Биће измена у организацији рада Министарства спољних послова, али после усвајања закона о спољним пословима, које се очекује за двадесетак дана, каже у разговору за Данас Иван Мркић, министар спољних послова Србије, одговарајући на питање да ли се у оквиру реконструкције Владе разматра и могућност неких измена у МСП.

Који су били највећи изазови с којима се ваше министарство суочило у протеклих годину дана и шта сматрате највећим достигнућима у том периоду?

- Боље да о достигнућима причају други! Мени лично често говоре да их у реалности има. Мислим да је ова влада учинила пуно тога што Србију ставља у далеко повољнији положај него што је то било у прошлости. Многи кажу да односи са суседима никада нису били бољи и ја се слажем јер у подручју влада пријатељска атмосфера. Примећено је и да је Србија ојачала пријатељства широм Европе, а није запоставила традиционална пријатељства са земљама по осталим континентима. Са Русијом, САД и Пекингом никада нисмо имали боље односе.

Да ли ће Србија у преговарачком процесу користити искуства држава које су већ постале чланице ЕУ и да ли је нека од земаља већ изразила жељу да помогне Београду?

- Свакако ћемо користити искуство држава чланица. Конкретно, ми смо потписали 11 међудржавних споразума посвећених искључиво сарадњи у области евроинтеграција. Од држава чланица ЕУ ту су Словачка, Мађарска, Италија, Финска, Кипар, Бугарска, Литванија, Словенија, Пољска, Хрватска и Грчка. Имамо и два споразума са државама које још нису чланице - са Македонијом и са Босном и Херцеговином.
Нама, иначе, сви партнери нуде помоћ и ми ћемо је, верујте, издашно користити. При томе, неке земље ће нам бити потребније као консултанти за поједине одељке, а опет неке друге за области у којима су се на својеврстан начин специјализовале. Хоћу да кажем да неке чланице ЕУ врло добро познају пољопривредни сектор, али су слабије рецимо у услугама и обрнуто, па ћемо се сходно томе опредељивати кога консултовати. Наглашавам да су све европске земље спремне да нам без резерве изађу у сусрет.

На који начин се Министарство спољних послова припрема за преговоре о чланству Србије у ЕУ?

- Министарство се припрема у организационо, стручном смислу, а промене се највише осећају у структури и обиму послова наше мисије при ЕУ у Бриселу, али и у нашем сектору који се искључиво бави евроинтеграцијама.

Какву би улогу у преговорима требало да добије цивилно друштво, представници АП Војводине и националне мањине и да ли постоји могућност њиховог укључивања у радне групе за одређена преговарачка поглавља?

- Свакако. Биће укључене све институције и организације које сте побројали, наравно у складу са потребама и сврхом одговарајућих преговора.

Да ли чињеница да ће питање нормализације односа Београда и Приштине бити третирано од почетка до краја преговарачког процеса може да успори пут Србије ка чланству у ЕУ?

- Знате, све је могуће. Међутим, клише који се ствара, да све зависи од наших преговора са Приштином, уопште не одговара стварности. Разуме се да настављамо нормализовање односа са Приштином, али морам да кажем да нама нико апотекарски не мери тај процес у који смо се иначе упустили ради остварења сопствених интереса.

Када ће се предлог новог Закона о спољним пословима наћи пред Владом Србије?

- Надам се за двадесетак дана.

Који ће бити главни задаци Министарства спољних послова у наредних неколико месеци?

- Дипломатија ће поред редовних задатака у пуној мери бити ангажована на јачању привреде наше земље.

Какав је значај будућег председавања Србије ОЕБС-у и шта ће бити приоритети у том домену?

- Велико је признање Србији што ће председавати организацији која окупља земље од Ванкувера до Владивостока. Припремамо се заједно са нашим пријатељима Швајцарцима и већ смо изнели план рада на недавној конференцији у Бечу. Мислим да је прерано да говоримо о томе шта ће бити најнепосреднији задаци Србије.