2016. usvojena je nova Rezolucija o saradnji Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju i UN-a.

4. Kao poslednji, ali možda najvažniji zadatak koji smo postavili na početku našeg predsedavanja, jeste reforma Organizacije sa ciljem postizanja održive projektne orijentisanosti, ekonomičnosti i funkcionalnosti. Nijedna međunarodna organizacija nije lako prolazila kroz proces reformi. Složićete se da je to opšti utisak iz drugih organizacija kojima pripadamo. Restriktivne mere u oblasti finansija, konsolidacija i pojednostavljivanje strukture BSEC su, takođe, pojmovi sa kojima smo se, kao i ranije, susretali poslednjih šest meseci na sastancima. Republika Srbija je, nije tajna, svojoj ulozi predsedavajućeg dala jednu notu neutralnog karaktera i nije aktivno učestvovala u raspravama po ovim pitanjima, ali je sa velikom pažnjom saslušala sve predloge, uključujući i sugestije Stalnog međunarodnog sekretarijata. Sa percepcijom predsedavajućeg koji završava svoju funkciju, imamo duboko uverenje da su strukturne promene Organizacije neophodne. U prilog tome govori i statistika u vezi sa aktivnostima radnih grupa i učešćem eksperata za vreme našeg predsedavanja, kojom ne želim da opterećujem ovaj visoki skup, a koju bi generalni sekretar, ambasador Hristidis mogao da potvrdi. Pitanje budzeta za narednu godinu, koji je tek juče usaglašen, a koji ćemo danas i zvanično usvojiti, je svakako u tesnoj korelaciji sa strukturnim promenama Organizacije. Odlučnost i odvažnost moraju biti u narednom periodu važan deo u pristupu naših zemalja pojedinačno prema ovim pitanjima kako bismo izbegli da se u junu sledeće godine na isti način sa njima suočavamo.

Iskreno se nadam da smo uspeli u realizaciji zadataka koje smo postavili 1. jula 2016, kada smo preuzeli predsedavanje, uzimajući u obzir složenost političkih prilika u crnomorskom regionu, poštujući sve zemlje članice, ne zanemarujući njihove razlike, a fokusirajući se na ono što nam je zajedničko – želja za ekonomskim, kulturološkim i sociološkim prosperitetom i jačanje saradnje u oblastima koje nam u tome mogu pomoći.

Želeo bih da podsetim i da se sledeće godine obeležava 25 godina od osnivanja Organizacije i Republika Srbija je spremna da na prigodan način obeleži ovaj značajan jubilej. Nadam se da će teme koje sam danas naveo, naći svoje mesto u agendi BSEC za novih 25 godina i da će Organizacija zauzeti mesto koje joj pripada u međunarodnoj zajednici. U vezi s tim, želeo bih da naglasim da je R. Srbija, kao i do sada, spremna na saradnju sa svim zemljama članicama, posmatračima i partnerima u sektorskom dijalogu.

Dragi gosti,

Želim vam još jednom dobrodošlicu u naš glavni grad, a svima nama i produktivan rad i uspešnu današnju sednicu."