Излагање председавајућег ОЕБС-у, првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на 125. министарском састанку Савета Европе у Бриселу под називом „Подељена одговорност за демократску безбедност у Европи":



„Поштовани господине председавајући,
Уважене колеге министри, екселенције,
Даме и господо,

Изузетна ми је част и велико задовољство да учествујем на Министарском састанку Савета Европе.

Најпре, желим да се захвалим Краљевини Белгији на изузетној организацији Састанка, као и да упутим честитке поводом одличних резултата које је постигла у претходном периоду током њеног председавања Комитету министара. Белгијско председавање нам је потврдило преовлађујући став у оквиру Савета Европе да је модалитете очувања и унапређења стандарда Савета Европе на нашем континенту неопходно сагледавати свеобухватно, и да је сваки део друштвеног мозаика подједнако важан у остварењу тог циља. Истина је, да се Европа данас суочава са великим изазовима у одржавању мира и стабилности на својој територији, међутим то никако не сме ставити у сенку питања из области људских права, владавине права, социјална, културна и друга питања чије занемаривање може довести до још већих турбуленција на нашем континенту.
Ово је и прилика да захвалим Белгији и на доброј комуникацији коју смо остваривали у првој половини ове године у својствима председавајућих Комитету министара Савета Европе и ОЕБС-у, са надом да ће се она наставити и са Босном и Херцеговином.

Истовремено, желео бих и да честитам Босни и Херцеговини и пожелим јој успешно председавање Комитету у наредном периоду, уз уверавање да у обављању те важне функције може рачунати на сваку неопходну врсту помоћи и подршку Републике Србије. Наша земља са посебним интересом и симпатијама гледа на председавање Комитету министара Савета Европе од стране земље региона, као што ће то бити случај у наредних шест месеци.

Дозволите ми да, најпре, на овом скупу високог нивоа поновим опредељеност и посвећеност Републике Србије поштовању принципа на којима почива Организација.

У години у којој обележавамо 70. годишњицу победе над фашизмом, актуелна питања са којима се сусрећемо данас нас опомињу да се замислимо, и са ове временске дистанце сагледамо пут који је Европа прошла од тада. Савет Европе је једна од међународних организација које су се формирале након Другог светског рата са циљем да се оно са чиме се Европа суочила и победила пре 70 година никада више не понови. Овај јубилеј нас опомиње и да будемо опрезни и правовремено препознајемо појаве које имају потенцијал да проузрокују нестабилност и угрожавање мира у Европи.

Са таквим смо мотивима и са великом пажњом проучили Извештај генералног секретара Савета Европе о стању демократије, људских права и владавине права у Европи, и у потпуности делимо његову перцепцију у погледу утврђивања два највећа изазова за демократску безбедност у Европи – појаву екстремног насиља и ескалације кризе у Украјини.

Питање демократске безбедности је врло актуелно, а у појединим деловима Европе је на испиту, праћено великим осцилацијама, због чега је утицај међународне заједнице, укључујући Савет Европе, неопходан, на шта се јасно указује и у Извештају генералног секретара.

Опште је позната чињеница да проблем тероризма и других врста екстремног испољавања насиља не познаје границе и да га је немогуће решавати у стриктно националним оквирима.

Даме и господо,

Почетак решавања питања демократске безбедности у Европи, заправо је садржано у самом називу наше тачке дневног реда о којој расправљамо. Управо је приступ „подељена одговорност" неопходан уколико желимо да се избегну конфликти и нестабилност у земљама чланицама. Ксенофобија, популизам и шовинизам су феномени са којима се свет данас суочава, а Европа тога никако није поштеђена. Терористички напади у Паризу и Копенхагену, као и у Зворнику и Куманову, су нам, нажалост, на најгори начин илустровали брутални облик њиховог испољавања, и послужили као опомена да се овим појавама треба одлучно супротставити.

Србија снажно осуђује тероризам у свим његовим облицима, као и све видове екстремизма и радикализма, свесна да комплексност ових феномена захтева координирано деловање на ширем међународном плану и бављење свим њиховим аспектима у циљу свеобухватног одговора.

Даме и господо,

Нажалост, још увек актуелна, криза у Украјини нас је опоменула колико демократска безбедност може бити крхка и како политички конфликти могу ескалирати у оружане сукобе. Ситуација у Украјини налаже да мир и стабилност буду одређени као приоритетни циљеви. Србија је подржала и наставиће да подржава директне ангажмане редовних и ad hoc тела Савета Европе, који, у оквирима својих мандата заштите људских права, имају за циљ допринос решавању кризе.

Желим да вас подсетим да је Србија преузела одговорну функцију председавајућег ОЕБС-у у политички врло комплексном и изазовном моменту. У том својству чинимо све напоре у правцу обнављања поверења међу државама учесницама.

Једини пут до мира и просперитета, у шта смо се уверили на нашем примеру након тешког и изазовног периода током деведесетих година, је међусобна сарадња, уважавање и поштовање.

Споменувши наш пример, немогуће је не осврнути се на неприхватљив положај припадника српске заједнице на Косову и Метохији, који је далеко испод стандарда Савета Европе у погледу људских права. Овом приликом ћу поновити још једном да Република Србија подржава сваки ангажман Савета Европе који има за циљ унапређење стандарда Савета Европе на Косову и Метохији на добробит свих људи који тамо живе, а који је, истовремено, у складу са међународно-правно обавезујућим документима, пре свега Резолуцијом СБ УН 1244. Србија ће наставити да буде конструктиван партнер у дефинисању таквих ангажмана, уз пуно поштовање статусно неутралног приступа који је усвојен у оквиру Савета Европе.

Хвала на пажњи."