Od posete hrvatskog premijera Zorana Milanovića Srbiji očekujemo da se, pre svega, potvrdi ono o čemu je već razgovarano u susretima koje sam imao sa Vesnom Pusić. U tim susretima smo se dogovarali kako da razvijamo ono što nas spaja, a da nas pitanja iz prošlosti (koja, naravno, ne zapostavljamo jer je to jednostavno nemoguće učiniti) ne opterećuju i ne stvaraju takve blokade da ne možemo da razgovaramo o sadašnjosti i o budućnosti, kaže Ivan Mrkić, šef srpske diplomatije, objašnjavajući u razgovoru za „Politiku" kako je dogovoren današnji susret premijera Srbije i Hrvatske u Beogradu.

Kako ističe, uz više telefonskih razgovora, sa hrvatskom koleginicom Vesnom Pusić sreo se nekoliko puta, najpre u Njujorku, a poslednji put u Dablinu. Bili su to susreti u četiri oka, a bilo je i plenarnih.

Birali smo teme koje su nesporne, koje mogu da nas uče dobroj saradnji i koje mogu svojim rezultatima da potvrde da su Hrvatska i Srbija u stanju da najnormalnije razvijaju odnose i da sarađuju – ističe ministar Mrkić.

I, koje su to teme za razgovor Dačića i Milanovića?

Jedna tema su evrointegracije. U ovoj fazi sada mi ćemo sa njima preciznije dogovoriti kako da nam budu više od pomoći pošto su prošli neke putanje koje su tek pred nama. Sa Vesnom sam dogovarao i da Evropskoj uniji predložimo zajedničke projekte o prekograničnoj ili pograničnoj saradnji. Nadamo se da bi takve stvari bile usvajane kako bi se u običnom životu potvrđivala ta saradnja.

Samo da još utanačimo tu granicu sa Hrvatskom?

Tačno je da granica nije utvrđena, ali i na tome se radi. Ako nismo svuda utanačili granicu ne znači da smo u nekakvim ne znam kako lošim međusobnim odnosima. Neke stvari traže vremena, ali nisu one užareno sporne, ne radi se o tome. Mi imamo razlike u prilazima, ali ćemo nastojati i jedni i drugi da ih prevaziđemo. I to je i naš dogovor. I o svemu tome će sada i dva premijera da razgovaraju. Biće sigurno pomena i o onim pitanjima koja su iz prošlosti, kao što su recimo nestala lica...

I imovina Srba u Hrvatskoj.

Naravno, jer mi tu imamo raznih primedbi. Ali ćemo o svemu tome prirodno razgovarati i ako se tu ojača oslonac, onda će se sigurno dogovarati i susreti na samom vrhu, tj. susret dvojice predsednika republika.

Na čiju inicijativu su bili ti Vaši susreti sa Vesnom Pusić? Hrvatski analitičari kažu da ova poseta u ovom trenutku više odgovara Srbiji.

Mislim da je potpuno irelevantno kakav je sled koraka bio. I jedna i druga strana su htele da dođe do ovog susreta. Kad god sam se našao sa Vesnom Pusić rekao sam da je naš premijer spreman za susret, da nema nikakvih problema da se sretne sa Milanovićem, a da nas dvoje, Vesna i ja, treba da napravimo nešto što će jednostavno služiti kao osnov za susret na takvom nivou. I onda smo Vesna i ja i uspeli da napravimo taj osnov. Ne bih mogao sada da kažem da je to naša ili njihova inicijativa – to je zajednička inicijativa, to je najistinitije.

Da li je bilo teško organizovati ovaj susret? Govorilo se, naime, da bi do njega moglo doći tek na proleće i onda se odjednom pojavila informacija o poseti Milanovića?

Uopšte nije bilo teško. Kao što ni za susrete između mene i Pusićeve ranije nikakvih problema nije bilo, jedino smo utanačavali vreme – da li 11 sati ili 11.30, kome šta već odgovara i tome slično. Inače, nikakvih teških ''političkih'' dogovaranja nije bilo.

A da li je tačno, kako tvrde neki analitičari, da je presudnu ulogu u organizovanju ovog sastanka imao Brisel?

Znate šta, Brisel nije mogao da ima presudnu ulogu. Apsolutno je nemoguće da Brisel određuje to naše susedsko ponašanje. Brisel je principijelno uvek za to da razvijamo saradnju u regionu i dobre komšijske odnose. Ali ne kroji nama Brisel redosled poteza. Kad god se nađem u Briselu i razgovaram sa nekim od visokih zvaničnika EU, oni nas uvek pitaju kakva je saradnja u regionu. To je tačno, da oni vole da mi dobro sarađujemo i da to uvek podstiču. To je istina, ali da nam aranžiraju komšijski život – to nije istina.

Istaknuto je da će se Milanović sresti samo sa premijerom Ivicom Dačićem. Zašto nije upriličen susret i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem?

Iskreno rečeno, pošto je stalno prisutan taj neki odnos na koji ne utiču baš najbolje ni mediji, Vesna i ja smo se dogovorili da dogovaramo stvari koje su normalne i zdrave i da onda rezultati naprave razlog za iskorak u svakom pogledu. Ali, hajdemo postupno...

Znači, nije bilo nekih izričitih zahteva da tog sureta sa Nikolićem ne bude?

Ne. Prosto, bio je ovakav dogovor sa Vesnom Pusić: hajde prvo ti i ja da se nalazimo, ako treba organizujemo neke grupe (i mi smo to i činili – u pogledu evrointegracija i u pogledu pograničnih projekata), a kada nešto tu postignemo, onda ćemo da predložimo da se nađu premijeri. I to je sada ta faza. Ako premijeri naprave novi korak unapred, onda idemo na najviši nivo. Nije, znači, istina ni da predsednik Nikolić nije hteo da primi Milanovića, niti je Milanović rekao „neću ja da idem kod Nikolića", nego se poštuje ovo što smo se dogovorili – da sve stvari odsad radimo sa rezonom, a ne da nam je parada bitnija od rada.

Pošto govorite o vrlo pozitivnim iskustvima, zašto su onda odnosi dve države „kao u ledenom dobu", kako se izrazio premijer Dačić?

Ja mislim da se premijer više osvrtao na samu atmosferu, koja je stvorena u medijima i u javnosti. Ne mogu da budu u ledenom dobu kada sam se sretao s Vesnom i bio s njom u kontaktu više puta za nepunih šest meseci. Premijer je govorio o nečemu drugom – to su te impresije u javnosti da je atmosfera loša i ističu se u prvi plan neki ružni događaji, kao što su tzv. haške presude. Normalno da je to nas razgnevilo, ali znamo da su te presude donete u Hagu, a ne u Zagrebu. Inače, međudržavni kontakti su tu non-stop, neprekinuti.