Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačić govorio je danas na 65. zasedanju Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Ženevi.
Šef srpske diplomatije izrazio je uverenje da će prvi izveštaj UNHCR o primeni Preporuke o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, nepristrasno ukazati na probleme sa kojima se Srbija suočava, posebno kada je reč o uslovima za povratak u Hrvatsku.
Dačić je rekao da bismo time svi dobili još jednu priliku da u procesu temeljnog monitoringa donekle umanjimo posledice pogrešnih odluka i ponovo potvrdimo istinsku posvećenost interesima izbeglica.

„Gospodine predsedavajući,
Gospodine Visoki komesaru,
Ekselencije,
Dame i gospodo,

Čast mi je da se obratim ovom telu koje u savremenom svetu, i dalje opterećenom krizama, ima izuzetno važnu ulogu.
Želeo bih takođe, da zahvalim Vama, Visoki komesaru, na sveobuhvatnom predstavljanju aktivnosti UNHCR koje potvrđuje da problemi raseljeništva zahtevaju zajednički odgovor svih nas.
Kao zemlja sa najvećim brojem izbeglih i interno raseljenih lica u dugotrajnom raseljenju u Evropi, Srbija dobro razume potrebe najugroženijih i kao takva najviše je zainteresovana da se što efikasnije dođe do trajnih i održivih rešenja, na osnovu Konvencije o statusu izbeglica (1951).

Gospodine predsedavajući,
Kao što je poznato, Republika Srbija je tokom konflikata u bivšoj Jugoslaviji, sredinom devedesetih godina prošlog veka, pružila utočište za više od 500.000 izbeglica iz Hrvatske i BiH. Nažalost, i pored velikih napora koje Republika Srbija, zajedno sa partnerima u međunarodnoj zajednici i UNHCR-om, ulaže već više od dve decenije, u statusu izbeglica se i početkom 2014. godine nalazilo oko 58.000 ljudi, od kojih je čak 42.000 iz Hrvatske. Tokom ove godine Srbija je uspela dodatno da smanji broj izbeglica, lokalno integrišući oko 10.000 ljudi.
Preporukom o prestanku statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske u periodu od 1992. do 1995. godine, početkom aprila ove godine, prebačen je dodatni teret rešavanja izbegličkog problema na moju zemlju. Naglašavam da je Preporuka doneta bez odgovarajućih konsultacija i uzimanja u obzir stava zemlje prijema, odnosno Srbije. Štaviše, to je učinjeno na arbitraran i jednostran način koji do sada nije karakterisao višedecenijsku saradnju Srbije sa UNHCR.
Činjenica da se samo 18 odsto izbeglih iz Hrvatske vratilo u tu zemlju, kao i da je znatno manji broj zaista održivih povrataka, ni u kom slučaju nije argument u prilog stavu UNHCR-a da strah ovih osoba od progona više nije „osnovan" (well founded). To važi i za ozbiljne prepreke sa kojima se ova lica i dalje suočavaju u ostvarivanju stanarskih prava i penzija, obnavljanja kuća, povraćaja poljoprivrednog zemljišta, upotrebe pisma, zapošljavanja u državnim institucijama i sl. Poslednjih godina su u Hrvatskoj čak pogoršane mogućnosti ostvarivanja Ustavom i zakonima garantovanih prava srpske manjine. Logična posledica je da se velika većina izbeglica iz Hrvatske opredeljuje za lokalnu integraciju u Srbiji, jer im u drugi oblik trajnog rešenja – povratak, suštinski i nije na raspolaganju.
Nažalost, usvajanje Preporuke ni na koji način nije doprinelo poboljšanju položaja izbeglica iz Hrvatske, u poslednjih šest meseci. Takav zaključak nameće se i na osnovu podataka udruženja izbeglih iz Hrvatske koji su, verujem, dostupni i Vama.
Ubeđen sam ipak da će i prvi izveštaj o primeni Preporuke koji bi UNHCR, po sopstvenoj odluci, trebalo da podnese ovih dana, nepristrasno ukazati na ove probleme, posebno kada je reč o uslovima za povratak u Hrvatsku. Time bismo svi dobili još jednu priliku da u procesu temeljnog monitoringa donekle umanjimo posledice pogrešnih odluka i ponovo potvrdimo istinsku posvećenost interesima izbeglica. Polazeći od značaja ovog izveštaja, Republika Srbija zato smatra da ne bi smelo doći do najavljenog kašnjenja i da je neophodno da bude predstavljen državama članicama Izvršnog komiteta.

Gospodine predsedavajući,
Kao predsednik nacionalnog Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa, želeo bih kratko da informišem o aktivnostima koje preduzimamo na njegovoj realizaciji.
Srbija je do sada podnela pet predloga projekata Banci za razvoj Saveta Evrope, u vrednosti od oko 88 miliona evra, od kojih su četiri već odobrena. Implementacija prvog projekta je u toku. Ugovor sa predstavnicima lokalnih samouprava u kojima će biti izgrađeno 200 stanova, biće potpisan za nekoliko dana uz dodelu građevinskog materijala.
Želeo bih, međutim, da podsetim da finansiranje Regionalnog stambenog programa nije u potpunosti obezbeđeno i da nam tek predstoji zajedničko prikupljanje nedostajućih sredstava. Nadam se da je dugotrajano usaglašavanje složenih administrativnih procedura sada završeno i da sve snage ubuduće možemo ulagati u konkretnu realizaciju projekata za porodice kojima su namenjeni.
Ovom prilikom zahvalio bih se partnerima bez kojih Program ne bi bio moguć, pre svega Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Švajcarskoj, Nemačkoj, Italiji, Norveškoj, Turskoj, Luksemburgu, Slovačkoj i drugim donatorima, kao i međunarodnim organizacijama koje su pružile ekspertsku podršku.

Gospodine predsedavajući,
Republika Srbija je suočena i sa neophodnošću rešavanja veoma teškog položaja oko 220.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Tokom 15-godišnjeg prisustva međunarodne zajednice, na KiM se vratilo manje od pet odsto raseljenih, iako je prema rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (1999) stvaranje uslova za siguran i slobodan povratak jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva na KiM i posebno UNHCR. Prepreke održivom povratku na KiM su između ostalog loša bezbednosna situacija, nedostatak efikasne zaštite prava, nemogućnost povratka imovine i korišćenja uništene i uzurpirane imovine, otežan pristup javnim službama, nemogućnost upotrebe maternjeg jezika.
Među interno raseljenim sa KiM, identifikovano je preko 90.000 („lica u potrebi"), koja su posebno ugrožena. Uveren sam da zajedničkim naporima u kratkom roku možemo da prekinemo njihovo čekanje održivih rešenja koje traje već jednu i po deceniju.

Gospodine predsedavajući,
Republika Srbija, bez obzira na tešku ekonomsku situaciju, ulaže ogromne napore da obezbedi pomoć  izbeglim i interno raseljenim licima. Uz to, u Srbiji je u prvoj polovini ove godine pojačan i priliv azilanata uglavnom iz kriznih područja na Bliskom Istoku i u Africi.
Ovako kompleksna situacija, zahteva nesmanjenu pažnju, efikasnost i iznad svega solidarnost, u pronalaženju trajnih rešenja za ovaj ranjivi deo populacije. UNHCR i drugi međunarodni partneri mogu i ubuduće računati na partnersku saradnju Srbije u ostvarivanju interesa izbeglih i raseljenih lica.

Hvala vam na pažnji."