Иступање првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на годишњем састанку министара спољних послова земаља чланица Вишеградске групе и министара спољних послова Западног Балкана који се одржава у Варшави:

„Драге колеге,

Дозволите ми да се на почетку захвалим нашем домаћину на изврсној организацији овог састанка у Варшави, граду богате, али и трагичне историје која опомиње. Данас смо имали изузетну прилику за суштинску размену мишљења чланица Вишеградске групе и министара западног Балкана, али и наших суседа, о актуелним политичким и економским темама, али и разноврсним изазовима са којима се суочавамо.

Иако је од 2014. године, када смо се први пут састали у овом формату, начињен велики напредак, пред нама су још увек бројни изазови док не дођемо до суштинског напретка у региону. У исто време, множе се и изазови у самој Европској унији, што се све рефлектује на нашу европску будућност, која у таквим околностима постаје све теже достижна.

У нашем случају, процес приступних преговора не значи само да морамо да се ухватимо у коштац са свеобухватним реформама, већ и са захтевним процесом дијалога о нормализацији односа са Приштином, чији ће резултати имати утицаја на читав регион. Када је реч о политици условљавања, лествица која би требало да стоји на свом месту, као циљ којем сви тежимо, све више постаје покретна мета, која мења величину и облик, те умањује сигурност и веру у коначни резултат – достизање чланства у ЕУ. За разлику од таласа једног победоносног следа догађаја након пада Берлинског зида, када сте ви постали чланице ЕУ, данас су околности значајно различите, а лествица је знатно више постављена.

Услед свега тога, наши грађани се основано питају постоји ли заиста истинска намера да Србија и остатак региона постану чланови европске породице или је бесконачно условљавање и одлагање отварања појединих поглавља само пука маска иза које се крије неспремност, ако не и отворено противљење већине држава чланица даљем ширењу Уније. Нама је потребно да знамо шта Европска унија очекује и жели од нас. Тражити стратешко стрпљење од региона који за више од деценије није успео да се значајније приближи ЕУ неће дати допринос интензивирању реформи и јачању стабилности. Нама је потребна стратешка подршка ЕУ у сваком погледу.

Желео бих да искористим ову прилику да још једном потврдим да смо опредељени за чланство у ЕУ. На неки начин, испоставља се да ови састанци за то и служе. Свако од нас је могао да понесе свој говор од прошлог пута. Можда једном треба да саслушамо вас из ЕУ да ли сте ви за ЕУ. ЕУ има највећу подршку на Западном Балкану јер нема места где ЕУ има толико снажну и важну улогу, као што је то на Балкану. Овде проблем представљају питања која доминирају на глобалној сцени - победа Трампа у САД, излазак Велике Британије из ЕУ, могућа измена власти у Француској, опстанак Ренција после референдума о Уставу, судбина Ангеле Меркел након избора наредне године. То су кључне ствари о којима треба да се разговара на оваквим састанцима, а не само о томе да ли ће Србија или неко други да отвори поглавље и које. Када ће наше земље ући у ЕУ је питање политичке одлуке. То је реалност са којом треба да се суочимо.

Србија веома поштује сарадњу са земљама В4. Сматрамо да треба још интензивније да сарађујемо, посебно на политичком и економском плану, јер је за нас на Западном Балкану то веома важно. Поставља се питање због чега нас уопште зову Западни Балкан, то мора да су Хрвати измислили да они не би били Балкан. Мислим да треба да тражимо заједничке интересе и на томе да радимо. Наш циљ јесте улазак у ЕУ, али свако од нас има своје националне и државне интересе. Сваки пут када је бивши британски премијер Камерон ишао у Брисел говорио је да иде да брани енглеске интересе. Зашто ми да будемо мање Срби него што је он био Енглез. Ми нисмо део заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ и имамо интересе који се некада не поклапају с вашим интересима. Када будемо члан ЕУ онда ћете морати да уважите и наше ставове. Ево, узећу пример Косова. Питање за ЕУ јесте да ли је ССП са Косовом потписан на исти начин као што је то урађено и са другим земљама или је тај ССП другачији? Да ли су представници Приштине означени са звездицом и са фуснотом на састанцима? Да ли поштујете статусну неутралност? Говорите о њима као да су земља, а ми нисмо с тим сагласни. Да ли се ССП са Косовом ратификује у националним парламентима држава чланица? Не, ратификован је само у Европском парламенту. Како можете да говорите о Косову као држави? Ми јесмо толерантни, али ви у ЕУ треба да се придржавате својих одлука. Да ли мислите да ће Србија да прихвати независно Косово ако то нису учиниле ни све државе чланице? Од нас се тражи придруживање одлукама ЕУ у ЗСБП која нису у складу с нашим националним интересима.

Ми водимо дијалог с Приштином о нормализацији, јесмо конструктивни, али то не значи да се ми слажемо с тим да је Косово држава. Такође, велики број грађана Косова већ има визну либерализацију преко Србије, јер су грађани Србије и имају наше пасоше. Ми немамо ништа против тога, подржали смо све на Западном Балкану да добију визну либерализацију. Ми морамо да решавамо своје проблеме.

Ми у региону морамо да кренемо путем заједничких интереса, свесни тога да је то наш заједнички простор, у коме морамо живети једни поред других, а само заједно имамо шансу да напредујемо и будемо конкурентни као тржиште и инвестициона дестинација. Јачање наших економија је кључ нашег напретка. Ми морамо да искористимо време које ће ЕУ искористити за своју консолидацију како бисмо што даље напредовали у процесу реформи и постигли што виши ниво европских стандарда у свим областима.

Овом приликом желео бих да истакнем да смо против ЕТИАС система који ЕУ хоће да уведе нашим грађанима, да плаћају за улазак у ЕУ. Ником не можемо да објаснимо која је логика тога. Ако се уведе плаћање за улазак у ЕУ, ми треба да размотримо да се у складу с принципом реципроцитета уведу контра мере и ја ћу то предложити. Како је могуће да се такав корак чини једнострано? Да ли је логично да наши грађани плаћају за улазак у ЕУ, а да грађани држава чланица ЕУ долазе без плаћања? Ми морамо да поштујемо једни друге и да радимо у заједничком интересу.

Даме и господо,

Након три самита о Западном Балкану у Берлину, Бечу и Паризу, а не треба заборавити ни годишње сусрете читавог централно-европског простора са Народном Републиком Кином, напредујемо у оквиру инфраструктурних пројеката, сарадње малих и средњих предузећа, привредних комора.

Са нестрпљењем очекујемо да Фонд за Западни Балкан, који је настао уз велику подршку Међународног вишеградског фонда, почне да ради у пуном капацитету и желим да вас обавестим да смо завршили процес потврђивања овог Споразума. Интензивно се ради и на успостављању Регионалне канцеларије за сарадњу младих на западном Балкану, чиме ће заживети једна од првих идеја председника влада Србије и Албаније, у оквиру „Берлинског процеса". Обе нове регионалне институције имаће седишта у Тирани. И један и други пројекат донеће значајан замајац сарадњи цивилног друштва, невладиних организација, младих и стручњака из различитих области, те ће допринети бољитку свих грађана региона и помирењу у региону.

Ових дана поново се спомиње могућност закључивања Уговора о успостављању Транспортне заједнице. У Београду већ више од 10 година успешно функционише седиште Секретаријата Транспортне опсерваторије (SEETO), које логично треба да прерасте у седиште Секретаријата Транспортне заједнице. Тиме би се обезбедио наставак већ постојеће институционализоване сарадње и структуре. Београд је и важно транспортно чвориште у региону, приступaчaн je сa aспектa друмског, железничког, a посебно сa aспектa фреквентности и дестинaцијa aвио сaобрaћaјa. Стога вас, драге колеге из региона, молим да, као што је Србија подржала вас – Тирану за седишта поменуте две регионалне организације, Скопље за седиште MARRI, Сарајево за седиште Савета за регионалну сарадњу, Даниловград за седиште Респа, овога пута ви подржите нас. На тај начин, обезбедила би се и равномерна заступљеност седишта регионалних организација, а регион би показао да је зрео и способан да ради у сопственом интересу.

Србија је дубоко одмакла у процесу реформи целокупног друштва али имамо утисак да наш приступни процес не напредује жељеном динамиком, јер је у доброј мери условљен напретком у дијалогу Београда и Приштине. Србија је чврсто опредељена за дијалог о нормализацији, како би се решила питања од интереса грађана и осигурала стабилност, која је на КиМ и даље релативна. На крају желим да вас замолим да нас подржите у настојањима да у децембру отворимо три преговарачка поглављa (5, 25 и 26), што би дало снажан замајац нашој европској перспективи.

Хвала на пажњи."