Указом председника Републике Томислава Николића овог августа су постављена на дужност три нова амбасадора Србије. Зоран Поповић је у функцији изванредног и опуномоћеног амбасадора преузео руководство Сталне мисије Републике Србије при Савету Европе у Стразбуру, Бранко Бранковић је нови амбасадор у Букурешту, а Перо Јанковић представља Србију у престоници Аустрије, у Бечу.
Нови амбасадори Србије нису дипломате нове генерације, ни новог кова. Позвани су из „мирних вода", како се у жаргону зове статус дипломата на располагању, или из пензије - да би у тешким временима допринели напретку српске дипломатије.
Био је то повод за „Политикин" интервју са шефом дипломатије Иваном Мркићем.

У дипломатском кадру постоје људи који су испунили услове за пензију или су враћени из пензије на амбасадорске положаје... Нови амбасадор у Букурешту, на пример.
Амбасадор Бранко Бранковић има 72 године... Јасно је ваљда зашто сам послао старије кадрове на задатак? Зато што нисам имао друге на располагању. Само зато.
Значи ли то да немамо младих или кадрова у зрелом добу који би могли да се наметну?
Мора се разумети да се дуги низ година није радило на обнављању кадра.
Многи пре нас нису предвиђали такву могућност у буџетима...
Тако смо дошли у ову ситуацију, па сада морамо да изграђујемо и систем и кадар. У томе ће нам помоћи и одредбе новог закона. Када нови закон прође скупштинску процедуру, имаћемо ослонац који ће нам дозволити да сваке године примимо одређени број нових кадрова на обуку. Тако ћемо оформити нову, озбиљну елиту која ће владати језицима и опходити се у служби у складу са савременим захтевима дипломатије.
Постоји ли дипломатска академија која би могла да се опише као ефикасна школа будућих кадрова?
Ми имамо нашу интерну академију која се 1978, када сам ја школован у МИП-у, звала школа. Ако закон буде усвојен, академија ће почети да ради већ у октобру ове године. Нажалост, нове кадрове ћемо моћи да обучавамо тек од следеће године, јер за то у овом тренутку нема финансијских средстава. Али када нам новац буде стављен на располагање, ми ћемо сваке наредне године оспособљавати одређени број нових дипломата -за десетак година имаћемо врхунске кадрове.
Ваши критичари, пре свега они из опозиције, наводе пример именовања нашег амбасадора у Француској Рајка Ристића. На доделу агремана чекало се дуже од 150 дана, уместо уобичајених 60 или највише 90 дана?
Заиста, овај агреман није одговарао уобичајеној пракси, али било је примера да се на агреман чекало и до две године. Догађа се у међудржавним односима да се такозвана неписана правила о додели агремана не поштују. Са друге стране, не постоји пропис који би могао да буде пресудан у процењивању таквих случајева. Логично је да ако влада предложи свог дипломатског кандидата, онда она мора да стоји иза тога. Ако се друга страна не изјасни, постоје инстру¬менти да се у директним контактима разјасне евентуални неспоразуми.
Вратимо се новим амбасадорима. Неки од њих су именовани упркос чињеници да нису дипломате?
Отворено ћу рећи - ситуација у кући је управо таква, јер се није довољно водило рачуна о образовању нових кадрова. Ипак, једина личност изван дипломатских кругова коју сам предложио за највиши положај јесте Славенко Терзић (бивши директор Византолошког института у САНУ). Терзића сам предложио за амбасадора у Москви, јер нисам имао човека у кући који би могао да преузме дужност амбасадора у тој земљи.
Са друге стране, Терзић се уклопио у мој критеријум да се у службу доводе стручњаци, пре свега они који нису партијски кадрови. То би требало да буде убудуће озваничено на нивоу закона или министеријалне одредбе, премда се за тако нешто, у овом тренутку, а за разлику од неких прошлих времена, не указује потреба... Напоменућу да као министар ни у једном тренутку нисам био изложен политичким притисцима да поставим ову или ону личност на положај. Врхунац у реорганизацији Министарства иностраних послова биће, свакако, усвајање свих пратећих мера које ће допринети побољшању услова рада. Имаћемо и здравствено осигурање за наше људе у иностранству...
Наше дипломате у иностранству немају здравствено осигурање?
Ситуација је управо таква... Ако неког заболи зуб на дужности у иностранству, отићи ће код зубара, а услугу ће платити из свог џепа... Знам, тешко је поверовати да је све баш тако, али то је пука истина. Не знам колико су земаља света у тако лошој позицији, али мислим да је мало таквих земаља међу стотину и деведесетак оних које су чланице УН.
Од када је ситуација таква?
Не бих могао тачно да кажем, али ако кажем да је то била пракса у минулој деценији-две, сигурно нећу погрешити.
Када бисмо могли да рачунамо са новим кадровима из обновљене дипломатске академије коју сте поменули?
Ако сте годинама, деценијама допуштали да се једна институција попут СМИП-а урушава, или ако сте разарали њене структуре, не можете очекивати позитивне резултате у кратком року. То је ствар процеса који, претходно, мора бити правно обезбеђен, а потом пренесен у праксу.
Позитивни резултати ће, ипак, брзо уследити, за две или три године.
У нашем представништву у Лондону помиње се, примера ради, присуство једног 32-годишњег саветника амбасаде чија је квалификација претходни, двогодишњи стаж у банкарском сектору.
Тај млади човек одлично ради свој посао. Осим тога, ми тражимо стручност у домену привредних односа. Епоха политичке дипломатије припада прошлости. Између осталог и зато што је Србија исувише мала земља да би се значајније ангажовала у решавању главних међународних проблема,
У страној дипломатској пракси је уобичајено да се ангажују саветници из земаља домаћина који имају претке из земље амбасаде. Какви су односи српске дипломатије са нашом дијаспором?
У овом тренутку имамо преко стотину такозваних уговорних сарадника нашег порекла, а из земаља у којима имамо амбасаде. Нажалост, нема финансијских могућности да се запосли још више њих.
Каже се да на ваше одлуке у значајном обиму утиче синдикат „старе гарде" амбасадора?
Драго ми је да синдикат постоји... То тело ће увек бити коректив. Међутим, ја сам од самог почетка замерао синдикату, а то они добро знају, што није обујмио све запослене у дипломатској служби, већ само неке, одабране... Синдикат је у свим наступима захтевао професионализацију... При том се сећам како су 'аминована' догађања у 2001. години када сам и лично, са још 263 лица, искључен из службе. Исте године је запослено 80 нових дипломата без претходне припреме, са образложењем да постоји недостатак кадрова, а синдикат није реаговао.