Излагање првог потпредседника Владе Р. Србије И МСП Ивице Дачића на састанку министара иностраних послова ЕУ и Западног Балкана на тему „2004-2014: десет година од проширења и европска интеграција Западног Балкана", Солун, 8. маја 2014. године.

„Пуноправно чланство у ЕУ је први приоритет нове Владе Р. Србије. Влада је опредељена да оконча приступне преговоре до краја свог мандата 2018. године. Наше очекивање је да би, у том случају, Србија до 2020. могла да постане пуноправна чланица ЕУ.

Србија је посвећена спровођењу реформи у свим областима, посебно у области владавине права, унутрашњих послова, заштите људских права и права мањина. Сматрамо да ће нови приступ ЕУ, који је предвидео отварање најтежих поглавља 23 и 24 на самом почетку преговарачког процеса, допринети бржој трансформацији државе и друштва и убрзању преговарачког процеса.

Досадашњи ток европске интеграције Србије показује да располажемо примереним административним капацитетима и да смо спремни да у кратком року усвојимо и имплементирамо европски acquis.

Нова Влада Р. Србије спремна је да се ухвати у коштац са захтевним друштвеним и економским реформама. Економска ситуација у Србији, као и у целом региону, је врло сложена. Због тога би било добро да ЕУ размотри израженију економску и финансијску подршку региону. Овај циљ могао би бити постигнут и кроз прерасподелу средстава финансијске подршке на начин који би омогућио да се део средстава који је намењен за државе чланице додељује и током процеса приступања Унији. Уверени смо да ово не би био само трошак за Унију и њене грађане, већ би, напротив, допринело даљој политичкој стабилизацији и економском развоју региона, чиме бисмо остварили обострану корист и за ЗБ и за ЕУ.

Државе које су 2004. године и касније примљене у ЕУ прошле су кроз процес транзиције и реформи мирно и стабилно, иако је реч о процесима који нису били нимало лаки за ове државе и друштва. Политика проширења Уније и европска перспектива кључно су допринеле демократској трансформацији и економском развоју ових држава.

Процес проширења ЕУ показао је да је слободан проток роба, људи и услуга позитивно утицао на економски и социјални развој у свим државама чланицама. Проширење је допринело даљем порасту благостања како у „старим" државама чланицама, тако и у ЕУ у целини.

Прилике у региону значајно су се промениле од Солунског самита из 2003. године. Једна држава региона, Хрватска, постала је чланица Уније, док се остале налазе у различитим фазама процеса европских интеграција.

Брину нас гласови и идеје унутар ЕУ да је Унији неопходно успоравање процеса даљег проширења. До сада се показало да је проширење увек доприносило просперитету ЕУ и њеној даљој унутрашњој консолидацији. Након сваког таласа проширења, ЕУ је излазила јача.

Захваљујући европској перспективи, сва отворена питања у региону – од питања везаних за избеглице, до граничних и других проблема – решавају се дијалогом. У том смислу, европска перспектива је суштински допринела унапређењу регионалне сарадње, која се остварује кроз учешће у бројним регионалним иницијативама.

Европска перспектива била је кључни фактор који је омогућио успех дијалога Београда и Приштине. Успешност овог дијалога показала је да политика проширења и даље представља снажну мотивациону снагу на ЗБ. На овом примеру показује се међународни значај ЕУ као фактора који је у стању да решава кризе и суштински доприноси стабилности и безбедности.

Сматрамо да су проширење и јачање унутрашњих структура Уније комплементарни процеси, који у синергији доприносе просперитету како досадашњих чланица Уније, тако и држава у процесу приступања.

У наставку процеса проширења очекујемо да свако напредује према учинку и према оствареним реформама. Не очекујемо „гледање кроз прсте", али такође, сматрамо и да би било контрапродуктивно инсистирање на вештачком уједначавању темпа европских интеграција држава аспираната. Очекујемо да ће државе региона наставити да подржавају једна другу и да ће очувати тренд солидарног приступа на путу европских интеграција."