NIKADA NEĆEMO PRIZNATI KOSOVO                                                      
                        
Srbija kuca na vrata Evropske zajednice. "Nedavno potpisan sporazum sa Kosovom, koji je postignut na zahtev EZ-komisije, je dobar i nema potrebe za izmenama ili dopunama", rekao je Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije, prilikom posete Helsinkiju.
Put, koji je Srbiju vodio do započinjanja pregovara o članstvu u EZ nije bio bez prepreka, a još veliki deo treba da se pređe, dok se ne stigne do samog cilja. Krajem aprila ove godine je Evropska komisija dala zeleno svetlo za početak pregovora, no Srbi su i dalje suzdržani.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić nas prima u holu jednog hotela u Helsinkiju, blago se naginje ka nama iz svoje fotelje i skoro šapuće, kao da osetljivost teme zbog koje se srećemo, ne trpi preglasan razgovor.
"Ništa još nije odlučeno. Komisija Evropske zajednice nam još nije dala tačan datum za početak pregovora. Tako da čekamo. Plan komisije je, kaže Mrkić, da početkom juna donese definitivnu odluku i utvrdi konačan datum za početak pregovora."
 

Sporazum sa Kosovom je dobar

Od bivših Jugoslovenskih republika Slovenija je već nekoliko godina članica EZ, dok Hrvatska po svemu sudeći postaje njen član početkom jula. U poređenju sa komšijama Srbija je u zakašnjenju.
Razlog i glavna prepreka članstvu bio je prvobitni zahtev za hapšenjem ratnih zločinaca, prvenstveno Ratka Mladića i Radovana Karaddzića. Kasnije je komisija EZ proširila listu zahtevom o normalizaciji odnosa Srbije sa Prištinom i sa vođama otcepljenog Kosova, što je bilo lakše reći, nego uraditi. U jednom trenutku se čak činilo da je ministarka spoljnih poslova EZ Ketrin Ašton predala bitku. Nakon što je bila domaćin deset rundi razgovora između kosovskog i srpskog premijera, izjavila je da više neće biti organizator pregovora i da je na premijerima ove dve zemlje da stvari preuzmu u svoje ruke. Prema sporazumu, koji je na kraju postignut, Priština stiče de fakto administrativnu nadležnost nad Kosovom, dok Srbi u srpskim oblastima na Kosovu dobijaju policijsku i zakonodovnu upravu.
Mrkić naglašava da je to tek prvi u nizu predstojećih dogovora, ali i sporazum sa kojim se Srbi mogu principijelno složiti.
"Sporazum je korektan, i trenutno smo u fazi primene istog. Sledi nam da i kosovske Srbe uverimo da je ovo rešenje dobro i za njih same, kao i da će normalan život biti moguć pod Prištinskom upravom."
Mrkić ne želi da ulazi u pretpostavke da li će se sporazum menjati i dopunjavati ili će Srbija na njega gledati kao na premanentno rešenje.
"Ono što ostaje kao premanentno je naš stav da Kosovo, kao samostalnu državu, nećemo priznati. Od nas to niko nije ni zahtevao, niti smo dužni da to uradimo. Pomislite i sami kako bi izgledalo kada bi se jedna manjinska grupa u Finskoj iznenada otcepila, sa ciljem da osnuje svoju državu!"

Zakonodavstvo kaska

Sa druge strane, nije teško pretpostaviti da mnogi na Kosovu postignuti kompromis ne vide kao trajno rešenje. Naprotiv, zahtev za samostalnom državom ne jenjava, a Priština u tome ima značajnu podršku. Od 27 zemalja članica Evropske zajednice, 22 države su do sada priznale suverenitet Kosova, među njima Finska. Mrkić u tome ne vidi problem.
U Evropskoj zajednici ne postoji konsensuz po tom pitanju, kao ni jedinstven zahtev o priznavanju Kosova.
Ivan Mrkić se juče sastao sa svojim finskim kolegom Erkijem Tuomiojom, kada se prvenstveno razgovaralo bilaterlarnim odnosima ove dve države. Prema Mrkiću su odnosi između Srbije i Finske izvanredni.
"U jednom periodu se nismo slagali oko pitanja Kosova, ali je i to sada rešeno."
Što se tiče ostalih prepreka, koje stoje na putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, Mrkić odgovara obazrivo.
"Teško je reći, jer zahtevi nisu precizirani. U svakom slučaju, sve zemlje članice Evropske zajednice su dale pozitivne signale. Mnogo smo postigli i daleko stigli, ali još sve, naravno, nije perfektno. Potrebno je da pobošljamo još neke sektore rada.
Koje?
"U prvom redu zakonodavstvo."

Jane Vas