Ukazom predsednika Republike Tomislava Nikolića ovog avgusta su postavljena na dužnost tri nova ambasadora Srbije. Zoran Popović je u funkciji izvanrednog i opunomoćenog ambasadora preuzeo rukovodstvo Stalne misije Republike Srbije pri Savetu Evrope u Strazburu, Branko Branković je novi ambasador u Bukureštu, a Pero Janković predstavlja Srbiju u prestonici Austrije, u Beču.
Novi ambasadori Srbije nisu diplomate nove generacije, ni novog kova. Pozvani su iz „mirnih voda", kako se u žargonu zove status diplomata na raspolaganju, ili iz penzije - da bi u teškim vremenima doprineli napretku srpske diplomatije.
Bio je to povod za „Politikin" intervju sa šefom diplomatije Ivanom Mrkićem.

U diplomatskom kadru postoje ljudi koji su ispunili uslove za penziju ili su vraćeni iz penzije na ambasadorske položaje... Novi ambasador u Bukureštu, na primer.
Ambasador Branko Branković ima 72 godine... Jasno je valjda zašto sam poslao starije kadrove na zadatak? Zato što nisam imao druge na raspolaganju. Samo zato.
Znači li to da nemamo mladih ili kadrova u zrelom dobu koji bi mogli da se nametnu?
Mora se razumeti da se dugi niz godina nije radilo na obnavljanju kadra.
Mnogi pre nas nisu predviđali takvu mogućnost u budzetima...
Tako smo došli u ovu situaciju, pa sada moramo da izgrađujemo i sistem i kadar. U tome će nam pomoći i odredbe novog zakona. Kada novi zakon prođe skupštinsku proceduru, imaćemo oslonac koji će nam dozvoliti da svake godine primimo određeni broj novih kadrova na obuku. Tako ćemo oformiti novu, ozbiljnu elitu koja će vladati jezicima i ophoditi se u službi u skladu sa savremenim zahtevima diplomatije.
Postoji li diplomatska akademija koja bi mogla da se opiše kao efikasna škola budućih kadrova?
Mi imamo našu internu akademiju koja se 1978, kada sam ja školovan u MIP-u, zvala škola. Ako zakon bude usvojen, akademija će početi da radi već u oktobru ove godine. Nažalost, nove kadrove ćemo moći da obučavamo tek od sledeće godine, jer za to u ovom trenutku nema finansijskih sredstava. Ali kada nam novac bude stavljen na raspolaganje, mi ćemo svake naredne godine osposobljavati određeni broj novih diplomata -za desetak godina imaćemo vrhunske kadrove.
Vaši kritičari, pre svega oni iz opozicije, navode primer imenovanja našeg ambasadora u Francuskoj Rajka Ristića. Na dodelu agremana čekalo se duže od 150 dana, umesto uobičajenih 60 ili najviše 90 dana?
Zaista, ovaj agreman nije odgovarao uobičajenoj praksi, ali bilo je primera da se na agreman čekalo i do dve godine. Događa se u međudržavnim odnosima da se takozvana nepisana pravila o dodeli agremana ne poštuju. Sa druge strane, ne postoji propis koji bi mogao da bude presudan u procenjivanju takvih slučajeva. Logično je da ako vlada predloži svog diplomatskog kandidata, onda ona mora da stoji iza toga. Ako se druga strana ne izjasni, postoje instru¬menti da se u direktnim kontaktima razjasne eventualni nesporazumi.
Vratimo se novim ambasadorima. Neki od njih su imenovani uprkos činjenici da nisu diplomate?
Otvoreno ću reći - situacija u kući je upravo takva, jer se nije dovoljno vodilo računa o obrazovanju novih kadrova. Ipak, jedina ličnost izvan diplomatskih krugova koju sam predložio za najviši položaj jeste Slavenko Terzić (bivši direktor Vizantološkog instituta u SANU). Terzića sam predložio za ambasadora u Moskvi, jer nisam imao čoveka u kući koji bi mogao da preuzme dužnost ambasadora u toj zemlji.
Sa druge strane, Terzić se uklopio u moj kriterijum da se u službu dovode stručnjaci, pre svega oni koji nisu partijski kadrovi. To bi trebalo da bude ubuduće ozvaničeno na nivou zakona ili ministerijalne odredbe, premda se za tako nešto, u ovom trenutku, a za razliku od nekih prošlih vremena, ne ukazuje potreba... Napomenuću da kao ministar ni u jednom trenutku nisam bio izložen političkim pritiscima da postavim ovu ili onu ličnost na položaj. Vrhunac u reorganizaciji Ministarstva inostranih poslova biće, svakako, usvajanje svih pratećih mera koje će doprineti poboljšanju uslova rada. Imaćemo i zdravstveno osiguranje za naše ljude u inostranstvu...
Naše diplomate u inostranstvu nemaju zdravstveno osiguranje?
Situacija je upravo takva... Ako nekog zaboli zub na dužnosti u inostranstvu, otići će kod zubara, a uslugu će platiti iz svog dzepa... Znam, teško je poverovati da je sve baš tako, ali to je puka istina. Ne znam koliko su zemalja sveta u tako lošoj poziciji, ali mislim da je malo takvih zemalja među stotinu i devedesetak onih koje su članice UN.
Od kada je situacija takva?
Ne bih mogao tačno da kažem, ali ako kažem da je to bila praksa u minuloj deceniji-dve, sigurno neću pogrešiti.
Kada bismo mogli da računamo sa novim kadrovima iz obnovljene diplomatske akademije koju ste pomenuli?
Ako ste godinama, decenijama dopuštali da se jedna institucija poput SMIP-a urušava, ili ako ste razarali njene strukture, ne možete očekivati pozitivne rezultate u kratkom roku. To je stvar procesa koji, prethodno, mora biti pravno obezbeđen, a potom prenesen u praksu.
Pozitivni rezultati će, ipak, brzo uslediti, za dve ili tri godine.
U našem predstavništvu u Londonu pominje se, primera radi, prisustvo jednog 32-godišnjeg savetnika ambasade čija je kvalifikacija prethodni, dvogodišnji staž u bankarskom sektoru.
Taj mladi čovek odlično radi svoj posao. Osim toga, mi tražimo stručnost u domenu privrednih odnosa. Epoha političke diplomatije pripada prošlosti. Između ostalog i zato što je Srbija isuviše mala zemlja da bi se značajnije angažovala u rešavanju glavnih međunarodnih problema,
U stranoj diplomatskoj praksi je uobičajeno da se angažuju savetnici iz zemalja domaćina koji imaju pretke iz zemlje ambasade. Kakvi su odnosi srpske diplomatije sa našom dijasporom?
U ovom trenutku imamo preko stotinu takozvanih ugovornih saradnika našeg porekla, a iz zemalja u kojima imamo ambasade. Nažalost, nema finansijskih mogućnosti da se zaposli još više njih.
Kaže se da na vaše odluke u značajnom obimu utiče sindikat „stare garde" ambasadora?
Drago mi je da sindikat postoji... To telo će uvek biti korektiv. Međutim, ja sam od samog početka zamerao sindikatu, a to oni dobro znaju, što nije obujmio sve zaposlene u diplomatskoj službi, već samo neke, odabrane... Sindikat je u svim nastupima zahtevao profesionalizaciju... Pri tom se sećam kako su 'aminovana' događanja u 2001. godini kada sam i lično, sa još 263 lica, isključen iz službe. Iste godine je zaposleno 80 novih diplomata bez prethodne pripreme, sa obrazloženjem da postoji nedostatak kadrova, a sindikat nije reagovao.