Biće izmena u organizaciji rada Ministarstva spoljnih poslova, ali posle usvajanja zakona o spoljnim poslovima, koje se očekuje za dvadesetak dana, kaže u razgovoru za Danas Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije, odgovarajući na pitanje da li se u okviru rekonstrukcije Vlade razmatra i mogućnost nekih izmena u MSP.

Koji su bili najveći izazovi s kojima se vaše ministarstvo suočilo u proteklih godinu dana i šta smatrate najvećim dostignućima u tom periodu?

- Bolje da o dostignućima pričaju drugi! Meni lično često govore da ih u realnosti ima. Mislim da je ova vlada učinila puno toga što Srbiju stavlja u daleko povoljniji položaj nego što je to bilo u prošlosti. Mnogi kažu da odnosi sa susedima nikada nisu bili bolji i ja se slažem jer u području vlada prijateljska atmosfera. Primećeno je i da je Srbija ojačala prijateljstva širom Evrope, a nije zapostavila tradicionalna prijateljstva sa zemljama po ostalim kontinentima. Sa Rusijom, SAD i Pekingom nikada nismo imali bolje odnose.

Da li će Srbija u pregovaračkom procesu koristiti iskustva država koje su već postale članice EU i da li je neka od zemalja već izrazila želju da pomogne Beogradu?

- Svakako ćemo koristiti iskustvo država članica. Konkretno, mi smo potpisali 11 međudržavnih sporazuma posvećenih isključivo saradnji u oblasti evrointegracija. Od država članica EU tu su Slovačka, Mađarska, Italija, Finska, Kipar, Bugarska, Litvanija, Slovenija, Poljska, Hrvatska i Grčka. Imamo i dva sporazuma sa državama koje još nisu članice - sa Makedonijom i sa Bosnom i Hercegovinom.
Nama, inače, svi partneri nude pomoć i mi ćemo je, verujte, izdašno koristiti. Pri tome, neke zemlje će nam biti potrebnije kao konsultanti za pojedine odeljke, a opet neke druge za oblasti u kojima su se na svojevrstan način specijalizovale. Hoću da kažem da neke članice EU vrlo dobro poznaju poljoprivredni sektor, ali su slabije recimo u uslugama i obrnuto, pa ćemo se shodno tome opredeljivati koga konsultovati. Naglašavam da su sve evropske zemlje spremne da nam bez rezerve izađu u susret.

Na koji način se Ministarstvo spoljnih poslova priprema za pregovore o članstvu Srbije u EU?

- Ministarstvo se priprema u organizaciono, stručnom smislu, a promene se najviše osećaju u strukturi i obimu poslova naše misije pri EU u Briselu, ali i u našem sektoru koji se isključivo bavi evrointegracijama.

Kakvu bi ulogu u pregovorima trebalo da dobije civilno društvo, predstavnici AP Vojvodine i nacionalne manjine i da li postoji mogućnost njihovog uključivanja u radne grupe za određena pregovaračka poglavlja?

- Svakako. Biće uključene sve institucije i organizacije koje ste pobrojali, naravno u skladu sa potrebama i svrhom odgovarajućih pregovora.

Da li činjenica da će pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine biti tretirano od početka do kraja pregovaračkog procesa može da uspori put Srbije ka članstvu u EU?

- Znate, sve je moguće. Međutim, kliše koji se stvara, da sve zavisi od naših pregovora sa Prištinom, uopšte ne odgovara stvarnosti. Razume se da nastavljamo normalizovanje odnosa sa Prištinom, ali moram da kažem da nama niko apotekarski ne meri taj proces u koji smo se inače upustili radi ostvarenja sopstvenih interesa.

Kada će se predlog novog Zakona o spoljnim poslovima naći pred Vladom Srbije?

- Nadam se za dvadesetak dana.

Koji će biti glavni zadaci Ministarstva spoljnih poslova u narednih nekoliko meseci?

- Diplomatija će pored redovnih zadataka u punoj meri biti angažovana na jačanju privrede naše zemlje.

Kakav je značaj budućeg predsedavanja Srbije OEBS-u i šta će biti prioriteti u tom domenu?

- Veliko je priznanje Srbiji što će predsedavati organizaciji koja okuplja zemlje od Vankuvera do Vladivostoka. Pripremamo se zajedno sa našim prijateljima Švajcarcima i već smo izneli plan rada na nedavnoj konferenciji u Beču. Mislim da je prerano da govorimo o tome šta će biti najneposredniji zadaci Srbije.