Nimalo se ne pribojavam pregovora sa EU, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić i dodao da ga raduje simbolika činjenice da baš sa Grčkom, koja predsedava Uniji u prvoj polovini ove godine, otvaramo novu etapu u odnosima sa EU.

"Treba samo razumeti da je 21. januar dan koji obeležava jednu dugu putanju, početak nečeg kvalitativno novog", rekao je Mrkić Tanjugu u susret prvoj predpristupnoj međuvladinoj konferenciji, kojom u Briselu i formalno počinju pregovori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Na tom putu, ukazao je šef srpske diplomatije, nema protekcije, a Srbija će nastojati da u "kadrovskom, organizacionom i stručnom smislu odgovori zahtevima i potrebama".

"Nimalo se ne pribojavam tih pregovora", rekao je Mrkić, uz napomenu da se slaže sa prognozama da naša zemlja do članstva u EU može stići za pet, pet i po godina.

Jedan od najvećih izazova biće KiM, a cilj Beograda, što, kaže Mrkić, razumeju i u Briselu, jeste da se omogući da svakodnevni život na Kosovu i Metohiji teče nesmetano i da se ne osećaju fundamentalne političke razlike po pitanju statusa.

Komentarišući formulaciju iz nacrta pregovaračkog okvira EU da je neophodna "sveobuhvatna normalizacije odnosa Beograda i Prištine", Mrkić kaže da "ni u Briselu sada ne bi bilo moguće naći nijednu osobu koja bi precizno odgovorila na pitanje šta to znači".

Prema njegovom shvatanju, suština je u tome da u EU "naznačuju da od nas ne očekuju da promenimo politiku", a Srbija to ni ne namerava.

Ministar, šta više, odbacuje mogućnost da se pred Srbiju u budućnosti postavi zahtev da prizna Kosovo:

"Nemojte misliti da će se u nekoj vremenskoj tački ođednom pojaviti ucena - Srbijo, nećete ući u EU ako ne priznate jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Mi ćemo reći: "Hvala lepo, nećemo da uđemo i to je svakom jasno", rekao je on.

Mrkić je ocenio da Srbija danas na međunarodnoj sceni "stoji" mnogo bolje nego pre, jer je pokazala da ispunjava obećano, a na eventualne pritiske u budućnosti odgovaraće, poručuje, kao i do sada - konstruktivnom politikom, ne odričući se sopstvenih interesa.

"Nismo više u poziciji da se pravdamo. Postali smo ozbiljan partner svakome ko je bio zainteresovan, a njih je bilo sa svih strana sveta... a sve to jer smo pokazali za šta smo sposobni, a to ne podrazumeva nikakve kapitulacije i odricanje od sopstvenih interesa", uveren je Mrkić.

On je podsetio da je u proteklih godinu dana imao preko 250 sastanaka sa stranim ministrima i predsednicima država i vlada, a da je njegovo ministarstvo učestvovalo ili dalo doprinos realizaciji ogromnog broja međudržavnih sporazuma, od kojih je potpisano preko 50. Poseban značaj pridavao se privredi.

Tome treba dodati i činjenicu da će Srbija 2015. godine predsedavati OEBS i da je nedavno, uz zdušnu podršku, postala član Ekonomsko-socijalnog saveta UN, ukazao je on.

Kada je reč o odnosima sa SAD, Mrkić ukazuje na izuzetno bogatu komunikaciju zvaničnika dve zemlje: "Zar to ne govori da je sada drugačije nego što je bilo? Potpuno je izmenjen ambijent".

Mrkić je rekao da se na proleće očekuje poseta šefa diplomatije Kine, kao i da je moguće da će u Srbiju doći i predsednik te zemlje.

"Odnosi su izvanredni, Kina u Srbiji izvodi projekte koje ne izvodi nigde u Evropi. To što je baš u Srbiji znači da mi ipak zaslužujemo nešto. Mnogi bi želeli da imaju takvu vrstu odnosa", dodao je Mrkić.

Ministar očekuje da u toku ove godine bude realizovana i poseta Srbiji ruskog predsednika Vladimira Putina, a da će se o tome više znati nakon što predsednik Srbije Tomislav Nikolić ode, kako se očekuje, u Soči na otvaranje ZOI.

Govoreći o predsedavanju OEBS, Mrkić kaže:

"Jedan od ciljeva OEBS je da se bezbednosna dimenzija reguliše na aktuelizovan način, da se stvori dokument koji će više odražavati realnost i izazove današnjice. Isto važi i za ekonomski sektor i ljudska prava. Ako bude malo sreće i domišljatosti moguće je da 2015. bude održan samit u Beogradu."

U martu će pred Međunarodnim sudom pravde početi proces na osnovu tužbe Hrvatske protiv Srbije za genocid i srpske kontratužbe.

"Da bude jasna jedna stvar - za Hrvatsku je bilo bolje da uopšte nije podnosila tu tužbu i bolje je za obe zemlje da tužbe budu povučene. Mi treba da gledamo u budućnost, a da se istoričari bave prošlošću", kaže Mrkić.

Iako nije inicijator procesa, Srbija je za njega spremna, kaže on ne odbacujući u potpunosti mogućnost da se "desi neko čudo" i da se u međuvremenu postigne dogovor o povlačenju tužbi.

Komentarišući antisrpske ispade u Hrvatskoj, Mrkić ističe da su ti incidenti ružni i neshvatljivi i dodaje da Srbija na to reaguje s ciljem da se takve stvari više ne ponavljaju, ali da je rešavanje tog problema pre svega u rukama hrvatskih vlasti.

Mrkić je, povodom nedavnih kritika na račun njegovog ministarstva u vezi sa kadrovskim rešenjima i nepronalaženjem odgovarajućih kandidata za ambasadore na ključnim zemljama, ponovio tvrdnju da je "interpretiran jednostrano i ne baš dobronamerno".

"Rekao sam samo u jednom trenutku da nemam koga da predložim iz ove kuće, jer su mi najbolji kadrovi već razmešteni, a to su prestonice koje traže posebne ličnosti", rekao je ministar.

Predloge će, najavljuje, izneti u januaru.

Kad je reč o smeni njegovih pomoćnika Ljubice Vasić i Damjana Jovića, Mrkić odbija da učestvuje u "prepričavanjima sa primesama senzacionalizma":

"To je fama koja se stvorila iz meni nepoznatih poriva. Na sednicama vlada imamo po 20 razrešenja i nameštenja i to za mnogo značajnija mesta i - niko ih ne pominje!"

Kako je zaključio, oni će raditi drugi posao, na kojem će, kako je procenjeno, biti korisniji.