Уводно излагање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на 35. састанку Савета министара спољних послова Организације за црноморску економску сарадњу који је одржан у Београду.

„Поштовани председниче Републике Србије,
Поштовани министри,
Господине генерални секретару,
Даме и господо,

Задовољство ми је да вас све поздравим у Београду, који је последњих месеци постао један од центара активности наше Организације за црноморску економску сарадњу и њених сродних тела.

Република Србија приводи крају шестомесечно председавање и овај данашњи састанак је, заправо, његов завршни чин којим се закључује још једна етапа у раду наше Организације. У протеклом периоду у седишту у Истанбулу, у Београду, али и у другим градовима разматрана су питања која су препозната као важна за просперитет црноморског региона. Наши експерти су размењивали мишљења, предлоге и заједно договарали решења која су у интересу региона, али и сваке државе чланице појединачно. Консензус је реч која се најчешће користила у речнику радних група, јер управо на њој почивају и циљеви Организације. BSEC припада регионалним међународним организацијама са мањим бројем чланица, али ипак довољним да често долази до различитих ставова, што је Република Србија у улози председавајућег настојала да претвара у конструктивне дискусије. Резултат свега тога су документа пред нама које данас усвајамо, а Србија је имала ту привилегију да, уз велику помоћ Сталног међународног секретаријата, координира процес договарања текстова и њихове израде. Ово је уједно и прилика да срдачно захвалим свим члановима Секретаријата на професионалном и вредном ангажману у протеклом периоду.
Након скоро четврт века постојања, BSEC остаје важан елемент регионалног економског повезивања земаља у том делу Европе. Његова улога се посебно одражава у контексту свих актуелних догађаја на глобалној економско-политичкој сцени, као и у светлу безбедносних изазова са којима се тренутно суочава међународна заједница. Наиме, поменуте актуелности нису могле заобићи BSEC и његове активности, услед положаја територија које заузимају земље чланице Организације. Управо су то разлози да се структура и апарат BSEC у будућности консолидују и прилагоде новим потребама, пре свега, у интересу свих држава чланица, али и да се прилагоде новим приликама у непосредном окружењу Организације.

Да бисмо одговорили модерним изазовима потребна је сарадња, солидарност и одговорно понашање свих актера у међународној заједници. У том смислу, BSEC би требало да потврди водећу улогу носиоца одрживог и стабилног економског развоја, како у региону, тако и шире. У постизању и одржавању овог циља, улога нас држава чланица, је кључна. Р. Србија константно наглашава да су сарадња у областима од општег интереса и мирно решавање несугласица, једини начин за остваривање поменутог циља.

Сматрам да је на земљама-чланицама одговорност да међусобном сарадњом потпомогну стварање слике BSEC као модерне, одговорне међународне организације и конструктивног партнера другим међународним иницијативама. Како се ми сами представимо – тако ће нас други видети.

Мислим да је непотребно истицати стратешки, инфраструктурни и економски значај региона Црног мора. Чињеница је да овај регион, па самим тим и једина међународна организација која га у целости представља, имају огроман потенцијал. Оно о чему треба да разговарамо је како да искористимо тај потенцијал у корист земаља региона и њихових грађана, као и томе како да допринесемо циљевима од глобалног значаја, а ту првенствено мислим на остваривање циљева одрживог развоја УН-a до 2030. године. У том смислу, интересантно је напоменути да се, од 17 циљева одрживог развоја до 2030. године, BSEC у својим радним групама и телима активно бави са њих 12, што мало која међународна организација, осим УН наравно, може за себе да каже. Остаје још „само", а кажем само, јер сматрам да је то релативно лако достижно, да остваримо конкретне резултате.

На почетку председавања, истакли смо неколико приоритета на које смо фокусирали своје активности:

1. Пре свега, то је унапређење економске сарадње између земаља-чланица, као основног постулата на којем Организација почива. Чврсто верујем да је економска сарадња једини пут до просперитета и мира у региону, што BSEC потенцијално чини још значајнијим фактором у међународној заједници.

2. Затим, у оквиру економске сарадње, посебан сегмент посветили смо саобраћају, имајући у виду да је основни предуслов за реализацију сарадње у било ком облику инфраструктурно повезивање субјеката, што је потврђено и на састанку министара задужених за транспорт земаља-чланица, одржаном 1. новембра 2016. у Београду. Надамо се да ће тада усвојена београдска Заједничка декларација министара задужених за транспорт дати посебан импулс на том плану.

3. У циљу бољег позиционирања наше Организације на међународном плану, као још један приоритет издвојили смо унапређење сарадње са другим међународним организацијама и иницијативама, посебно са две, за наш регион најзначајније организације, ЕУ и УН. У том контексту, одржан је састанак са представницима Радне групе Европске уније за источну Европу и централну Азију у Бриселу, а током 71. заседања Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку, 21. новембра 2016. усвојена је нова Резолуција о сарадњи Организације за црноморску економску сарадњу и УН-a.

4. Као последњи, али можда најважнији задатак који смо поставили на почетку нашег председавања, јесте реформа Организације са циљем постизања одрживе пројектне оријентисаности, економичности и функционалности. Ниједна међународна организација није лако пролазила кроз процес реформи. Сложићете се да је то општи утисак из других организација којима припадамо. Рестриктивне мере у области финансија, консолидација и поједностављивање структуре BSEC су, такође, појмови са којима смо се, као и раније, сусретали последњих шест месеци на састанцима. Република Србија је, није тајна, својој улози председавајућег дала једну ноту неутралног карактера и није активно учествовала у расправама по овим питањима, али је са великом пажњом саслушала све предлоге, укључујући и сугестије Сталног међународног секретаријата. Са перцепцијом председавајућег који завршава своју функцију, имамо дубоко уверење да су структурне промене Организације неопходне. У прилог томе говори и статистика у вези са активностима радних група и учешћем експерата за време нашег председавања, којом не желим да оптерећујем овај високи скуп, а коју би генерални секретар, амбасадор Христидис могао да потврди. Питање буџета за наредну годину, који је тек јуче усаглашен, а који ћемо данас и званично усвојити, је свакако у тесној корелацији са структурним променама Организације. Одлучност и одважност морају бити у наредном периоду важан део у приступу наших земаља појединачно према овим питањима како бисмо избегли да се у јуну следеће године на исти начин са њима суочавамо.

Искрено се надам да смо успели у реализацији задатака које смо поставили 1. јула 2016, када смо преузели председавање, узимајући у обзир сложеност политичких прилика у црноморском региону, поштујући све земље чланице, не занемарујући њихове разлике, а фокусирајући се на оно што нам је заједничко – жеља за економским, културолошким и социолошким просперитетом и јачање сарадње у областима које нам у томе могу помоћи.

Желео бих да подсетим и да се следеће године обележава 25 година од оснивања Организације и Република Србија је спремна да на пригодан начин обележи овај значајан јубилеј. Надам се да ће теме које сам данас навео, наћи своје место у агенди BSEC за нових 25 година и да ће Организација заузети место које јој припада у међународној заједници. У вези с тим, желео бих да нагласим да је Р. Србија, као и до сада, спремна на сарадњу са свим земљама чланицама, посматрачима и партнерима у секторском дијалогу.

Драги гости,

Желим вам још једном добродошлицу у наш главни град, а свима нама и продуктиван рад и успешну данашњу седницу."