Од посете хрватског премијера Зорана Милановића Србији очекујемо да се, пре свега, потврди оно о чему је већ разговарано у сусретима које сам имао са Весном Пусић. У тим сусретима смо се договарали како да развијамо оно што нас спаја, а да нас питања из прошлости (која, наравно, не запостављамо јер је то једноставно немогуће учинити) не оптерећују и не стварају такве блокаде да не можемо да разговарамо о садашњости и о будућности, каже Иван Мркић, шеф српске дипломатије, објашњавајући у разговору за „Политику" како је договорен данашњи сусрет премијера Србије и Хрватске у Београду.

Како истиче, уз више телефонских разговора, са хрватском колегиницом Весном Пусић срео се неколико пута, најпре у Њујорку, а последњи пут у Даблину. Били су то сусрети у четири ока, а било је и пленарних.

Бирали смо теме које су неспорне, које могу да нас уче доброј сарадњи и које могу својим резултатима да потврде да су Хрватска и Србија у стању да најнормалније развијају односе и да сарађују – истиче министар Мркић.

И, које су то теме за разговор Дачића и Милановића?

Једна тема су евроинтеграције. У овој фази сада ми ћемо са њима прецизније договорити како да нам буду више од помоћи пошто су прошли неке путање које су тек пред нама. Са Весном сам договарао и да Европској унији предложимо заједничке пројекте о прекограничној или пограничној сарадњи. Надамо се да би такве ствари биле усвајане како би се у обичном животу потврђивала та сарадња.

Само да још утаначимо ту границу са Хрватском?

Тачно је да граница није утврђена, али и на томе се ради. Ако нисмо свуда утаначили границу не значи да смо у некаквим не знам како лошим међусобним односима. Неке ствари траже времена, али нису оне ужарено спорне, не ради се о томе. Ми имамо разлике у прилазима, али ћемо настојати и једни и други да их превазиђемо. И то је и наш договор. И о свему томе ће сада и два премијера да разговарају. Биће сигурно помена и о оним питањима која су из прошлости, као што су рецимо нестала лица...

И имовина Срба у Хрватској.

Наравно, јер ми ту имамо разних примедби. Али ћемо о свему томе природно разговарати и ако се ту ојача ослонац, онда ће се сигурно договарати и сусрети на самом врху, тј. сусрет двојице председника република.

На чију иницијативу су били ти Ваши сусрети са Весном Пусић? Хрватски аналитичари кажу да ова посета у овом тренутку више одговара Србији.

Мислим да је потпуно ирелевантно какав је след корака био. И једна и друга страна су хтеле да дође до овог сусрета. Кад год сам се нашао са Весном Пусић рекао сам да је наш премијер спреман за сусрет, да нема никаквих проблема да се сретне са Милановићем, а да нас двоје, Весна и ја, треба да направимо нешто што ће једноставно служити као основ за сусрет на таквом нивоу. И онда смо Весна и ја и успели да направимо тај основ. Не бих могао сада да кажем да је то наша или њихова иницијатива – то је заједничка иницијатива, то је најистинитије.

Да ли је било тешко организовати овај сусрет? Говорило се, наиме, да би до њега могло доћи тек на пролеће и онда се одједном појавила информација о посети Милановића?

Уопште није било тешко. Као што ни за сусрете између мене и Пусићеве раније никаквих проблема није било, једино смо утаначавали време – да ли 11 сати или 11.30, коме шта већ одговара и томе слично. Иначе, никаквих тешких ''политичких'' договарања није било.

А да ли је тачно, како тврде неки аналитичари, да је пресудну улогу у организовању овог састанка имао Брисел?

Знате шта, Брисел није могао да има пресудну улогу. Апсолутно је немогуће да Брисел одређује то наше суседско понашање. Брисел је принципијелно увек за то да развијамо сарадњу у региону и добре комшијске односе. Али не кроји нама Брисел редослед потеза. Кад год се нађем у Бриселу и разговарам са неким од високих званичника ЕУ, они нас увек питају каква је сарадња у региону. То је тачно, да они воле да ми добро сарађујемо и да то увек подстичу. То је истина, али да нам аранжирају комшијски живот – то није истина.

Истакнуто је да ће се Милановић срести само са премијером Ивицом Дачићем. Зашто није уприличен сусрет и са председником Србије Томиславом Николићем?

Искрено речено, пошто је стално присутан тај неки однос на који не утичу баш најбоље ни медији, Весна и ја смо се договорили да договарамо ствари које су нормалне и здраве и да онда резултати направе разлог за искорак у сваком погледу. Али, хајдемо поступно...

Значи, није било неких изричитих захтева да тог сурета са Николићем не буде?

Не. Просто, био је овакав договор са Весном Пусић: хајде прво ти и ја да се налазимо, ако треба организујемо неке групе (и ми смо то и чинили – у погледу евроинтеграција и у погледу пограничних пројеката), а када нешто ту постигнемо, онда ћемо да предложимо да се нађу премијери. И то је сада та фаза. Ако премијери направе нови корак унапред, онда идемо на највиши ниво. Није, значи, истина ни да председник Николић није хтео да прими Милановића, нити је Милановић рекао „нећу ја да идем код Николића", него се поштује ово што смо се договорили – да све ствари одсад радимо са резоном, а не да нам је парада битнија од рада.

Пошто говорите о врло позитивним искуствима, зашто су онда односи две државе „као у леденом добу", како се изразио премијер Дачић?

Ја мислим да се премијер више освртао на саму атмосферу, која је створена у медијима и у јавности. Не могу да буду у леденом добу када сам се сретао с Весном и био с њом у контакту више пута за непуних шест месеци. Премијер је говорио о нечему другом – то су те импресије у јавности да је атмосфера лоша и истичу се у први план неки ружни догађаји, као што су тзв. хашке пресуде. Нормално да је то нас разгневило, али знамо да су те пресуде донете у Хагу, а не у Загребу. Иначе, међудржавни контакти су ту нон-стоп, непрекинути.