Izlaganje prvog potpredsednika Vlade R. Srbije I MSP Ivice Dačića na sastanku ministara inostranih poslova EU i Zapadnog Balkana na temu „2004-2014: deset godina od proširenja i evropska integracija Zapadnog Balkana", Solun, 8. maja 2014. godine.

„Punopravno članstvo u EU je prvi prioritet nove Vlade R. Srbije. Vlada je opredeljena da okonča pristupne pregovore do kraja svog mandata 2018. godine. Naše očekivanje je da bi, u tom slučaju, Srbija do 2020. mogla da postane punopravna članica EU.

Srbija je posvećena sprovođenju reformi u svim oblastima, posebno u oblasti vladavine prava, unutrašnjih poslova, zaštite ljudskih prava i prava manjina. Smatramo da će novi pristup EU, koji je predvideo otvaranje najtežih poglavlja 23 i 24 na samom početku pregovaračkog procesa, doprineti bržoj transformaciji države i društva i ubrzanju pregovaračkog procesa.

Dosadašnji tok evropske integracije Srbije pokazuje da raspolažemo primerenim administrativnim kapacitetima i da smo spremni da u kratkom roku usvojimo i implementiramo evropski acquis.

Nova Vlada R. Srbije spremna je da se uhvati u koštac sa zahtevnim društvenim i ekonomskim reformama. Ekonomska situacija u Srbiji, kao i u celom regionu, je vrlo složena. Zbog toga bi bilo dobro da EU razmotri izraženiju ekonomsku i finansijsku podršku regionu. Ovaj cilj mogao bi biti postignut i kroz preraspodelu sredstava finansijske podrške na način koji bi omogućio da se deo sredstava koji je namenjen za države članice dodeljuje i tokom procesa pristupanja Uniji. Uvereni smo da ovo ne bi bio samo trošak za Uniju i njene građane, već bi, naprotiv, doprinelo daljoj političkoj stabilizaciji i ekonomskom razvoju regiona, čime bismo ostvarili obostranu korist i za ZB i za EU.

Države koje su 2004. godine i kasnije primljene u EU prošle su kroz proces tranzicije i reformi mirno i stabilno, iako je reč o procesima koji nisu bili nimalo laki za ove države i društva. Politika proširenja Unije i evropska perspektiva ključno su doprinele demokratskoj transformaciji i ekonomskom razvoju ovih država.

Proces proširenja EU pokazao je da je slobodan protok roba, ljudi i usluga pozitivno uticao na ekonomski i socijalni razvoj u svim državama članicama. Proširenje je doprinelo daljem porastu blagostanja kako u „starim" državama članicama, tako i u EU u celini.

Prilike u regionu značajno su se promenile od Solunskog samita iz 2003. godine. Jedna država regiona, Hrvatska, postala je članica Unije, dok se ostale nalaze u različitim fazama procesa evropskih integracija.

Brinu nas glasovi i ideje unutar EU da je Uniji neophodno usporavanje procesa daljeg proširenja. Do sada se pokazalo da je proširenje uvek doprinosilo prosperitetu EU i njenoj daljoj unutrašnjoj konsolidaciji. Nakon svakog talasa proširenja, EU je izlazila jača.

Zahvaljujući evropskoj perspektivi, sva otvorena pitanja u regionu – od pitanja vezanih za izbeglice, do graničnih i drugih problema – rešavaju se dijalogom. U tom smislu, evropska perspektiva je suštinski doprinela unapređenju regionalne saradnje, koja se ostvaruje kroz učešće u brojnim regionalnim inicijativama.

Evropska perspektiva bila je ključni faktor koji je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine. Uspešnost ovog dijaloga pokazala je da politika proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu na ZB. Na ovom primeru pokazuje se međunarodni značaj EU kao faktora koji je u stanju da rešava krize i suštinski doprinosi stabilnosti i bezbednosti.

Smatramo da su proširenje i jačanje unutrašnjih struktura Unije komplementarni procesi, koji u sinergiji doprinose prosperitetu kako dosadašnjih članica Unije, tako i država u procesu pristupanja.

U nastavku procesa proširenja očekujemo da svako napreduje prema učinku i prema ostvarenim reformama. Ne očekujemo „gledanje kroz prste", ali takođe, smatramo i da bi bilo kontraproduktivno insistiranje na veštačkom ujednačavanju tempa evropskih integracija država aspiranata. Očekujemo da će države regiona nastaviti da podržavaju jedna drugu i da će očuvati trend solidarnog pristupa na putu evropskih integracija."