Говор првог потпредседника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивице Дачића на 6. конфренцији министара иностраних послова ЈИЕ у организацији Аспен института која je одржана данас у Берлину:

„Даме и господо,
Захваљујемо Аспен институту на иницијативи и организовању сусрета министара иностраних послова региона ЈИЕ што је још једна прилика за дискусију о питањима од значаја за наш регион. Посебно бих истакао захвалност министрима иностраних послова СР Немачке и Велике Британије Франк Валтер Штајнмајеру и Филип Хамонду који су ове године домаћини конференције. Конференцију видимо као могућност да с једне стране оснажимо међусобне везе у региону ЈИЕ, а са друге стране, ојачамо везе нашег региона и ЕУ, којој сви ми на Западном Балкану тежимо.

Такође, поздрављамо праксу АСПЕН института да организује конференције са регионалном тематиком и у државама Западног Балкана и волели би да у будућности и Београд буде домаћин једној од сличних иницијатива АСПЕН института.

Још једном користимо прилику да захвалимо Влади Савезне Републике Немачке и канцеларки Меркел на иницијативи и личном ангажману за одржавање Конференције o Западном Балкану у августу ове године. Ову конференцију сматрамо посебно значајном јер су покренути важни регионални инфраструктурни пројекти и иницирана тешња економска сарадња на простору Западног Балкана. Поздрављамо и спремност за наставак организовања оваквих скупова и у будућности.

Одржавање поменутих конференција и форума уверава нас да европске интеграције Западног Балкана, и поред бројних изазова са којима се ЕУ суочава, још увек заузимају значајно место на агенди европске политике. Очекујемо да и у мандату нове Европске комисије и у новом сазиву Европског парламента тема проширења остане у фокусу ЕУ и држава чланица.

Пуноправно чланство земаља региона у ЕУ видимо као резултат заједничког рада и партнерског односа Западног Балкана и ЕУ. Не тражимо од ЕУ и њених институција никаква попуштања у контексту испуњавања критеријума за чланство. Спремни смо на продубљену сарадњу у циљу убрзања европске интеграције региона, како са онима који су у већ одмакли у процесу европских интеграција, тако и са онима којима тек предстоје кључни кораци на том плану. Истовремено, сматрамо изузетно важним да на том путу свако напредује у складу са сопственим резултатима, без наметнутог уједначавања темпа придруживања.

Реформска достигнућа Републике Србије су позитивно оцењена у последњем извештају ЕК о напретку, што је додатни подстицај за наставак реформи које су неопходне у циљу трансформације државе и друштва. У складу са препорукама Европске комисије, у наредном периоду још снажније ћемо се посветити јачању владавине права, реформи јавне администрације, унапређењу слободе медија и изражавања, као и решавању проблема буџетског дефицита и подстицању развоја приватног сектора. Јачање правне државе и владавине права, као предуслова за привлачење страних инвестиција, као и активирање малог и средњег предузетништва у земљи, остаје највиши приоритет Републике Србије.

Такође, Република Србија је опредељена да настави активну и конструктивну политику регионалне сарадње, као и нормализацију односа са Приштином. То несумњиво потврђује и одржавање регионалне конференције министара спољних послова и економије Западног Балкана о економском управљању и повезаности у Београду 23. октобра 2014.

Република Србија се труди да са свим регионима и државама у свету успостави и унапреди сарадњу, али највећу пажње природно посвећује јачању мира и стабилности и унапређењу односа у региону Западног Балкана. Посвећени смо решавању свих преосталих отворених питања политичким и дипломатским путем.

Регионална сарадња потпомаже продубљивање билатералних односа, убрзава европске интеграционе процесе у региону ЈИЕ и доприноси опоравку од последица светске финансијске кризе по релативно слабе економије ЈИЕ.

За регион Западног Балкана је од изузетног значаја подршка ЕУ изградњи инфраструктурних пројеката, са циљем повезивања региона у области транспорта и енергетике, што ће допринети и већој атрактивности региона за инвестирање. Свесни смо да велике светске компаније када разматрају могућности за улагање, посматрају и анализирају регион у целини. Свесни смо да уколико иде добро у економском и политичком погледу нашим суседима, ићи ће добро и нама, и обрнуто.

У том смислу, поздрављамо најаву ЕК да у периоду 2014-2020. искористи 1 милијадру евра из IPA фондова за инфраструктурне пројекте за шест корисника IPA на Западном Балкану, као и намеру да се до 2020. године, у комбинацији европских фондова и фондова међународних финансијских институција, привуче приватни капитал који би обезбедио финансирање инфраструктурних пројеката на Западном Балкану у вредности од најмање 10 милијарди евра.

Кључни спољнополитички приоритет Републике Србије је пуноправно чланство у ЕУ а визија заједничке европске будућности је визија свих нас на Западном Балкану.

Јасно је да је европска перспектива земаља западног Балкана суштински утицала на унапређење регионалне сарадње и допринела да се многа отворена питања у региону решавају дијалогом. Европска перспектива је била кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је с једне стране да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу за Западни Балкан, а са друге стране потврдила да је ЕУ неизоставан фактор у промовисању мира и стабилности у региону. Управо због тога је од суштинске важности да Европска унија задржи пажњу на западном Балкану. Дубоко сам уверен да је то заједнички интерес свих нас.

„Хвала на пажњи."