sreda, 05. novembar 2014. | |
Govor ministra Dačića na konferenciji šefova diplomatija JIE u Berlinu |
+ larger fontnormal font- Smaller font |
Govor prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića na 6. konfrenciji ministara inostranih poslova JIE u organizaciji Aspen instituta koja je održana danas u Berlinu:
„Dame i gospodo, Zahvaljujemo Aspen institutu na inicijativi i organizovanju susreta ministara inostranih poslova regiona JIE što je još jedna prilika za diskusiju o pitanjima od značaja za naš region. Posebno bih istakao zahvalnost ministrima inostranih poslova SR Nemačke i Velike Britanije Frank Valter Štajnmajeru i Filip Hamondu koji su ove godine domaćini konferencije. Konferenciju vidimo kao mogućnost da s jedne strane osnažimo međusobne veze u regionu JIE, a sa druge strane, ojačamo veze našeg regiona i EU, kojoj svi mi na Zapadnom Balkanu težimo. Takođe, pozdravljamo praksu ASPEN instituta da organizuje konferencije sa regionalnom tematikom i u državama Zapadnog Balkana i voleli bi da u budućnosti i Beograd bude domaćin jednoj od sličnih inicijativa ASPEN instituta. Još jednom koristimo priliku da zahvalimo Vladi Savezne Republike Nemačke i kancelarki Merkel na inicijativi i ličnom angažmanu za održavanje Konferencije o Zapadnom Balkanu u avgustu ove godine. Ovu konferenciju smatramo posebno značajnom jer su pokrenuti važni regionalni infrastrukturni projekti i inicirana tešnja ekonomska saradnja na prostoru Zapadnog Balkana. Pozdravljamo i spremnost za nastavak organizovanja ovakvih skupova i u budućnosti. Održavanje pomenutih konferencija i foruma uverava nas da evropske integracije Zapadnog Balkana, i pored brojnih izazova sa kojima se EU suočava, još uvek zauzimaju značajno mesto na agendi evropske politike. Očekujemo da i u mandatu nove Evropske komisije i u novom sazivu Evropskog parlamenta tema proširenja ostane u fokusu EU i država članica. Punopravno članstvo zemalja regiona u EU vidimo kao rezultat zajedničkog rada i partnerskog odnosa Zapadnog Balkana i EU. Ne tražimo od EU i njenih institucija nikakva popuštanja u kontekstu ispunjavanja kriterijuma za članstvo. Spremni smo na produbljenu saradnju u cilju ubrzanja evropske integracije regiona, kako sa onima koji su u već odmakli u procesu evropskih integracija, tako i sa onima kojima tek predstoje ključni koraci na tom planu. Istovremeno, smatramo izuzetno važnim da na tom putu svako napreduje u skladu sa sopstvenim rezultatima, bez nametnutog ujednačavanja tempa pridruživanja. Reformska dostignuća Republike Srbije su pozitivno ocenjena u poslednjem izveštaju EK o napretku, što je dodatni podsticaj za nastavak reformi koje su neophodne u cilju transformacije države i društva. U skladu sa preporukama Evropske komisije, u narednom periodu još snažnije ćemo se posvetiti jačanju vladavine prava, reformi javne administracije, unapređenju slobode medija i izražavanja, kao i rešavanju problema budzetskog deficita i podsticanju razvoja privatnog sektora. Jačanje pravne države i vladavine prava, kao preduslova za privlačenje stranih investicija, kao i aktiviranje malog i srednjeg preduzetništva u zemlji, ostaje najviši prioritet Republike Srbije. Takođe, Republika Srbija je opredeljena da nastavi aktivnu i konstruktivnu politiku regionalne saradnje, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom. To nesumnjivo potvrđuje i održavanje regionalne konferencije ministara spoljnih poslova i ekonomije Zapadnog Balkana o ekonomskom upravljanju i povezanosti u Beogradu 23. oktobra 2014. Republika Srbija se trudi da sa svim regionima i državama u svetu uspostavi i unapredi saradnju, ali najveću pažnje prirodno posvećuje jačanju mira i stabilnosti i unapređenju odnosa u regionu Zapadnog Balkana. Posvećeni smo rešavanju svih preostalih otvorenih pitanja političkim i diplomatskim putem. Regionalna saradnja potpomaže produbljivanje bilateralnih odnosa, ubrzava evropske integracione procese u regionu JIE i doprinosi oporavku od posledica svetske finansijske krize po relativno slabe ekonomije JIE. Za region Zapadnog Balkana je od izuzetnog značaja podrška EU izgradnji infrastrukturnih projekata, sa ciljem povezivanja regiona u oblasti transporta i energetike, što će doprineti i većoj atraktivnosti regiona za investiranje. Svesni smo da velike svetske kompanije kada razmatraju mogućnosti za ulaganje, posmatraju i analiziraju region u celini. Svesni smo da ukoliko ide dobro u ekonomskom i političkom pogledu našim susedima, ići će dobro i nama, i obrnuto. U tom smislu, pozdravljamo najavu EK da u periodu 2014-2020. iskoristi 1 milijadru evra iz IPA fondova za infrastrukturne projekte za šest korisnika IPA na Zapadnom Balkanu, kao i nameru da se do 2020. godine, u kombinaciji evropskih fondova i fondova međunarodnih finansijskih institucija, privuče privatni kapital koji bi obezbedio finansiranje infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu u vrednosti od najmanje 10 milijardi evra. Ključni spoljnopolitički prioritet Republike Srbije je punopravno članstvo u EU a vizija zajedničke evropske budućnosti je vizija svih nas na Zapadnom Balkanu. Jasno je da je evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana suštinski uticala na unapređenje regionalne saradnje i doprinela da se mnoga otvorena pitanja u regionu rešavaju dijalogom. Evropska perspektiva je bila ključni faktor koji je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine. Uspešnost ovog dijaloga pokazala je s jedne strane da politika proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu za Zapadni Balkan, a sa druge strane potvrdila da je EU neizostavan faktor u promovisanju mira i stabilnosti u regionu. Upravo zbog toga je od suštinske važnosti da Evropska unija zadrži pažnju na zapadnom Balkanu. Duboko sam uveren da je to zajednički interes svih nas. „Hvala na pažnji." |