НИКАДА НЕЋЕМО ПРИЗНАТИ КОСОВО                                                      
                        
Србија куца на врата Европске заједнице. "Недавно потписан споразум са Косовом, који је постигнут на захтев ЕЗ-комисије, је добар и нема потребе за изменама или допунама", рекао је Иван Мркић, министар спољних послова Србије, приликом посете Хелсинкију.
Пут, који је Србију водио до започињања преговара о чланству у ЕЗ није био без препрека, а још велики део треба да се пређе, док се не стигне до самог циља. Крајем априла ове године је Европска комисија дала зелено светло за почетак преговора, но Срби су и даље суздржани.
Министар спољних послова Србије Иван Мркић нас прима у холу једног хотела у Хелсинкију, благо се нагиње ка нама из своје фотеље и скоро шапуће, као да осетљивост теме због које се срећемо, не трпи прегласан разговор.
"Ништа још није одлучено. Комисија Европске заједнице нам још није дала тачан датум за почетак преговора. Тако да чекамо. План комисије је, каже Мркић, да почетком јуна донесе дефинитивну одлуку и утврди коначан датум за почетак преговора."
 

Споразум са Косовом је добар

Од бивших Југословенских република Словенија је већ неколико година чланица ЕЗ, док Хрватска по свему судећи постаје њен члан почетком јула. У поређењу са комшијама Србија је у закашњењу.
Разлог и главна препрека чланству био је првобитни захтев за хапшењем ратних злочинаца, првенствено Ратка Младића и Радована Карадџића. Касније је комисија ЕЗ проширила листу захтевом о нормализацији односа Србије са Приштином и са вођама отцепљеног Косова, што је било лакше рећи, него урадити. У једном тренутку се чак чинило да је министарка спољних послова ЕЗ Кетрин Аштон предала битку. Након што је била домаћин десет рунди разговора између косовског и српског премијера, изјавила је да више неће бити организатор преговора и да је на премијерима ове две земље да ствари преузму у своје руке. Према споразуму, који је на крају постигнут, Приштина стиче де факто административну надлежност над Косовом, док Срби у српским областима на Косову добијају полицијску и законодовну управу.
Мркић наглашава да је то тек први у низу предстојећих договора, али и споразум са којим се Срби могу принципијелно сложити.
"Споразум је коректан, и тренутно смо у фази примене истог. Следи нам да и косовске Србе уверимо да је ово решење добро и за њих саме, као и да ће нормалан живот бити могућ под Приштинском управом."
Мркић не жели да улази у претпоставке да ли ће се споразум мењати и допуњавати или ће Србија на њега гледати као на преманентно решење.
"Оно што остаје као преманентно је наш став да Косово, као самосталну државу, нећемо признати. Од нас то нико није ни захтевао, нити смо дужни да то урадимо. Помислите и сами како би изгледало када би се једна мањинска група у Финској изненада отцепила, са циљем да оснује своју државу!"

Законодавство каска

Са друге стране, није тешко претпоставити да многи на Косову постигнути компромис не виде као трајно решење. Напротив, захтев за самосталном државом не јењава, а Приштина у томе има значајну подршку. Од 27 земаља чланица Европске заједнице, 22 државе су до сада признале суверенитет Косова, међу њима Финска. Мркић у томе не види проблем.
У Европској заједници не постоји консенсуз по том питању, као ни јединствен захтев о признавању Косова.
Иван Мркић се јуче састао са својим финским колегом Еркијем Туомиојoм, када се првенствено разговарало билатерларним односима ове две државе. Према Мркићу су односи између Србије и Финске изванредни.
"У једном периоду се нисмо слагали око питања Косова, али је и то сада решено."
Што се тиче осталих препрека, које стоје на путу Србије ка чланству у Европској унији, Мркић одговара обазриво.
"Тешко је рећи, јер захтеви нису прецизирани. У сваком случају, све земље чланице Европске заједнице су дале позитивне сигнале. Много смо постигли и далеко стигли, али још све, наравно, није перфектно. Потребно је да побошљамо још неке секторе рада.
Које?
"У првом реду законодавство."

Јане Вас