Izlaganje predsedavajućeg OEBS-u, prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na 125. ministarskom sastanku Saveta Evrope u Briselu pod nazivom „Podeljena odgovornost za demokratsku bezbednost u Evropi":



„Poštovani gospodine predsedavajući,
Uvažene kolege ministri, ekselencije,
Dame i gospodo,

Izuzetna mi je čast i veliko zadovoljstvo da učestvujem na Ministarskom sastanku Saveta Evrope.

Najpre, želim da se zahvalim Kraljevini Belgiji na izuzetnoj organizaciji Sastanka, kao i da uputim čestitke povodom odličnih rezultata koje je postigla u prethodnom periodu tokom njenog predsedavanja Komitetu ministara. Belgijsko predsedavanje nam je potvrdilo preovlađujući stav u okviru Saveta Evrope da je modalitete očuvanja i unapređenja standarda Saveta Evrope na našem kontinentu neophodno sagledavati sveobuhvatno, i da je svaki deo društvenog mozaika podjednako važan u ostvarenju tog cilja. Istina je, da se Evropa danas suočava sa velikim izazovima u održavanju mira i stabilnosti na svojoj teritoriji, međutim to nikako ne sme staviti u senku pitanja iz oblasti ljudskih prava, vladavine prava, socijalna, kulturna i druga pitanja čije zanemarivanje može dovesti do još većih turbulencija na našem kontinentu.
Ovo je i prilika da zahvalim Belgiji i na dobroj komunikaciji koju smo ostvarivali u prvoj polovini ove godine u svojstvima predsedavajućih Komitetu ministara Saveta Evrope i OEBS-u, sa nadom da će se ona nastaviti i sa Bosnom i Hercegovinom.

Istovremeno, želeo bih i da čestitam Bosni i Hercegovini i poželim joj uspešno predsedavanje Komitetu u narednom periodu, uz uveravanje da u obavljanju te važne funkcije može računati na svaku neophodnu vrstu pomoći i podršku Republike Srbije. Naša zemlja sa posebnim interesom i simpatijama gleda na predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope od strane zemlje regiona, kao što će to biti slučaj u narednih šest meseci.

Dozvolite mi da, najpre, na ovom skupu visokog nivoa ponovim opredeljenost i posvećenost Republike Srbije poštovanju principa na kojima počiva Organizacija.

U godini u kojoj obeležavamo 70. godišnjicu pobede nad fašizmom, aktuelna pitanja sa kojima se susrećemo danas nas opominju da se zamislimo, i sa ove vremenske distance sagledamo put koji je Evropa prošla od tada. Savet Evrope je jedna od međunarodnih organizacija koje su se formirale nakon Drugog svetskog rata sa ciljem da se ono sa čime se Evropa suočila i pobedila pre 70 godina nikada više ne ponovi. Ovaj jubilej nas opominje i da budemo oprezni i pravovremeno prepoznajemo pojave koje imaju potencijal da prouzrokuju nestabilnost i ugrožavanje mira u Evropi.

Sa takvim smo motivima i sa velikom pažnjom proučili Izveštaj generalnog sekretara Saveta Evrope o stanju demokratije, ljudskih prava i vladavine prava u Evropi, i u potpunosti delimo njegovu percepciju u pogledu utvrđivanja dva najveća izazova za demokratsku bezbednost u Evropi – pojavu ekstremnog nasilja i eskalacije krize u Ukrajini.

Pitanje demokratske bezbednosti je vrlo aktuelno, a u pojedinim delovima Evrope je na ispitu, praćeno velikim oscilacijama, zbog čega je uticaj međunarodne zajednice, uključujući Savet Evrope, neophodan, na šta se jasno ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara.

Opšte je poznata činjenica da problem terorizma i drugih vrsta ekstremnog ispoljavanja nasilja ne poznaje granice i da ga je nemoguće rešavati u striktno nacionalnim okvirima.

Dame i gospodo,

Početak rešavanja pitanja demokratske bezbednosti u Evropi, zapravo je sadržano u samom nazivu naše tačke dnevnog reda o kojoj raspravljamo. Upravo je pristup „podeljena odgovornost" neophodan ukoliko želimo da se izbegnu konflikti i nestabilnost u zemljama članicama. Ksenofobija, populizam i šovinizam su fenomeni sa kojima se svet danas suočava, a Evropa toga nikako nije pošteđena. Teroristički napadi u Parizu i Kopenhagenu, kao i u Zvorniku i Kumanovu, su nam, nažalost, na najgori način ilustrovali brutalni oblik njihovog ispoljavanja, i poslužili kao opomena da se ovim pojavama treba odlučno suprotstaviti.

Srbija snažno osuđuje terorizam u svim njegovim oblicima, kao i sve vidove ekstremizma i radikalizma, svesna da kompleksnost ovih fenomena zahteva koordinirano delovanje na širem međunarodnom planu i bavljenje svim njihovim aspektima u cilju sveobuhvatnog odgovora.

Dame i gospodo,

Nažalost, još uvek aktuelna, kriza u Ukrajini nas je opomenula koliko demokratska bezbednost može biti krhka i kako politički konflikti mogu eskalirati u oružane sukobe. Situacija u Ukrajini nalaže da mir i stabilnost budu određeni kao prioritetni ciljevi. Srbija je podržala i nastaviće da podržava direktne angažmane redovnih i ad hoc tela Saveta Evrope, koji, u okvirima svojih mandata zaštite ljudskih prava, imaju za cilj doprinos rešavanju krize.

Želim da vas podsetim da je Srbija preuzela odgovornu funkciju predsedavajućeg OEBS-u u politički vrlo kompleksnom i izazovnom momentu. U tom svojstvu činimo sve napore u pravcu obnavljanja poverenja među državama učesnicama.

Jedini put do mira i prosperiteta, u šta smo se uverili na našem primeru nakon teškog i izazovnog perioda tokom devedesetih godina, je međusobna saradnja, uvažavanje i poštovanje.

Spomenuvši naš primer, nemoguće je ne osvrnuti se na neprihvatljiv položaj pripadnika srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, koji je daleko ispod standarda Saveta Evrope u pogledu ljudskih prava. Ovom prilikom ću ponoviti još jednom da Republika Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope koji ima za cilj unapređenje standarda Saveta Evrope na Kosovu i Metohiji na dobrobit svih ljudi koji tamo žive, a koji je, istovremeno, u skladu sa međunarodno-pravno obavezujućim dokumentima, pre svega Rezolucijom SB UN 1244. Srbija će nastaviti da bude konstruktivan partner u definisanju takvih angažmana, uz puno poštovanje statusno neutralnog pristupa koji je usvojen u okviru Saveta Evrope.

Hvala na pažnji."