Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvovao je na dvodnevnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Beču. 

Šef srpske diplomatije govorio je na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana. Na konferenciji su govorili šefovi diplomatija Nemačke, Austrije i Makedonije Frank-Valter Štajnmajer, Sebastijan Kurc i Nikola Poposki, kao i komesar za proširenje Evropske unije Johanes Han.

''Drage kolege, drago mi je da Berlinski proces postoji, kao i da se njen nastavak dešava u Beču i da će se desiti i u Francuskoj i Italiji i u narednim godinama sve dok ne budemo svi članovi EU.

Želeo bih da ipak upozorim da stanje nije tako idilično kako možda želimo da predstavimo. Uz veliku zahvalnost za ovu inicijativu, ja bih želeo da pozovem sve nas koji činimo Zapadni Balkan da se ne ponašamo u skladu sa tim da jednom godišnje govorimo o budućnosti, a da se onda vraćamo u prošlost.

Kao sto ste videli u poslednjim mesecima bilo je mnogo problema u odnosima balkanskih zemalja. Bilo je mnogo prejakih reči i baš zato mislim da je veoma važno da pokažemo svima da možemo da funkcionišemo i u normalnim okolnostima, a ne samo na ovakvim konferencijama. Verovatno će na današnjoj konferenciji biti izraženo veliko jedinstvo, međusobno poštovanje, ljubav, ali to će trajati do prvog sledećeg problema koji međusobno imamo. A imamo ih ne samo na teritoriji Zapadnog Balkana, nego i u zemljama koje su članice Evropske unije i toga moramo da budemo svesni.

Mi smo poslednjih meseci svedoci da se suočavamo sa migrantskog krizom, i tu nije reč samo o izbeglicama i migrantima, već o seobama naroda, a Srbija se nalazi među zemljama koja je tranzitna. Posle svih raznih ruta kojima smo bili izloženi na našem području, sada smo postali i deo te zapadnobalkanske rute kada je reč o migrantima.

Kada sam ja postao ministar unutrašnjih poslova 2008. godine, broj zahteva za azil je bio 77, a danas je podneto 94.000 zahteva za azil u Srbiji u ovoj godini. Većina migranata koji na teritoriju Srbije ulaze iz Bugarske, Makedonije i Grčke, i ne iskazuje nameru da zatraži azil, i jasno je da je Srbija samo usputna stanica na njihovom putu ka Zapadnoj Evropi. Najčešće žele da nastave preko Mađarske, zbog čega je Mađarska odlučila da podigne zid. U toku je podizanje ograde na mađarsko-srpskoj granici u dužini od 174 km. Mi smartamo da to ne može biti adekvatan odgovor migrantskim izazovima. Mora biti jasno sledeće, ono, što Nikola Poposki i ja možemo da kažemo, jeste da nama migranti dolaze iz EU. Pa mi vas pitamo kada ćete da ustanovite jasne kontrole i kako ćete da sprečite migrante iz EU da uđu u Srbiju. I to se neće rešiti sa milion evra koje mislite da date. To je problem sa kojim se vi suočavate, ali se, paralelno sa tim, nama traži da napravimo akcioni plan za migrante. Prvo vi treba da ga napravite. Biću potpuno direktan pošto smo prijatelji. Pošto ga vi u Evropi nemate, onda ćemo najveći teret da platimo mi. Toga moramo takođe biti svesni. Mi se suočavamo u Evropi sa podizanjem zidova. Gospodin Han i ja smo bili sudije juče na fudbalskoj utakmici i evo na njemu i vama je da hitno otvorite pregovore za članstvo Srbije u EU.

Postignut je napredak u implementaciji sporazuma iz Brisela i nema potrebe da mi čekamo januar ili bilo koji termin sledeće godine. Možete hitno da reagujete i otvorite nam perspektivu umesto da nam podižete ograde i time ograđujete Srbiju i ostavljate je van Evrope. Kakva je politička poruka za nas koji ostajemo van te ograde?

Želim još jednom da vas upozorim da konferencija koju ste planirali za septembar, a sad će biti u oktobru, da ona dramatično kasni u odnosu na probleme sa kojima se suočavamo Naša očekivanja od ove konferencije su velika, jer ovde imamo pitanje i bezbednosnog konteksta - imamo silovite migracije i migrante koji imaju svoju vrste problema, jer ti ljudi nisu krivi za situacije u svojim zemljama koje su takođe veštački izazvane. Nisam siguran da su sve zemlje koje su učestvovale u zaoštravanju situacije u tim zemljama podjednako uključene u rešavanje migratornih problema. Lako je praviti probleme u drugim delovima sveta, a da cenu plaćamo mi. Srbija i Makedonija sigurno nisu krive za situaciju u ovim zemljama. Mi izražavamo najveću moguću gostoljubivost prema tim ljudima i to će tako biti i dalje, ali želim da vas podsetim da dnevno granicu Srbije i Makedonije pređe oko 2 000 migranata. Takođe ću vas podsetiti na nešto što ste već zaboravili. U Srbiji boravi još 44 000 izbeglica iz prošlog rata. Boravi oko 220 000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, to je 260 000 lica plus ovih 100 000 koji su danas ovde. Migranti će da odu, ali ta iseljena lica, izbeglice sa Kosova i Metohije se tamo neće vratiti. Prema tome, dajte, povedite i o tome malo računa. Brojno stanje na Kosmetu mora da se vrati na period kako je bilo pre odlaska ovih ljudi. To je 200 000. 220 000 je napustilo Kosmet posle 1999. godine, a vratilo se 1,9 odsto. Znači mi imamo više migratornih kriza, izbegličkih, i ne možemo da dozvolimo da se bavimo samo ovim, jer ne bi bilo korektno prema našem narodu.

Mi želimo da učestvujemo u svemu. Mislim da je 19. oktobar kada mislite da održite ovu sednicu, konferenciju – daleko. Moram da vas upozorim da se mi suočavamo sa teškim ekonomskim uslovima u kojima žive Srbi i Makedonci, jer su oni mnogo gori od zemalja iz kojih vi dolazite. Sigurno je da način rešavanja ekonomskih problema ne može biti isti u jednoj, drugoj ili trećoj zemlji. Ali mi ćemo ispuniti svoje obaveze i bez toga da ste vi dali pare, jer to je naša ljudska obaveza. Ali bih vas zamolio da u ovaj deo procesa, pa čak i onog što se tiče Berlinske inicijative, uvedete i neke druge zemlje iz našeg regiona. Grčka treba i mora da bude deo ove inicijative. Između ostalog, zato što je i sama deo ove migratorne krize, kao i Bugarska, Rumunija, Mađarska. Ali Grčka pre svega.

Mi smo naravno veoma zahvalni što vodite računa o zapadnom Balkanu, jer, čini mi se, ove godine, posle svih žaoka koje su međusobno ispaljivane, da nema ove konferencije, ne bi se osetio duh zajedništva. Osetili bi se problemi, godišnjice razne koje nas vraćaju u prošlost koje, umesto da nas vuku napred, još dublje nas zarivaju. Dok su Nemačka i Francuska i druge zemlje Zapadne Evrope 10 godina posle Drugog svetskog rata krenule u izgradnju Evropske unije, mi se i dalje vučemo u blatu iz prošlih vremena i jedni druge ubeđujemo ko je više ili manje kriv. Zato su ovakve konferencije dobre.

Sa druge strane, želim da vas podsetim da su se sad stekli svi uslovi za brže uključivanje Srbije u pregovore, otvaranje poglavlja, jer su razgovori u Briselu uspešno završeni'', izjavio je ministar Ivica Dačić na konferenciji za novinare.