Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић учествовао је на дводневној конференцији о Западном Балкану у Бечу. 

Шеф српске дипломатије говорио је на конференцији за новинаре након састанка министара спољних послова Западног Балкана. На конференцији су говорили шефови дипломатија Немачке, Аустрије и Македоније Франк-Валтер Штајнмајер, Себастијан Курц и Никола Попоски, као и комесар за проширење Европске уније Јоханес Хан.

''Драге колеге, драго ми је да Берлински процес постоји, као и да се њен наставак дешава у Бечу и да ће се десити и у Француској и Италији и у наредним годинама све док не будемо сви чланови ЕУ.

Желео бих да ипак упозорим да стање није тако идилично како можда желимо да представимо. Уз велику захвалност за ову иницијативу, ја бих желео да позовем све нас који чинимо Западни Балкан да се не понашамо у складу са тим да једном годишње говоримо о будућности, а да се онда враћамо у прошлост.

Као сто сте видели у последњим месецима било је много проблема у односима балканских земаља. Било је много прејаких речи и баш зато мислим да је веома важно да покажемо свима да можемо да функционишемо и у нормалним околностима, а не само на оваквим конференцијама. Вероватно ће на данашњој конференцији бити изражено велико јединство, међусобно поштовање, љубав, али то ће трајати до првог следећег проблема који међусобно имамо. А имамо их не само на територији Западног Балкана, него и у земљама које су чланице Европске уније и тога морамо да будемо свесни.

Ми смо последњих месеци сведоци да се суочавамо са мигрантског кризом, и ту није реч само о избеглицама и мигрантима, већ о сеобама народа, а Србија се налази међу земљама која је транзитна. После свих разних рута којима смо били изложени на нашем подручју, сада смо постали и део те западнобалканске руте када је реч о мигрантима.

Када сам ја постао министар унутрашњих послова 2008. године, број захтева за азил је био 77, а данас је поднето 94.000 захтева за азил у Србији у овој години. Већина миграната који на територију Србије улазе из Бугарске, Македоније и Грчке, и не исказује намеру да затражи азил, и јасно је да је Србија само успутна станица на њиховом путу ка Западној Европи. Најчешће желе да наставе преко Мађарске, због чега је Мађарска одлучила да подигне зид. У току је подизање ограде на мађарско-српској граници у дужини од 174 км. Ми смартамо да то не може бити адекватан одговор мигрантским изазовима. Мора бити јасно следеће, оно, што Никола Попоски и ја можемо да кажемо, јесте да нама мигранти долазе из ЕУ. Па ми вас питамо када ћете да установите јасне контроле и како ћете да спречите мигранте из ЕУ да уђу у Србију. И то се неће решити са милион евра које мислите да дате. То је проблем са којим се ви суочавате, али се, паралелно са тим, нама тражи да направимо акциони план за мигранте. Прво ви треба да га направите. Бићу потпуно директан пошто смо пријатељи. Пошто га ви у Европи немате, онда ћемо највећи терет да платимо ми. Тога морамо такође бити свесни. Ми се суочавамо у Европи са подизањем зидова. Господин Хан и ја смо били судије јуче на фудбалској утакмици и ево на њему и вама је да хитно отворите преговоре за чланство Србије у ЕУ.

Постигнут је напредак у имплементацији споразума из Брисела и нема потребе да ми чекамо јануар или било који термин следеће године. Можете хитно да реагујете и отворите нам перспективу уместо да нам подижете ограде и тиме ограђујете Србију и остављате је ван Eвропе. Каква је политичка порука за нас који остајемо ван те ограде?

Желим још једном да вас упозорим да конференција коју сте планирали за септембар, а сад ће бити у октобру, да она драматично касни у односу на проблеме са којима се суочавамо Наша очекивања од ове конференције су велика, јер овде имамо питање и безбедносног контекста - имамо силовите миграције и мигранте који имају своју врсте проблема, јер ти људи нису криви за ситуације у својим земљама које су такође вештачки изазване. Нисам сигуран да су све земље које су учествовале у заоштравању ситуације у тим земљама подједнако укључене у решавање миграторних проблема. Лако је правити проблеме у другим деловима света, а да цену плаћамо ми. Србија и Македонија сигурно нису криве за ситуацију у овим земљама. Ми изражавамо највећу могућу гостољубивост према тим људима и то ће тако бити и даље, али желим да вас подсетим да дневно границу Србије и Македоније пређе око 2 000 миграната. Такође ћу вас подсетити на нешто што сте већ заборавили. У Србији борави још 44 000 избеглица из прошлог рата. Борави око 220 000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, то је 260 000 лица плус ових 100 000 који су данас овде. Мигранти ће да оду, али та исељена лица, избеглице са Косова и Метохије се тамо неће вратити. Према томе, дајте, поведите и о томе мало рачуна. Бројно стање на Космету мора да се врати на период како је било пре одласка ових људи. То је 200 000. 220 000 је напустило Космет после 1999. године, а вратило се 1,9 одсто. Значи ми имамо више миграторних криза, избегличких, и не можемо да дозволимо да се бавимо само овим, јер не би било коректно према нашем народу.

Ми желимо да учествујемо у свему. Мислим да је 19. октобар када мислите да одржите ову седницу, конференцију – далеко. Морам да вас упозорим да се ми суочавамо са тешким економским условима у којима живе Срби и Македонци, јер су они много гори од земаља из којих ви долазите. Сигурно је да начин решавања економских проблема не може бити исти у једној, другој или трећој земљи. Али ми ћемо испунити своје обавезе и без тога да сте ви дали паре, јер то је наша људска обавеза. Али бих вас замолио да у овај део процеса, па чак и оног што се тиче Берлинске иницијативе, уведете и неке друге земље из нашег региона. Грчка треба и мора да буде део ове иницијативе. Између осталог, зато што је и сама део ове миграторне кризе, као и Бугарска, Румунија, Мађарска. Али Грчка пре свега.

Ми смо наравно веома захвални што водите рачуна о западном Балкану, јер, чини ми се, ове године, после свих жаока које су међусобно испаљиване, да нема ове конференције, не би се осетио дух заједништва. Осетили би се проблеми, годишњице разне које нас враћају у прошлост које, уместо да нас вуку напред, још дубље нас заривају. Док су Немачка и Француска и друге земље Западне Европе 10 година после Другог светског рата кренуле у изградњу Европске уније, ми се и даље вучемо у блату из прошлих времена и једни друге убеђујемо ко је више или мање крив. Зато су овакве конференције добре.

Са друге стране, желим да вас подсетим да су се сад стекли сви услови за брже укључивање Србије у преговоре, отварање поглавља, јер су разговори у Бриселу успешно завршени'', изјавио је министар Ивица Дачић на конференцији за новинаре.