Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивице Дачић говорио је данас на 65. заседању Извршног комитета Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Женеви.
Шеф српске дипломатије изразио је уверење да ће први извештај УНХЦР о примени Препоруке о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године, непристрасно указати на проблеме са којима се Србија суочава, посебно када је реч о условима за повратак у Хрватску.
Дачић је рекао да бисмо тиме сви добили још једну прилику да у процесу темељног мониторинга донекле умањимо последице погрешних одлука и поново потврдимо истинску посвећеност интересима избеглица.

„Господине председавајући,
Господине Високи комесару,
Екселенције,
Даме и господо,

Част ми је да се обратим овом телу које у савременом свету, и даље оптерећеном кризама, има изузетно важну улогу.
Желео бих такође, да захвалим Вама, Високи комесару, на свеобухватном представљању активности УНХЦР које потврђује да проблеми расељеништва захтевају заједнички одговор свих нас.
Као земља са највећим бројем избеглих и интерно расељених лица у дуготрајном расељењу у Европи, Србија добро разуме потребе најугроженијих и као таква највише је заинтересована да се што ефикасније дође до трајних и одрживих решења, на основу Конвенције о статусу избеглица (1951).

Господине председавајући,
Као што је познато, Република Србија је током конфликата у бившој Југославији, средином деведесетих година прошлог века, пружила уточиште за више од 500.000 избеглица из Хрватске и БиХ. Нажалост, и поред великих напора које Република Србија, заједно са партнерима у међународној заједници и УНХЦР-ом, улаже већ више од две деценије, у статусу избеглица се и почетком 2014. године налазило око 58.000 људи, од којих је чак 42.000 из Хрватске. Током ове године Србија је успела додатно да смањи број избеглица, локално интегришући око 10.000 људи.
Препоруком о престанку статуса избеглица лицима избеглим из Хрватске у периоду од 1992. до 1995. године, почетком априла ове године, пребачен је додатни терет решавања избегличког проблема на моју земљу. Наглашавам да је Препорука донета без одговарајућих консултација и узимања у обзир става земље пријема, односно Србије. Штавише, то је учињено на арбитраран и једностран начин који до сада није карактерисао вишедеценијску сарадњу Србије са УНХЦР.
Чињеница да се само 18 одсто избеглих из Хрватске вратило у ту земљу, као и да је знатно мањи број заиста одрживих повратака, ни у ком случају није аргумент у прилог ставу УНХЦР-а да страх ових особа од прогона више није „основан" (well founded). То важи и за озбиљне препреке са којима се ова лица и даље суочавају у остваривању станарских права и пензија, обнављања кућа, повраћаја пољопривредног земљишта, употребе писма, запошљавања у државним институцијама и сл. Последњих година су у Хрватској чак погоршане могућности остваривања Уставом и законима гарантованих права српске мањине. Логична последица је да се велика већина избеглица из Хрватске опредељује за локалну интеграцију у Србији, јер им у други облик трајног решења – повратак, суштински и није на располагању.
Нажалост, усвајање Препоруке ни на који начин није допринело побољшању положаја избеглица из Хрватске, у последњих шест месеци. Такав закључак намеће се и на основу података удружења избеглих из Хрватске који су, верујем, доступни и Вама.
Убеђен сам ипак да ће и први извештај о примени Препоруке који би УНХЦР, по сопственој одлуци, требало да поднесе ових дана, непристрасно указати на ове проблеме, посебно када је реч о условима за повратак у Хрватску. Тиме бисмо сви добили још једну прилику да у процесу темељног мониторинга донекле умањимо последице погрешних одлука и поново потврдимо истинску посвећеност интересима избеглица. Полазећи од значаја овог извештаја, Република Србија зато сматра да не би смело доћи до најављеног кашњења и да је неопходно да буде представљен државама чланицама Извршног комитета.

Господине председавајући,
Као председник националног Управног одбора Регионалног стамбеног програма, желео бих кратко да информишем о активностима које предузимамо на његовој реализацији.
Србија је до сада поднела пет предлога пројеката Банци за развој Савета Европе, у вредности од око 88 милиона евра, од којих су четири већ одобрена. Имплементација првог пројекта је у току. Уговор са представницима локалних самоуправа у којима ће бити изграђено 200 станова, биће потписан за неколико дана уз доделу грађевинског материјала.
Желео бих, међутим, да подсетим да финансирање Регионалног стамбеног програма није у потпуности обезбеђено и да нам тек предстоји заједничко прикупљање недостајућих средстава. Надам се да је дуготрајано усаглашавање сложених административних процедура сада завршено и да све снаге убудуће можемо улагати у конкретну реализацију пројеката за породице којима су намењени.
Овом приликом захвалио бих се партнерима без којих Програм не би био могућ, пре свега Европској унији, Сједињеним Америчким Државама, Швајцарској, Немачкој, Италији, Норвешкој, Турској, Луксембургу, Словачкој и другим донаторима, као и међународним организацијама које су пружиле експертску подршку.

Господине председавајући,
Република Србија је суочена и са неопходношћу решавања веома тешког положаја око 220.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Током 15-годишњег присуства међународне заједнице, на КиМ се вратило мање од пет одсто расељених, иако је према резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999) стварање услова за сигуран и слободан повратак један од главних задатака међународног присуства на КиМ и посебно УНХЦР. Препреке одрживом повратку на КиМ су између осталог лоша безбедносна ситуација, недостатак ефикасне заштите права, немогућност повратка имовине и коришћења уништене и узурпиране имовине, отежан приступ јавним службама, немогућност употребе матерњег језика.
Међу интерно расељеним са КиМ, идентификовано је преко 90.000 („лица у потреби"), која су посебно угрожена. Уверен сам да заједничким напорима у кратком року можемо да прекинемо њихово чекање одрживих решења које траје већ једну и по деценију.

Господине председавајући,
Република Србија, без обзира на тешку економску ситуацију, улаже огромне напоре да обезбеди помоћ  избеглим и интерно расељеним лицима. Уз то, у Србији је у првој половини ове године појачан и прилив азиланата углавном из кризних подручја на Блиском Истоку и у Африци.
Овако комплексна ситуација, захтева несмањену пажњу, ефикасност и изнад свега солидарност, у проналажењу трајних решења за овај рањиви део популације. УНХЦР и други међународни партнери могу и убудуће рачунати на партнерску сарадњу Србије у остваривању интереса избеглих и расељених лица.

Хвала вам на пажњи."