Нимало се не прибојавам преговора са ЕУ, изјавио је министар спољних послова Србије Иван Мркић и додао да га радује симболика чињенице да баш са Грчком, која председава Унији у првој половини ове године, отварамо нову етапу у односима са ЕУ.

"Треба само разумети да је 21. јануар дан који обележава једну дугу путању, почетак нечег квалитативно новог", рекао је Мркић Танјугу у сусрет првој предприступној међувладиној конференцији, којом у Бриселу и формално почињу преговори о чланству Србије у Европској унији.

На том путу, указао је шеф српске дипломатије, нема протекције, а Србија ће настојати да у "кадровском, организационом и стручном смислу одговори захтевима и потребама".

"Нимало се не прибојавам тих преговора", рекао је Мркић, уз напомену да се слаже са прогнозама да наша земља до чланства у ЕУ може стићи за пет, пет и по година.

Један од највећих изазова биће КиМ, а циљ Београда, што, каже Мркић, разумеју и у Бриселу, јесте да се омогући да свакодневни живот на Косову и Метохији тече несметано и да се не осећају фундаменталне политичке разлике по питању статуса.

Коментаришући формулацију из нацрта преговарачког оквира ЕУ да је неопходна "свеобухватна нормализације односа Београда и Приштине", Мркић каже да "ни у Бриселу сада не би било могуће наћи ниједну особу која би прецизно одговорила на питање шта то значи".

Према његовом схватању, суштина је у томе да у ЕУ "назначују да од нас не очекују да променимо политику", а Србија то ни не намерава.

Министар, шта више, одбацује могућност да се пред Србију у будућности постави захтев да призна Косово:

"Немојте мислити да ће се у некој временској тачки ођедном појавити уцена - Србијо, нећете ући у ЕУ ако не признате једнострано проглашену независност Косова. Ми ћемо рећи: "Хвала лепо, нећемо да уђемо и то је сваком јасно", рекао је он.

Мркић је оценио да Србија данас на међународној сцени "стоји" много боље него пре, јер је показала да испуњава обећано, а на евентуалне притиске у будућности одговараће, поручује, као и до сада - конструктивном политиком, не одричући се сопствених интереса.

"Нисмо више у позицији да се правдамо. Постали смо озбиљан партнер свакоме ко је био заинтересован, а њих је било са свих страна света... а све то јер смо показали за шта смо способни, а то не подразумева никакве капитулације и одрицање од сопствених интереса", уверен је Мркић.

Он је подсетио да је у протеклих годину дана имао преко 250 састанака са страним министрима и председницима држава и влада, а да је његово министарство учествовало или дало допринос реализацији огромног броја међудржавних споразума, од којих је потписано преко 50. Посебан значај придавао се привреди.

Томе треба додати и чињеницу да ће Србија 2015. године председавати ОЕБС и да је недавно, уз здушну подршку, постала члан Економско-социјалног савета УН, указао је он.

Када је реч о односима са САД, Мркић указује на изузетно богату комуникацију званичника две земље: "Зар то не говори да је сада другачије него што је било? Потпуно је измењен амбијент".

Мркић је рекао да се на пролеће очекује посета шефа дипломатије Кине, као и да је могуће да ће у Србију доћи и председник те земље.

"Односи су изванредни, Кина у Србији изводи пројекте које не изводи нигде у Европи. То што је баш у Србији значи да ми ипак заслужујемо нешто. Многи би желели да имају такву врсту односа", додао је Мркић.

Министар очекује да у току ове године буде реализована и посета Србији руског председника Владимира Путина, а да ће се о томе више знати након што председник Србије Томислав Николић оде, како се очекује, у Сочи на отварање ЗОИ.

Говорећи о председавању ОЕБС, Мркић каже:

"Један од циљева ОЕБС је да се безбедносна димензија регулише на актуелизован начин, да се створи документ који ће више одражавати реалност и изазове данашњице. Исто важи и за економски сектор и људска права. Ако буде мало среће и домишљатости могуће је да 2015. буде одржан самит у Београду."

У марту ће пред Међународним судом правде почети процес на основу тужбе Хрватске против Србије за геноцид и српске контратужбе.

"Да буде јасна једна ствар - за Хрватску је било боље да уопште није подносила ту тужбу и боље је за обе земље да тужбе буду повучене. Ми треба да гледамо у будућност, а да се историчари баве прошлошћу", каже Мркић.

Иако није иницијатор процеса, Србија је за њега спремна, каже он не одбацујући у потпуности могућност да се "деси неко чудо" и да се у међувремену постигне договор о повлачењу тужби.

Коментаришући антисрпске испаде у Хрватској, Мркић истиче да су ти инциденти ружни и несхватљиви и додаје да Србија на то реагује с циљем да се такве ствари више не понављају, али да је решавање тог проблема пре свега у рукама хрватских власти.

Мркић је, поводом недавних критика на рачун његовог министарства у вези са кадровским решењима и непроналажењем одговарајућих кандидата за амбасадоре на кључним земљама, поновио тврдњу да је "интерпретиран једнострано и не баш добронамерно".

"Рекао сам само у једном тренутку да немам кога да предложим из ове куће, јер су ми најбољи кадрови већ размештени, а то су престонице које траже посебне личности", рекао је министар.

Предлоге ће, најављује, изнети у јануару.

Кад је реч о смени његових помоћника Љубице Васић и Дамјана Јовића, Мркић одбија да учествује у "препричавањима са примесама сензационализма":

"То је фама која се створила из мени непознатих порива. На седницама влада имамо по 20 разрешења и намештења и то за много значајнија места и - нико их не помиње!"

Како је закључио, они ће радити други посао, на којем ће, како је процењено, бити кориснији.