utorak, 29. novembar 2016. | |
Ministar Dačić učestvovoao na godišnjem ministarskom sastanku Višegradske grupe |
+ larger fontnormal font- Smaller font |
Istupanje prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića na godišnjem sastanku ministara spoljnih poslova zemalja članica Višegradske grupe i ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana koji se održava u Varšavi:
„Drage kolege, Dozvolite mi da se na početku zahvalim našem domaćinu na izvrsnoj organizaciji ovog sastanka u Varšavi, gradu bogate, ali i tragične istorije koja opominje. Danas smo imali izuzetnu priliku za suštinsku razmenu mišljenja članica Višegradske grupe i ministara zapadnog Balkana, ali i naših suseda, o aktuelnim političkim i ekonomskim temama, ali i raznovrsnim izazovima sa kojima se suočavamo. Iako je od 2014. godine, kada smo se prvi put sastali u ovom formatu, načinjen veliki napredak, pred nama su još uvek brojni izazovi dok ne dođemo do suštinskog napretka u regionu. U isto vreme, množe se i izazovi u samoj Evropskoj uniji, što se sve reflektuje na našu evropsku budućnost, koja u takvim okolnostima postaje sve teže dostižna. U našem slučaju, proces pristupnih pregovora ne znači samo da moramo da se uhvatimo u koštac sa sveobuhvatnim reformama, već i sa zahtevnim procesom dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom, čiji će rezultati imati uticaja na čitav region. Kada je reč o politici uslovljavanja, lestvica koja bi trebalo da stoji na svom mestu, kao cilj kojem svi težimo, sve više postaje pokretna meta, koja menja veličinu i oblik, te umanjuje sigurnost i veru u konačni rezultat – dostizanje članstva u EU. Za razliku od talasa jednog pobedonosnog sleda događaja nakon pada Berlinskog zida, kada ste vi postali članice EU, danas su okolnosti značajno različite, a lestvica je znatno više postavljena. Usled svega toga, naši građani se osnovano pitaju postoji li zaista istinska namera da Srbija i ostatak regiona postanu članovi evropske porodice ili je beskonačno uslovljavanje i odlaganje otvaranja pojedinih poglavlja samo puka maska iza koje se krije nespremnost, ako ne i otvoreno protivljenje većine država članica daljem širenju Unije. Nama je potrebno da znamo šta Evropska unija očekuje i želi od nas. Tražiti strateško strpljenje od regiona koji za više od decenije nije uspeo da se značajnije približi EU neće dati doprinos intenziviranju reformi i jačanju stabilnosti. Nama je potrebna strateška podrška EU u svakom pogledu. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da još jednom potvrdim da smo opredeljeni za članstvo u EU. Na neki način, ispostavlja se da ovi sastanci za to i služe. Svako od nas je mogao da ponese svoj govor od prošlog puta. Možda jednom treba da saslušamo vas iz EU da li ste vi za EU. EU ima najveću podršku na Zapadnom Balkanu jer nema mesta gde EU ima toliko snažnu i važnu ulogu, kao što je to na Balkanu. Ovde problem predstavljaju pitanja koja dominiraju na globalnoj sceni - pobeda Trampa u SAD, izlazak Velike Britanije iz EU, moguća izmena vlasti u Francuskoj, opstanak Rencija posle referenduma o Ustavu, sudbina Angele Merkel nakon izbora naredne godine. To su ključne stvari o kojima treba da se razgovara na ovakvim sastancima, a ne samo o tome da li će Srbija ili neko drugi da otvori poglavlje i koje. Kada će naše zemlje ući u EU je pitanje političke odluke. To je realnost sa kojom treba da se suočimo. Srbija veoma poštuje saradnju sa zemljama V4. Smatramo da treba još intenzivnije da sarađujemo, posebno na političkom i ekonomskom planu, jer je za nas na Zapadnom Balkanu to veoma važno. Postavlja se pitanje zbog čega nas uopšte zovu Zapadni Balkan, to mora da su Hrvati izmislili da oni ne bi bili Balkan. Mislim da treba da tražimo zajedničke interese i na tome da radimo. Naš cilj jeste ulazak u EU, ali svako od nas ima svoje nacionalne i državne interese. Svaki put kada je bivši britanski premijer Kameron išao u Brisel govorio je da ide da brani engleske interese. Zašto mi da budemo manje Srbi nego što je on bio Englez. Mi nismo deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU i imamo interese koji se nekada ne poklapaju s vašim interesima. Kada budemo član EU onda ćete morati da uvažite i naše stavove. Evo, uzeću primer Kosova. Pitanje za EU jeste da li je SSP sa Kosovom potpisan na isti način kao što je to urađeno i sa drugim zemljama ili je taj SSP drugačiji? Da li su predstavnici Prištine označeni sa zvezdicom i sa fusnotom na sastancima? Da li poštujete statusnu neutralnost? Govorite o njima kao da su zemlja, a mi nismo s tim saglasni. Da li se SSP sa Kosovom ratifikuje u nacionalnim parlamentima država članica? Ne, ratifikovan je samo u Evropskom parlamentu. Kako možete da govorite o Kosovu kao državi? Mi jesmo tolerantni, ali vi u EU treba da se pridržavate svojih odluka. Da li mislite da će Srbija da prihvati nezavisno Kosovo ako to nisu učinile ni sve države članice? Od nas se traži pridruživanje odlukama EU u ZSBP koja nisu u skladu s našim nacionalnim interesima. Mi vodimo dijalog s Prištinom o normalizaciji, jesmo konstruktivni, ali to ne znači da se mi slažemo s tim da je Kosovo država. Takođe, veliki broj građana Kosova već ima viznu liberalizaciju preko Srbije, jer su građani Srbije i imaju naše pasoše. Mi nemamo ništa protiv toga, podržali smo sve na Zapadnom Balkanu da dobiju viznu liberalizaciju. Mi moramo da rešavamo svoje probleme. Mi u regionu moramo da krenemo putem zajedničkih interesa, svesni toga da je to naš zajednički prostor, u kome moramo živeti jedni pored drugih, a samo zajedno imamo šansu da napredujemo i budemo konkurentni kao tržište i investiciona destinacija. Jačanje naših ekonomija je ključ našeg napretka. Mi moramo da iskoristimo vreme koje će EU iskoristiti za svoju konsolidaciju kako bismo što dalje napredovali u procesu reformi i postigli što viši nivo evropskih standarda u svim oblastima. Ovom prilikom želeo bih da istaknem da smo protiv ETIAS sistema koji EU hoće da uvede našim građanima, da plaćaju za ulazak u EU. Nikom ne možemo da objasnimo koja je logika toga. Ako se uvede plaćanje za ulazak u EU, mi treba da razmotrimo da se u skladu s principom reciprociteta uvedu kontra mere i ja ću to predložiti. Kako je moguće da se takav korak čini jednostrano? Da li je logično da naši građani plaćaju za ulazak u EU, a da građani država članica EU dolaze bez plaćanja? Mi moramo da poštujemo jedni druge i da radimo u zajedničkom interesu. Dame i gospodo, Nakon tri samita o Zapadnom Balkanu u Berlinu, Beču i Parizu, a ne treba zaboraviti ni godišnje susrete čitavog centralno-evropskog prostora sa Narodnom Republikom Kinom, napredujemo u okviru infrastrukturnih projekata, saradnje malih i srednjih preduzeća, privrednih komora. Sa nestrpljenjem očekujemo da Fond za Zapadni Balkan, koji je nastao uz veliku podršku Međunarodnog višegradskog fonda, počne da radi u punom kapacitetu i želim da vas obavestim da smo završili proces potvrđivanja ovog Sporazuma. Intenzivno se radi i na uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih na zapadnom Balkanu, čime će zaživeti jedna od prvih ideja predsednika vlada Srbije i Albanije, u okviru „Berlinskog procesa". Obe nove regionalne institucije imaće sedišta u Tirani. I jedan i drugi projekat doneće značajan zamajac saradnji civilnog društva, nevladinih organizacija, mladih i stručnjaka iz različitih oblasti, te će doprineti boljitku svih građana regiona i pomirenju u regionu. Ovih dana ponovo se spominje mogućnost zaključivanja Ugovora o uspostavljanju Transportne zajednice. U Beogradu već više od 10 godina uspešno funkcioniše sedište Sekretarijata Transportne opservatorije (SEETO), koje logično treba da preraste u sedište Sekretarijata Transportne zajednice. Time bi se obezbedio nastavak već postojeće institucionalizovane saradnje i strukture. Beograd je i važno transportno čvorište u regionu, pristupačan je sa aspekta drumskog, železničkog, a posebno sa aspekta frekventnosti i destinacija avio saobraćaja. Stoga vas, drage kolege iz regiona, molim da, kao što je Srbija podržala vas – Tiranu za sedišta pomenute dve regionalne organizacije, Skoplje za sedište MARRI, Sarajevo za sedište Saveta za regionalnu saradnju, Danilovgrad za sedište Respa, ovoga puta vi podržite nas. Na taj način, obezbedila bi se i ravnomerna zastupljenost sedišta regionalnih organizacija, a region bi pokazao da je zreo i sposoban da radi u sopstvenom interesu. Srbija je duboko odmakla u procesu reformi celokupnog društva ali imamo utisak da naš pristupni proces ne napreduje željenom dinamikom, jer je u dobroj meri uslovljen napretkom u dijalogu Beograda i Prištine. Srbija je čvrsto opredeljena za dijalog o normalizaciji, kako bi se rešila pitanja od interesa građana i osigurala stabilnost, koja je na KiM i dalje relativna. Na kraju želim da vas zamolim da nas podržite u nastojanjima da u decembru otvorimo tri pregovaračka poglavlja (5, 25 i 26), što bi dalo snažan zamajac našoj evropskoj perspektivi. Hvala na pažnji." |